Za Vladimira Kostića ima previše Srbije. Danas mu je višak Kosovo, sutra će mu Vojvodina biti republika, a Srbija – Avganistanija!
Akademiče Kostiću, da li imate hrabrosti da pogledate u oči herojima sa Košara, dečacima u uniforama koji su herojski branili Kosovo i Metohiju? Imali su 18 ili 19 godina. Neki se još nisu ni brijali. Usuđujete li se da bar pomislite na te naše anđele, heroje najslavnije bitke posle Drugog svetskog rata? Nisu imali prve ljubavi, osim jedne. Zvala se Srbija! I nisu svi bili Srbi, predsedniče Srpske akademije nauka i umetnosti.
Tibor Cerna bio je Mađar, dečak iz siromašnog radničkog naselja, udaljenog dvadesetak kilometara od vašeg kabineta, gde predsedavate u hramu najmudrijih srpskih glava. Smete li da glasno izgovorite njegovo ime, a da ne pocrvenite i što pre spakujete svoje stvari i zauvek napustite kabinet. Da li ste sačuvali zrno ponosa, pa da izgovorite ime Naser Vučelj, njegove majke Sadije i oca Alije? Naser je bio momak iz Novog Pazara.
Mađar Tibor i Bošnjak Naser, sa svojom srpskom braćom, ne po krvi i veri, već po časti i hrabrosti, zajedno su svojim životima, branili otadžbinu. Srbija se uzdala u njih. I imala je u koga! Srbija i danas plače za njima. Imate li vi suza za njih?
Kažete da ste učestvovali u tom ratu. Osećate li, kao neurolog, makar drhtavicu? Imate li nesanicu? Spuštate li pogled, ne pred njima, već pred samim sobom? Oni su gledali u svoje blatnjave, krvave čizme i cevi mitraljeza uperene u njih, a vi u svoje lakovane cipele.
Ljut sam na vas zato što sam siguran da drugome ne biste poklonili ni svoje gaće ni košulju, a nameravate da poklonite nešto što nije vaše. Mnogo je bilo ljudi koji su prodali veru za večeru.
Koja je početna cena našeg Kosova, na vašoj aukciji? Koliko vrede Visoki Dečani i Gračanica, naša Pećka Patrijaršija – majka svih pravoslavnih crkava, a koliko ubijena deca na reci Bistrici? Koja je prodajna cena anđela sa Košara, akademiče Kostiću? Postoji li avans za suze njihovih majki?
Mi, obični ljudi, pored Srpske pravoslavne crkve i na Akademiju gledamo kao na hram: najsvetliji, najčistiji i najmudriji u Srbiji, a vi ste karijeru založili na aukciji istorije. Strahujete li od njenog suda? Šta bi rekli vaši preci – na sramotu – koju vašim potomcima utiskujete na obraz?
U trenutku kada je 18 država povuklo priznanje Kosova, kada je Srbija stavila na sto predlog za mirno rešenje najbolnijeg srpskog pitanja, uz pomoć moćnih prijatelja, Rusije, Evropske Unije, Kine, kada američka administracija mnogo objektivnije vrednuje položaj i interese Srbije, vi – akademiče Kostiću – predlažete da se „dostojanstveno” odreknemo sami sebe.
Ja sam čovek koji duboko veruje u obnovu prijateljstva između Srba i Albanaca. Odrastali smo zajedno na Kosovu. Sahranio sam svoju majku, mohaninju Mati Angelinu, u porti Pećke patrijarišije, pored moga oca Janićija i nasih predaka. Hiljade naših komšija i prijatelja Albanaca, došlo je da je isprati, jer su je poštovali kao svoju majku. Tog dana, u Peći, kuće, hotelske sobe i restorani, bili su besplatni za sve nas koji smo došli.
Srbi i Albanci nisu krvni neprijatelji, akademiče! Krvno su nas zavadili takvi kao vi, koji bi da između nas naprave kineski zid. Naše duše i srca ostala su čista, a sada imamo veliku priliku da preko malog Šengena i Zapadnog Balkana, uđemo u EU. Ta velika, evropska porodica, donosi mir, stabilnost, sigurnost i gradi temelje za zajednički život!
Prijateljstvo između Albanaca i Srba nikada ne zastareva. Poznajemo jedni druge u dušu. Lako je predati se mržnji. Teško je miriti se, akademiče! Nisu narodi problem, nego ljudi poput vas. Neka naša generacija učini sada težu stvar, neka izgradi temelje pomirenja, da bi naša deca i unuci živeli složnije.
Vi ste odrekli te velike ideje. Obični ljudi veruju srpskom hramu nauke. Biti akademik, za mene, običnog čoveka, znači biti besmrtan. Probudite se, besmrtni i pokažite predsedniku Kostiću gde su izlazna vrata. Ne ćutite, ne plašite se, sačuvajte svoj integritet, čast i mudrost.
Kada bi ovako nesto izjavio predsednik Akademije u Nemackoj ili Francuskoj, ne bi mogao da bude ni vratar, a kamoli nešto drugo. A u susednim državama, ne bi više ni ulicom mogao da prođe. Nigde u svetu, patrijarhu na tronu nauke i umetnosti, ne bi na pamet palo da poklanja teritorije svoje države.
Za Vladimira Kostića ima previše Srbije. Danas mu je višak Kosovo, sutra će mu Vojvodina biti republika. Ne bih se iznenadio da, prekosutra podigne obe ruke za beogradski pašaluk. Nakosutra, glasaće da Srbija postane Avganistanija!
Bogoljub Karić
P.S. Na mojim susretima u inostranstvu, tema Kosova je nezaobilazno pitanje. Kada mi strani akademici i profesori, govore da njihov kolega, a predsednik naše Akademije nauka i umetnosti smatra „da Kosovo ni de fakto ni de jure nije deo Srbije”, bio sam zaprepašćen! Najpre nisam verovao, a onda sam pročitao Vladimira Kostića. To je izazvalo revolt u meni da se na ovakav način obratim javnosti.
Prijateljstvo između Albanaca i Srba nikada ne zastareva. “ Та љубав је толико јака и општепозната, да је ушла у легенду и, наравно, не застарева. Она је и обострана, треба ли помињати. Дакле, братство и јединство поново на сцени (сада се то зове толеранција и политичка коректност, али то је то). Исто оно братство и јединство, иста она лаж у коју су само неки од нас, Срба, давно веровали. Да је постојало, зар би дошло до крвавих ратова у Хрватској и Босни, а не до мирног разлаза као између Чеха и Словака, који нису много трубили о братству и јединству, али су се бар мирно разишли? Кад је човек неискрен, када лаже, када прикрива оно што стварно мисли, он пада у егзалтацију, користи крупне речи и аргументе на нивоу предшколског. Префињеност мисли Богољуба Карића нимало ме не изненађује. Кажу да човек има око две стотине визитки, и на једној од њих пише „доктор филозофије“. Богољуб је очигледно био претеча неких нових доктора, овангарда, буревесник, или бар она меденица, знате оно што звечи и помало се клати. Не треба сумњати у његове титуле, поготову после једног овако надахнутог текста којим је лепо уништио Владу Костића, иначе такође јаког штиха. Богољуб је велики салонски илузиониста и трбухозборац, жонглер и романтик, националиста, балиста (балистичар мислим), никако онаниста, али свакако светосавац до јаја. „Odrastali smo zajedno na Kosovu“, каже Боги. Знамо. Ностаљгија, јој-јој. Боље да је тамо и остао. Још може да се врати где је лепо, рахат и милина, а озрачено па шљашти.
Dok god postoji ova sveta zemlja Kosmet, postojimo i mi! Karići su Pećanci i oni osećaju taj značaj. Činili su, čine i očekujemo da i ubuduće čine nešto što će omogućiti da se živi punjim životom.
Bogoljub Karic je bio jedan od stubova politike Slobodana Milosevica.
Nije prihvatao stvaranje demokratskih partija i slobodnih medija. Nije mu smetao ni Seselj, ni Jezda, ni Dafina, ni hiperinflacija, ni sankcije, ni rat. Sve je moglo, samo da Milosevic zadrzi vlast. Uz Milosevica, Bogoljub Karic je odbio ultimatum u Rambujeu i uvukao Srbiju u beznadezni rat, u kome je Srbija dobila bombe i zrtve, a izgubila Kosovo.
Kakva je danas sloboda medija u usporedbi sa onom iz vremena Miloševića .????
Da li Vi imate ikakvog znanja o tome šta je ponudjeno Srbiji ultimatumom iz Rambuje, jer je prava „hrabrost“ znati, i zagovarati prihvaćanje istog ??? ………….stoga se nadam Vašoj iskrenosti , i da lijepo priznate da baš ništa ne znate o zahtijevima prema Srbiji iz Rambuje !! R1244 je dokument SAVJETA BEZBJEDNOSTI kojom se garantuje ,da je KiM dio Srbije što vazi i dan danas, a činjenica da ga VELEIZDAJNICI „guraju pod tepih“, nema nikakve veze sa Miloševićem!!!!
Mir izmedju NATO i S.R.JUGOSLAVIJE, nije potpisan u okvirima sporazuma dviju strana ..pobjednika i gubitnika , pobjednika i strane koja je kapitulirala !! Posretstvom ONU, MIR je potpisan izmedju dviju ravnopravnih strana, a rezultat istog je Kumanovski sporazum i R1244 !!! Nadam se da o R 1244 i Kum. Sporazumu znate nešto više, nego o uvjetima ponude iz Rambuje !!! Demokratske partije su postojale i u vrijeme Miloševića, ali su redovno gubile izbore od Slobe !! Zadnje izbore , koje je Milošević navodno izgubio, a demokrate uz ogromnu novčanu pomoć Amerike dobili……. bili su toliko ubedljivi da su odmah organizirali upad u Skupštinu i paljenje glasačkih kutija !!!!
А шта је то тако језиво писало у том понуђеном споразуму из Рамбујеа, кад треба права „храброст“ да би се тај споразум знао и заговарао?
Komplimenti za iskrenost….. niste znali ni slova … Izmedju ostalog sporazum je predvidjao “ …stalno prisustvo NATO snaga na cijelokupnoj teritoriji S.R. JUGOSLAVIJE ( dakle ne samo KiM )
bez ikakve ingeriencije Drzave SRJ
u ograničavanju prava kretanja i postupaka NATO snaga “ !!
Mnogi ucesnici u Ranbujeu su poslije izjavili da je ponuda bila takva da ju nitko normalan ne bi prihvatio…
Mene samo zanima dokle ce SANU da trpi da im ovakav izdajnik bude predsednik. Akademik Kostic bi u najmanju ruku trebao da se suzdrzi od davanja politickih, izjava buduci da za takvo nesto nije kompetentan.
To je kao da ja hirurga ucim kako da izvrsi operaciju, Boze me spasi.
Naj veca tragedija jeste sto Kostic takve izjave daje sirom sveta, u svojim susretima i kontaktima sa stranim akademicima i politicarima.
Zamislite da predsednik slovenackog SANU drustva izjavljuje da Gorica nije slovenacka, da je prekmurje madjarsko?
Jos bi bilo zanimljivije cuti od hrvatskog akademika da je Vojna krajina srpska, sto je istina. Krajina jes uvek bila srpska krunska zemlja a Kosovo i Metohija nikad nikakva samostalna drzavica.
Zato nije cuditi sto se ugled Srbije u svetu urusava uzalud nam trud pored takvih akademika.
Sramota je to i to velika.
Covek ima pravo da misli sta hoce i da ima svoj licni stav ali, nagovarati politicki i drzavni vrh da radi onako kako to on misli, to je vec sizofreno.
Ja od dolaska Kostica po profesiji lekara i profesora, na mesto predsednika SANU, uopste vise nemam postovanja za to telo niti me njihovo misljenje vise interesuje. Sramote sve akademike koji su u periodu 1990 – 1999, cinili sve, ulozili svoje znanje i napore, svoja poznanstva u svetu da bi objasnili srpsku istinu i golgotu.
Nama dusmani nisu potrebni pored nasih izdajnika.
Kosovo i Metohija nije njegova njiva koju ce da proda ili poklanja. Bas me interesuje da li je takav njegov stav proizasao iz njegove glave ili je primio debele pare da tako prica.
Obicno kod nas Srba postoje samo dva razloga za takvo nesto, ili si izdajnik i bezdusnik ili te neko debelo platio.
Predsednik slovenackog SANU??????????
Slovenacka akademija nauka i umetnosti.
Sta te muci, nisi cuo da Sloveija ima svoj SANU odnosno SAZU.
Slovenacka akademija nauka i umetnosti (sloven. Slovenska akademija znanosti in umetnosti), poznata po svom akronimu SAZU (od sloven. SAZU), najvisa je naucna ustanova za nauku i umetnost u Republici Sloveniji.
Za mene nije naj veća tragedija u okviru SANU , ponašanje akademika Kostića. Zivom čovjeku, pojedincu, moze svašta da se desi ! Šta se sve moze promjeniti i dogoditi u glavi pojedinca, kakvi su to „kemiski procesi“ u mozgu…………..sve je moguće, pa čak i ona automehaničarska dijagnoza motora ( mozga ) …“ PROLUPAO JE “ !!!
Ono što vidim tragičnim , neoprostivim, skandaloznim, jeste mlako i neadekvatno reagiranje ostalih AKADEMIKA. Problem je što je Kostić prijedsjednik………pa onda ovakav sramotan stav nema jedan, neki akademik, nego prvi…….predsjednik!!!! Tvrdim da bi se svaki akademik, koji se ne slaze sa Kostićevim stavom u vezi KiM a morao odreći akademskog zvanja, u najmanju ruku dok je isti predsjednik, ili čak dok mu se ne oduzme zvanje akademika !!!! Ovako ispada da SANU podrzava takvu i toliku VELEIZDAJU DRZAVNIH I NACIONALNIH INTERESA !!!!
Zasto se ti nisi borio na Kosovu? Ti ces nekoga da ispitujes! Smesan si!