Ono o čemu dobri građani Paraćina godinama polemišu i nagađaju, naša vajna lokalna samouprava mora da zna, jasno i nedvosmisleno. Pitanje bioskopa se fenomenalno uklopilo u omiljenu rubriku naše opštinske vlasti – “Znatiželjni Paraćinci pitaju – zahvalni autor ne odgovara“. Imamo doduše neke nepotpune podatke sakupljene tokom godina čitanja ove opštinske rublike, ali uvereni smo da ni Šerlok Holms ne bi iz te gomile izjava naših gradskih vlastodržaca mogao da izvuče tačan odgovor. Možda je u pitanju neka nagradna igra, ko pogodi godinu (ne datum) otvaranja novog bioskopa, dobija radno mesto u prvoj velikoj inostranoj kompaniji u Paraćinu. Ah, ipak ne, pošto to ne postoji u našem gradu ni za svih ovih 19 godina aktuelne opštinske klike, verovatno je u pitanju nagradno putovanje u Paraliju, još jedno mesto u ekipi podanika vlasti, sećamo se svi onog prošlogodišnjeg pirovanja koje su Paraćinci platili 2,7 miliona dinara.
Da podsetimo paraćinsku javnost da nam je aktuelna vlast u okviru kampanje ”Program za, ili bolje reći, program protiv Paraćina 2016-2020” obećala završetak izgradnje zgrade novog Kulturnog centra, ”koji će već krajem 2016.god. biti u potpunosti u funkciji, sa bioskopskom salom, galerijom i još tri višenamenske sale za organizovanje dešavanja u kulturi.” Umesto modernog digitalnog bioskopa, dobili smo one nesrećne, u najmanju ruku improvizovane projekcije u pozorištu, koje su svakom filmofilu najblaže rečeno neprivlačne. Već mogu da čujem reči našeg predsednika opštine koji nam svojom savršenom retorikom objašnjava u nekom novom programu protiv Paraćina, da će naš skupo plaćeni Kulturni centar tamo 2020 i neke biti zaista kulturno žarište, a ne leglo paukova. Još jedna tema za višegodišnje nagađanje i mentalnu gimnastiku. Do nekih novih izbora. Kako je već to maestralni Fredi Merkjuri pevao – ”Show must go on.”
Pogledah pomenuti film Kventina Tarantina u Sinepleksu, daleko od našeg grada, nažalost. Kventin je u njemu napisao ljubavno pismo starom Holivudu, priču o fenomenu bioskopa i nekadašnjim filmovima. U današnjoj zlatnoj eri televizijske produkcije, kompjuterske animacije raznih superheroja, on je uspeo da nas ponovo zaljubi u filmsku priču, da nas vrati bioskopu i njegovoj magiji satkanoj od glume, kadra, muzike, dijaloga, kostima. Kventinova bajka počinje sa ”Bilo jednom u Holivudu”, naša paraćinska sa ”Bilo jednom u bioskopu…”.
