Da Vas pitam nešto…Da li Vam se u skorije vreme desilo da se osetite nekako jadno i nemoćno u susretu sa modernim tehnologijama i drangulijama, kojekakvim algoritmima, softverima, veštačkom inteligencijom, ukratko – svim onim što je homosapiens napravio da ga odmeni, odmori, da mu život učini lakšim, bržim, uštedi vreme i poštedi ga fizičkog, mentalnog, ama bilo kakvog rada…?
Da li Vam se možda baš ovih dana javilo, ko onomad Trgovčeviću, da manje više dobrovoljno i bez otpora upadate u zamku iz koje se nećete lako ispetljati. Baš k’o ona muva što se zanese sišući slasne sokove u čeljustima biljke mesožderke, znate one sa veliki zubi?
Ako jeste, dobrodošli u klub! 🤗 A evo i kako se to zbilo…
Možda su neki od Vas primetili da je Instagram profil ovog našeg Serbian Timesa već izvesno vreme nedostupan. A tako je iz prostog razloga jer više ne postoji. Ukinut je, zabranjen, izbrisan.
A zašto, hm, e to je malo duža priča. Što je najluđe, ispostaviće se da razloge gašenja našeg čeda ne znaju ni oni koji su ga ugasili – tačnije famozna Meta, Cukerbergova tetka i mama od Fejsbuka i Instagrama. Ali je putovanje do tog Zida plača i izgubljenih pitanja svakako bilo poučno…
Uglavnom, prvo smo potrošili sate i dane pišući na sve moguće adrese, u nadi da će nam neko od “nadležnih” reći gde smo pogrešili, skrenuli levo kod Albukerkija, zaneli se.
Ma jok.
Kad sam već počeo tečno da govorim hindu slengom engleskog, posle ko zna kojeg u moru mučenika koji se za sitne pare javljaju kastimerima iz daleka u fazonu “Alo, Požega”, jedan Gandijev zemljak mi je, kapiram više iz želje da me skine s one stvari, rekao famoznu reč: Algoritam!
A tu li smo dakle…taman kad smo pomislili da nam niko ništa ne može, nakon silnih hakerskih napada, lažnih prijava, Covid i Bajden fact checkera, američkih i srpskih predsedničkih izbora, trista čuda…glave nam je došao jedan, pazi sad – algoritam!
Za one koji ne znaju…To Vam dođe kao nus produkt (čitaj: isprdak) veštačke inteligencije, programiran da prepoznaje neke opšte pojave i tendencije. I reaguje. I tako se, eto, ovaj put malo poigrao sa sudbinama sedam porodica koje žive od Serbian Timesa. Ali jebeš porodice, bitno je da sistem radi.
A sistem radi tako što te kazni a ne kaže ti što te bije, kao neka zla maćeha, nego te pusti da se krčkaš na tijoj vatrici i misliš se šta si Bogu, tj. Algoritmu zgrešio. Kriv si, jbg, pa ti sad misli šta je pisac (Algoritma) hteo da kaže.
I onda ti svašta nešto pada na pamet…Pa da nisam nekog uvredio, rasno, verski, seksualno, estetski, politički? Pa da nije Ukrajina, da nije Izrael, da nije Kosovo…o jadu se zabaviš. I taj osećaj krivice posle par dana već preraste u kajanje, iako ne znaš što se kaješ. Savio si kičmicu i spreman si za bičovanje!
S vremena na vreme probije se neki zračak logike, tipa: Kako to da nam isti (algoritam) nije ukinuo i Fejsbuk profil, na kome smo objavljivali identične sadržaje kao i na Instagramu, itd?! Ali to kratko traje. Kajanje dominira.
I tako…Sto pitanja, niđe odgovora. Jer tamo, u virtuelnoj realnosti, i nema ko da te onako prepanutog ukori, pomiluje po znojavom čelu. Jer tamo i nema ljudi. Samo mašine.
Kad se zameriš algoritmu, nemaš koga da pitaš. Možeš samo da plačeš, i da se kaješ.
Ali…tvrdoglav i naivan kakvog me je majka rodila, plus očajan zbog gubitka (50 i kusur iljada organskih pratilaca nije šala, jbg!) zapucam ja jednog lepog dana pravo u centralu Mete u Čikagu, šarmantan jedan nabudženi soliter u downtownu. Vozim i sve kontam u sebi: sad ću ja nekom baji, menadžeru, fino i potanko da objasnim da smo mi medij etničke manjine, da se bavimo humanitarnim radom, čuvamo serBski jezik, kulturu, itd… Hahaha, kakva dileja nadokazana! 😀
Uglavnom, da skratim…uspeo sam da stignem do portira. 😀
I na kraju se od sve muke sit ismejao sa crncem šaljivdžijom, koji mi je u zezanju rekao da on iskreno sumnja da ti koji rade u Meti zapravo i nisu ljudi, nego oni kiborzi iz Aliena. Jer, kaže on, ne primaju ni pozive ni goste. Samo uđu, izađu i – gotovo.
Vraćajući se kući setim se kako nikad nisam čuo da su Fejsbuk i Instagram ukinuli profil neke silikonske snajke koja na mreži prodaje svoje organe. Sise, guzovi, to se, jelte, ne kosi sa “standardima zajednice”. Sa mozgom je već druga priča.
A onda se, majku ti Božiju algoritamsku, zapitaš: Ako je veštak ‘teligencija za manje od dve godine porobila ovoliki narod, na šta će ličiti svet za 10 ili 20? Leleee, majko!
Kom kurcu ćemo tada služiti mi Zemljani ako mašine već sada kontrolišu sve, od struje, vode, saobraćaja, platnog prometa, zdravstvenog sistema, klime, vodostaja, do rasta cvekle na njivama i u plastenicima, njene genetske strukture i teksture?
Kome će trebati novinari, fotografi, glumci, pisci, scenaristi, režiseri…kad ta dva slova (AI) mogu da napišu tekst, knjigu, da slikaju fotku, snime film?
Dobro, reći će neko, ljudska kreacija je nezamenjiva, potreba za lepim, autentičnim nikad neće izbledeti…Hahaha! Danice, Danice, kako si ti naivna…😀
Ono što nije veštačka inteligencija, koja fakat služi da ne morate da razvijate sopstvenu, dokusuriće štancovanjem gluposti i količinom trivijalnosti koja će generacijama koje rastu zatrti maštu i pretvoriti ih u konzumente istih. Oni više neće kapirati razliku između Dostojevskog i Bake Praseta. Ups, pa to se već dešava!
I, da se razumemo…Ne plaši mene Novi Svetski Poredak, Trilaterale, Bilderberg grupa, ku*ci, palci…Dokle god su sa druge strane ljudi, ma koliko bili zli, korumpirani i korporativni, ima nade. Šta ćemo kad zavladaju oni koje ne vodi pohlepa i sujeta, nego algoritam?
Problem je u tome što ti i takvi vladari NSP, u sumanutoj trci za profitom koji u budućnosti ponajviše donosi upravo eliminacija ljudske radne snage, kvarljive robe koja traži i platu i bolovanje i penziju, koja ima slave i smrtne slučajeve, daju primat mašinama koje nemaju nikog svog, osim softvera u sebi i zadatka pred sobom.
Mene plaši trenutak kad ostanemo na milost i nemilost nečemu što nema uši da Vas čuje, nema oči da vidi, razum da razbira, samo program baziran na nekoj prilično diskutabilnoj inteligenciji. Mašina koja traži algoritamsko rešenje problema i najkraći put…
“Vidi, nešto nam se namnožili ovi ljudi, zagađenje raste, prerada otpada stagnira…SMANJI REMETILAČKI FAKTOR – BZZZZZZZ!
I ode ti pod mač, Bato!
Mene pomalo hvata jeza od momenta kada će svet iz korporativnih šapa preći u metalne, kiborg kandže iz kojih se nećemo tako lako iščupati.
U tom apokaliptičnom scenariju nijedan od naučno fantastičnih hitova, od Odiseje do Terminatora, neće više izgledati tako fantastično, a jedina uteha nama smrtnicima biće to što mašine u tim filmovima i klasicima Sci-Fi literature prvo ubijaju one koji (misle da) njima upravljaju, pa tek onda kreću da tamane sirotinju raju i pokrete otpora.
***************
Ups, izvinjavam se…Malo sam se zaneo sabajle. Ne obraćajte pažnju, nego glavu gore, proverite da li Vam fercera Instagram profil i napred u nove radne pobede! Sve ovo što ste upravo pročitali bio je samo ružan san, iz koga se sada polako budite. Brojite sa mnom: 1,2,3…😵💫😅
P.S. Umalo da zaboravim…Zapratite naš novi Instagram profil @serbian.times, da ginemo do kraja k’o ljudi, za sve pare! 😉
Piše: Antonije Kovačević Foto: Odiseja u svemiru 2001, Terminator
Kao i svaka novotarija i AI nosi prednosi i mane. Svi se pitaju gde nas veštačka inteligancija vodi. Naišao sm dobar tekst o tome (Veštačka inteligencija, ili ljudska kreativnost, ko ima veće šanse da pobedi?https://www.teshadesign.com/blog/vestacka-inteligencija-ili-ljudska-kreativnost-ko-ima-vece-sanse-da-pobedi-128.html). Ne znam kako da se postavim, još uvek nemam mišljenje, strahovi postoje, ali znam da se ovo ne može zaustaviti, kao što se nisu zaustavili ni društvene mreže, Google i ostale novotarije. Treba biti pažljiv i otvorenih očiju.
Strahota,koju mnogi nit vide,nit razumeju.Ludilo.Lavina je krenula,raspad je neminovan.