autor:Branko Žujović
Pokušaj Zapada da zločin u Srebrenici po svaku cenu proglasi za genocid duboko je (geo)politički, a ne humanistički, na šta ukazuju naučni radovi na koje bi Beograd i Banja Luka trebalo da obrate pažnju
Ovaj tekst nema ambiciju da menja istorijske činjenice, još manje da pravda ili umanjuje zločine počinjene u ime Srba bilo gde i bilo kada. Autor ovim tekstom želi da skrene pažnju na činjenicu da je pokušaj Kolektivnog zapada da zločin u Srebrenici po svaku cenu proglasi za genocid duboko (geo)politički, a ne humanistički motivisan, na šta ukazuju naučni radovi na koje bi vlade u Beogradu i Banja Luci trebalo možda više da obrate veću pažnju, ali i redakcije najuglednijih enciklopedija koje ipak nisu pristale da naučne činjenice podrede političkim zloupotrebama svojih vlada.
Dokle seže nužno suočavanje sa teškim i neshvatljivim srpskim zločinom, a gde počinje (geo)politička zloupotreba masakra u Srebrenici?
Šta kaže enciklopedija?
Britanika – jedna od najstarijih, najboljih i najpoznatijih enciklopedija – zločin u Srebrenici kvalifikuje kao masakr, a ne kao genocid.
„Masakr u Srebrenici, ubistvo više od 7.000 bošnjačkih (bosanskih muslimana) dečaka i muškaraca, koje su počinile snage bosanskih Srba u Srebrenici, gradu u istočnoj Bosni i Hercegovini, u julu 1995. Pored ubistava, više od 20.000 civila je proterano iz područja – proces poznat kao etničko čišćenje. Masakr, koji je bio najgora epizoda masovnih ubistava u Evropi od Drugog svetskog rata, pomogao je Zapadu da podstakne pritisak na prekid vatre koji je okončao trogodišnji rat na teritoriji Bosne (vidi sukob u Bosni). Međutim, ostavio je duboke emocionalne ožiljke na preživelima i stvorio trajne prepreke političkom pomirenju među etničkim grupama u Bosni”, navodi Britanika.
Poznata enciklopedija imenicu genocid u slučaju zločina u Srebrenici u opširnom tekstu upotrebljava u kontekstu presuda Haškog tribunala, koje pominje kao činjenicu, ali svoju odrednicu o masakru u Srebrenici ne podređuje tim presudama. Štaviše, Britanika u objašnjenju samog genocida, kao pojma, Srebrenicu uopšte ne navodi među konkretnim primerima genocida.
Vrlo slično, o masakru u Srebrenici piše i u ništa manje prestižnoj Larusovoj enciklopediji. U njoj je navedeno da je Srebrenica 11. jula 1995. pala u ruke srpskih snaga i da je od 14-17. jula oko 8.000 muslimanskih muškaraca i tinejdžera pogubljeno od strane jedinica „armije republike bosanskih Srba”, pre nego što su bačeni u masovne grobnice, kao i da je više od 40.000 ljudi deportovano ili progonjeno.
„Ovaj masakr 2004. godine Specijalni tribunal za bivšu Jugoslaviju okvalifikovao je kao genocid – najveći počinjen u Evropi od Drugog svetskog rata”, navedeno je u Larusovoj enciklopediji.
Enciklopedija Kolumbija o zločinu u Srebrenici piše na istovetan način. Ne zaobilazeći težinu zločina, Kolumbija navodi da se veruje da je masakr u Srebrenici najgore masovno ubistvo u Evropi još od Holokausta. Istovetne definicije i činjenice pronaći ćete i u Enciklopediji Holokausta.
Otvorite onlajn izdanja bilo koje značajne enciklopedije i videćete da je u njima masakr u Srebrenici opisan akademski čestito – uz navođenje onoga što je Haški tribunal presudio – ali bez bespogovorne naučne podređenosti tim presudama.
Razvodnjavanje genocida
U svetu akademske čestitosti Zapada, koju ne treba potceniti, postoji značajan broj visokokvalitetnih naučnih radova koji argumentovano ukazuju na pokušaj zloupotrebe pojma genocid u slučaju masakra u Srebrenici. Jedan od tih radova je „Srebrenica kao genocid? Odluka Krstić i jezik neizrecivog” Ketrin Dž. Sautvik sa Jejla.
U svom naučnom radu, Ketrin Dž. Sautvik navodi niz očiglednih nedoslednosti sudskog veća, Haškog tribunala, poput onog da je metod utvrđivanja konkretne namere da bosanski muslimani budu uništeni u celini ili delimično bio nepotpun. Veće Haškog tribunala je, po njoj, u pomenutom slučaju labavo tumačilo druge termine u definiciji genocida, neodrživo proširivši značenje i primenu zločina.
U svom radu, Ketrin Dž. Sautvik ističe da je veće Haškog tribunala proširilo značenje nekoliko komponenti definicije genocida, odbijajući da ograniči karakterizaciju događaja na zločine protiv čovečnosti. „Primenom širokog standarda namere, proširenjem značenja grupe ‘delimično’ i usvajanjem figurativnog tumačenja ‘uništiti’, pretresno veće je omogućilo širu primenu termina ‘genocid’”, navedeno je u naučnom radu.
Ketrin Dž. Sautvik u svom naučnom radu ne ulazi u namere Haškog tribunala. Ona čak navodi da je namera ovog tribunala da zločin u Srebrenici kategorizuje kao genocid možda bila dobra, ali upozorava da će to podstaći negativne tendencije u međunarodnom humanitarnom pravu.
„Razvodnjavanjem značenja genocida, veće je možda umanjilo autoritet Međunarodnog tribunala i oslabilo razlike između genocida i zločina protiv čovečnosti, shodno tome smanjivši kapacitet reči ‘genocid’ da odredi jedinstveni oblik razaranja. Ovaj efekat vređa sećanje na ekstremne slučajeve genocida, utiče na percepciju preživelih, iskrivljuje istoriju i komplikuje pokušaje da se spreči ili ublaži genocid kroz efikasno kreiranje politike.
Iako bi reči, koje bi opisale užase događaja poput onih u Srebrenici, trebalo da budu snažne, da bi se zaštitile od upravo opisanih negativnih posledica, te reči takođe treba da budu precizne i pažljivo primenjivane. Ograničavanje okolnosti, pod kojima se može primeniti oznaka genocida, razotkriva nesrazmer između moralnog zgražanja užasnim zločinima i nemogućnosti prinude na akciju”, navedeno je u naučnom radu.
Pozadina promovisanja Srebrenice
Akademski – dakle, ne politički – odgovor na ovo važno pitanje sadržano je u naučnom radu „Kako je masakr u Srebrenici redefinisao spoljnu politiku SAD” Dejvida N. Gibsa, profesora istorije sa Univerziteta u Arizoni, koji se bavi konkretnim implikacijama masakra u Srebrenici na spoljnu politiku SAD, uz konstataciju da se izraz genocid koristi „na način koji prekomernom upotrebom nagriza samo značenje ovog veoma važnog koncepta”.
„Srebrenica je zaista redefinisala karakter američke hegemonije za posthladnoratovsku eru. To je pomoglo u stvaranju prointervencionističkog saveza i militarističkih liberala i neokonzervativaca, i ovaj savez ostaje moćan lobi za rat do danas”, navedeno je u ovom naučnom radu.
Prema Dejvidu N. Gibsu, odgovor američke politike na masakr u Srebrenici bio je neuspešan kada se posmatra sa humanitarnog stanovišta. Po njemu, to je pogoršalo krizu koju je trebalo da reši i pomoglo da se otvori put za buduće intervencionističke neuspehe, a „afera Srebrenica” je – kako je doslovno naveo Gibs – postala mitologija koja naglašava navodno benigni karakter američke intervencije.
„Uopšteno govoreći, američka politika se smatrala spasiteljicom bosanskog naroda i braniocem potlačenih naroda uopšte. NATO intervencije nakon Srebrenice uspostavile su posthladnoratovsku važnost i za Atlantski savez i za hegemoniju SAD; dok je novi jezik ljudskih prava i prevencije genocida – blisko povezan sa Srebrenicom – pomogao legitimnim kasnijim intervencijama, uključujući tekuće napade Zapada protiv ISIS-a. Srebrenica je zaista redefinisala karakter američke hegemonije za posthladnoratovsku eru”, navedeno je u Gibsovom naučnom radu.
Navodeći obilje izvora i dokaza za svoje tvrdnje, Gibs u svom naučnom radu konstatuje da se značaj masakra u Srebrenici ne može preceniti u jačanju hegemonističke pozicije SAD i da se srebrenički presedan neprekidno priziva kao argument za upotrebu vojne sile.
Tako se, konstatuje Gibs, američke intervencije nakon Srebrenice sve više predstavljaju kao humanitarne aktivnosti. Gibs u moru dokaza za svoju tvrdnju pominje nekoliko zanimljivih „opravdanja” američkih vojnih intervencija.
Kristofer Hičens je 2005. godine, tako, branio odluku SAD na napadnu Irak člankom „Od Srebrenice do Bagdada“, a kolumnista Gardijana, Piter Preston, zagovarao je vojnu intervenciju u Libiji notornim podsećanjem na Srebrenicu.
Nama dobro znani Si-En-En je, podseća Gibs, poziv na intervenciju u Siriji 2012. godine naslovio „Sirija, Sarajevo i Srebrenica”, a dve godine kasnije ista medijska kuća je upozoravala na „novu Srebrenicu” u toj zemlji. „Masakr je postao zgodno opravdanje za gotovo sve intervencije – a upravo je pitanje genocida ulilo Srebrenici tu moć”, naveo je Gibs.
(Geo)politička zloupotreba
Upotreba srebreničkih žrtava za opravdavanje američkih vojnih intervencija je verovatno najgnusniji pokušaj prevare svetskog javnog mnjenja u modernom dobu. Upotreba srebreničkih žrtava u geopolitičke svrhe predstavlja, stoga, njihovo drugo ubijanje, u čemu učestvuju političke strukture i organizacije u Sarajevu.
Insistiranje da masakr u Srebrenici bude okvalifikovan isključivo kao genocid otežava proces pomirenja Srba i današnjih Bošnjaka. Srbi sa pravom ne žele da budu upotrebljeni u toj vrsti (geo)političke zloupotrebe.
Naučni radovi istaknutih samostalnih intelektualaca na samom Zapadu, ali i nepristajanje redakcija uglednih enciklopedija da se uključe u igru političke zloupotrebe masakra u Srebrenici, ohrabruju nas da će jednog dana prestati drugo ubijanje srebreničkih žrtava – ono u vidu njihove instrumentalizacije – a vrata srpskog pokajanja zbog tog teškog zločina time biti širom otvorena na putu normalizacije odnosa na Balkanu koja u ovom trenutku nije na vidiku.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
