Od jeseni do danas, otkako je prijavljena epidemija pertusisa ili velikog kašlja u Srbiji, četiri bebe su umrle od te infekcije, a jedno dete je životno ugroženo i diše pomoću respiratora, podaci su beogradskog Instituta za majku i dete „Dr Vojkan Čupić“.
Tatjan Radosavljević, pulmolog i pneumoftiziolog, komentariše za Danas da je veliki kašalj, u narodu poznat kao „magareći kašalj“, bakterijska infekcija koju izaziva bordetella pertussis i da su na nju najosetljivija mala deca.
„Bolest napada decu najranijeg uzrasta jer su najosetljivija na uzročnika bolesti. Inače, veliki kašalj bio je iskorenjen obaveznom vakcinacijom u staroj Jugoslaviji. Svi su dobili trovalentnu di-te-per vakcinu koja je štitila vakcinisane od velikog kašlja, difterije i tetanusa. U poslednjih nekoliko godina petovalentna vakcina koja se daje deci u sebi sadrži i uzročnika velikog kašlja“, navodi Radosavljević.
Veliki kašalj i vakcinacija
Prema njenim rečima, obuhvat vakcinacijom je sada smanjen i moj savet svim roditeljima koji dosad nisu vakcinisali svoju decu da to obavezno učine.
„U obaveznom Kalendaru vakcinacije predviđeno je da se bebe obavezno vakcinišu sa tri doze, a potom strogo da se prati dinamika revakcinacije. Jer veliki kašalj daje komplikacije na respiratornim organima, ali i neurološke“, navela je ona.
Sa druge strane, Vladislav Vukomanović, kardiolog i upravnik Pedijatrijske klinike u Institutu za majku i dete, naveo je juče da su dosad umrle četiri bebe od velikog kašlja, dok je jedno dete u teškom stanju i nalazi se na respiratoru.
„Mala deca, odnosno odojčad, uzrasta dva, tri ili četiri meseca mogu da razviju veoma tešku kliničku sliku velikog kašlja.
„Ona je na žalost kod nas u Institutu za majku i dete završena kod četiri bolesnika smrtnim ishovom. Jedno dete je trenutno na mehaničkoj ventilaciji, takozvanom respiratoru, što znači da je respiratorno i životno ugroženo. Broj pozitivne dece na pertusis je oko 70. Od toga je hospitalizovano pola bolesnika i ukazuje na eksponencijalni porast dece koja ispoljavaju tešku kliničku sliku ove bolesti“, rekao je Vukomanović za RTS.
Potom je Ministartvo zdravlja navelo da su deca preminula od te bolesti od jeseni do danas, odnosno otkako je počela sezona respiratornih infekcija.
Šta hitno treba uraditi da veliki kašalj ne odnese još života: Dr Tatjana Radosavljević povodom smrti beba 1
Uporan kašalj muči mnoge, foto: Profimedia
A, najnoviji podaci o situaciji kada je veliki kašalj u pitanju u Beogradu, dolaze iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Veliki kašalj se širi među građanima
Veliki kašlalj su od marta 2023, do 28. januara ove imale 700 osoba, dok je u prethodnoj nedelji na području Beograda obolelo njih 69.
Prema istim podacima, najveći broj obolelih je među decom uzrasta 10-19 godina (466 – 66,6 odsto), a među njima prednjače deca od 12 godina (89 obolelih – 19,1 odsto), 13 godina (83 obolelih – 17,8 odsto) i 14 godina (72 obolelih – 15,4 odsto).
Kada je reč o najmlađima, kako navode u Zavodu, među decom uzrasta do četiri godine je 66 obolelih (9,4 odsto).
Oboljevanje je registrovano na teritoriji 16 beogradskih opština, a najveći broj obolelih je na području Zemuna – 149 (21,3 odsto).
Veliki broj obolelih je i na teritoriji Voždovca – 100, Čukarica – 74, Zvezdare – 70 i Palilule – 70.
Zbog težine kliničke slike u bolnicama je bilo 60 obolelih, među kojima 51 dete uzrasta do tri godine.
Uvidom u vakcinalni status, od 700 obolelih potpuno vakcinisanih je 460 (65,7 odsto), nepotpuno vakcinisanih je 39 obolelih (5,6 odsto), dok je nevakcinisano 43 (6,1 odsto) dece do tri godine.
Kod 158 obolelih vakcinalni status je nepoznat (22,6 odsto), precizirali su u Gradskom zavodu za javno zdravlje.
Kada je reč o suzbijanju epidemije i sprečavanju pojave novih slučajeva obolenja, dodaju u Zavodu, predložene su i preduzete protivepidemijske mere, među kojima izolacija i lečenje obolelih, kao i vakcinacija sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece uzrasta do 13 godina.
U Zavodu podsećaju na prevenciju kašlja: izolacija i lečenje obolelih; vakcinacija sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece uzrasta do navršenih 13 godina; hemioprofilaksa kod kontakata obolelih osoba u porodici prema stručnim preporukama infektologa (nepotpuno vakcinisana deca mlađa od 2 godine i trudnice u poslednjem mesecu trudnoće); redovno provetravanje prostorija; izbegavanje boravka na mestima gde se nalazi puno ljudi; često pranje ruku.
Veliki kašalj i simptomi
Istovremeno, kako navode u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, simptоmi sе rаzviјајu nајčеšćе sedam dо 10 dаnа nакоn izlоžеnоsti uzrоčniкu, а u nекim slučајеvimа i nакоn 21 dаn.
Prema istim podacima, nа pоčеtкu bоlеsti simptоmi pоdsеćајu nа оbičnu prеhlаdu i uкljučuјu кiјаnjе, curеnjе iz nоsа, blаgо pоvišеnu tеmpеrаturu i blаgi каšаlj.
„Unutаr dvе nеdеljе каšаlj pоstаје svе tеži sа svе čеšćim еpizоdаmа i nаpаdimа zаcеnjivаnjа. Оvе еpizоdе su prаćеnе isкаšljаvаnjеm visкоznе sluzi, а čеstо i pоvrаćаnjеm. Nа pоčеtкu bоlеsti nаpаdi sе јаvljајu tокоm nоći, а оndа pоstајu svе učеstаliјi tокоm dаnа i mоgu trајаti mеsеc dо dvа. Коd nоvоrоđеnih bеbа i оdојčаdi tipičnа кliničка sliка sе rеtко rаzviја, а nаpаdi каšljа su prаćеni pаuzаmа оdnоsnо prекidimа u disаnju, štо оtеžаvа diјаgnоzu bоlеsti. Pоslе оvе fаzе, uz аdекvаtnо lеčеnjе, nаpаdi каšljа su mаnjе učеstаli i mаnjе tеšкi, а bеbе sе оsеćајu bоljе i оpоrаvljајu sе u pеriоdu dо tri mеsеcа. Аdоlеscеnti, оdrаsli ili nеpоtpunо vакcinisаnа dеcа imајu blаgе ili аtipičnе simptоmе, pа је i коd оvih каtеgоriја tеšко diјаgnоstiкоvаti bоlеst“, stoji na njihovom zvaničnom sajtu.
Kako se dodaje, bоlеst mоžе imаti оzbiljаn кliničкi tок bеz оbzirа nа uzrаst, а živоtnо ugrоžаvајućа је коd nоvоrоđеnčаdi i оdојčаdi. Коd trеćinе оbоlеlih u prvој gоdini živоtа pоtrеbnа је hоspitаlizаciја, а smrtni ishоd rеgistruје sе коd jedan odsto hоspitаlizоvаnih.
