Omiljena igračka svih, a naročito balkanskih vlastodržaca je gradnja auto-puteva. To je sem finansijskog i veliko teološko pitanje, jer sami Bog zna koliko košta kilometar, koliko je „dobar“ izvođač, a koliko ostane „poštenim“ investitorima.
Elem, pre neki dan je otvoren autoput Ruma – Šabac. Vredi se podsetiti da je sve počeli potpisivanjem ugovora vrednog 606 miliona evra sa kineskom kompanijom CRBC o gradnji brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, duge 47,7 kilometara. Godinu dana ranije Srbija je poverila gradnju Moravskog koridora (Pojate – Preljina, 112,3 kilometra) američko-turskoj kompaniji Behtel- Enka za 745 miliona evra. Oba ugovora su, i pre realizacije, već proglašena za velike uspehe.
Koga pamćenje služi prisetiće se da je pre desetak godina naša država sa istom kineskom kompanijom potpisala predugovor o gradnji pomenuta dva puta za 642 miliona evra. Da, dobro ste pročitali. I još je predugovorom bilo predviđeno da domaće kompanije učestvuju u 45 odsto radova. Za obe saobraćajnice, prema dokumentu iz 2012. prosečna cena kilometra (sa tunelima i mostovima) trebala je da bude 4,72 miliona evra. Sada će fruškogorska deonica koštati 12,7 miliona po kilometru, a moravska 6,6 miliona.
Predsednik Aleksandar Vučić nam duguje objašnjenje kako su 642 miliona evra narasla na 1,351 milijardi. No, male su šanse da nam odgovori, umesto toga zamajavaće nasa kartama i flomasterima. Umesto objašnjenja dobićemo fakture za plaćanje.
Da su izvođači tražili još – mi bi, kakvi smo, i dali. Ovim Behtelovcima ćemo verovatno dodati 20 odsto na početnu cenu, da se ne naljute, a Kinezi su dobili “svojih” šesto miliona samo za jednu deonicu. I oni će biti zadovoljni. A mi? Nama ostaje da verujemo da to toliko i košta i da se niko nije ugradio sa kojom stotinom miliona. A možemo i da sumnjamo, nije bilo slobodne utakmice, nema drugih ponuđača, sve je dogovoreno u četiri oka.
Istina, ne mogu se cene puteva bukvalno porediti, svaki je priča za sebe. Ipak, stiče se utisak da skuplje nismo nikad gradili, da smo rekorderi i da je čak i ona prethodna dokazano lopovska vlast pravila bolje ugovore. I svaki sledeći kilometar koji ugovara aktuelni srpski režim po pravilu je skuplji, bez obzira na teren, izvođača, cene čelika i betona…
Sećate se onog vica kada razgovaraju dva političara pa gost pita domaćina: “Odakle ti ovakav dvorac” , a gazda odgovara “vidiš onaj auto-put, e pa malo smo…”. Ne bi bilo nikakvo iznenađenje da za nekoliko godina čitamo naslove tipa: “Desetine miliona ostale u tunelu”, “Asfaltirali provizije” ili “Podignuta optužnica”…
Da ne bude zabune, nije ovo priča protiv gradnje puteva, već protiv dilova daleko od očiju građana u čije džepove se zavlače dugi prsti.
autor:Milenko Vasović)
Naravno da je izgradnja autoputeva i u ravnici skuplja nego npr. -mereno visinom plata u Nemačkoj- veoma skupa. Treba da se ukalkuliše mito onima koji odlučuju ko će dobiti posao, zatim predviđena davanja za vladajuću partiju pa i ljude -tačnije verovatno čoveka- na vrhu države itd. Zato su cene astronomske, kvalitet radova veoma loš itd. Prisetimo se koliko je puta obnavljana Grdelička klisura, koliko puta su krpljeni novi autoputevi samo nekoliko meseci u upotrebi itd. Osim toga, od koje bi se pljačke, osim preko naduvnih cena izgradnje, obogatili kriminalci sa Kosova braća Veselinović, Radoičić i drugi, od kojih bi para onaj Mali (ali veoma veliki kada se mažnjavaju pare) kupio nekoliko stanova u BG ili više od 20 apartmana na moru u Bugarskoj, od kojih bi para po pisanju Magazina tabloid „vožd“ i njegov „Mali bata“ u jednoj kineskoj banci navodno imali preko 2,5 milijardi evra itd. itd. Liste su bez kraja. Dok se sa vlasti ne najuri na dolazećim izborima državna mafija i ne otera u Zabelu kod Požarevca, nema nam boljitka. Jer- kako reče jedan umni čovek u Srbiji -citat- „u mnogim državama postoji mafija. Ali jedino u Srbiji mafija ima SVOJU DRŽAVU“! Zato nam je mnogo čega u Srbiji skuplje nego u dobrom delu Evrope- pa tako i autoput u Sremu!