Činjenica je da komentari na vebu mnogima služe za lečenje kompleksa, frustracija ili zadovoljenje skribomanskih nagona. Pa ipak nije zgoreg s vremena na vreme malo, barem površno, baciti pogled na iste.
Nedavna izjava direktora kompanije Nordeus da nema razloga da mladi i obrazovani odlaze iz Srbistana i komentar nekoga ko se potpisao pseudonimom Ostvareni IT-jevac, jedan je od onih komentara koji svakako zavređuje pažnju i nagoni na razmišljanje ma koliko to u Srbistanu bila opasna rabota.
– Kao neko ko se ostvario u IT-ju direktno nisam ugrožen u egzistencijalnom smislu i verovatno zarađujem duplo više nego najplaćeniji stručnjak Nordeus-a. Međutim, razloga za odlazak imam na pretek. Smeta mi kada napravim kupovinu od 7-8 hiljada u marketu, što i nije neko bahaćenje, za tročlanu porodicu to dođe 4-5 dana namirnica. Sramota me je zato što iza mene u redu pri svakoj kupovini stoji po par građana srednjih i starijih godina koji u korpi drže po pola hleba i 100 grama najgore salamčine koju ni moja mačka neće da pojede. Sramota me je kada vidim da su obučeni u kapute koji su bili moderni, skupi i novi u vreme kada sam se ja rodio (to mi govori da nisu u pitanju alkoholičari i propaliteti). Sramota me njihovih pokunjenih, izmučenih i tužnih pogleda dok me posmatraju na kasi. Posebno me je sramota kada tokom leta ispod prozora, u parku, slušam mlade generacije čiji su ideali i razmišljanja u prizemnom i ograničenom domenu shvatanja popularnom 90-tih. Sramota me je što živim u zemlji gde moji prijateljji profesori, lekari i umetnici nemaju volje da se sa užitkom bave svojim poslom odgovorno i dosledno. Sramota me je kada svojim prijateljima koji su relativno uspešni i ostvareni u finansijskom smislu, moram da objašnjavam da ići na letovanje i zimovanje jednom godišnje, ne hraniti se namirnicama sumnjivog kvaliteta i ne biti u panici kada dođe vreme za plaćanje računa i kirije – nije luksuz, već spada u osnovu normalnog, prosečnog, života.
Posebni transfer blama doživljavam kada slušam i čitam nebuloze poluobrazovanih čobana sa kupljenim diplomama koji mi vređaju inteligenciju. Ne mogu više da gledam kako ljudi koji su dosledni svojoj ljudskosti bivaju proganjani, maltretirani i ugrožavani. Eto mojih objektivnih razloga za odlazak-navodi Ostvareni IT-jevac.
Samo nešto mi se čini da one, zbog čijeg jada i čemera autora komentara obuzima osećaj stida, a kojima se život sveo na preživljavanje, više od sopstvenog jada i čemera sekira što je Ana Kokić, ma šta to bilo, posetila hirurga ili ih razjeda nepoznanica gde će živeti Veljko i Bogdana.
U suprotnom bi i oni, kao Francuzi, lupili šakom i rekli:
-Dosta bre!!!
Ovako onima koje uprkos nadprosečnom materijalnom stanju opterećuje nešto što se naziva empatija preostaje ili da se spakuju ili da po forumima pišu uz vetar nadajući se da će to dopreti do sive moždane mase onih kojima je namenjeno.
Boze, kako je samo pametan i uspesan ovsj „it-evac“ … ccc sram nas bilo ovako glupe, prljave, primitivne balkance! Gosn Arsenijevicu, iz vasih tekstova jedino sto moze da dopre do sivih celija je to, da ste obicni autosovinsta sa kompleksom vise vrednosti. Muka mi je od vas pametnih i uspesnih (sta god za vas takve znaci uspeh) Piskaraj neke kolumne za zenske casopise, politika je za odrasle ljude.
Браво! Погодио си суштину, и више од тога: у самом тону Арсенијевићевом има нешто немушко, фемкасто, а резоновање је на нивоу угојене скоројевићке која је задовољна што је потрошила нешто пара у маркету и презире оне који то не могу. Срамота је да овако нешто пише старији мушкарац, осим ако не мисли да је довољно имати проседу браду и шал око врата да би изгледао паметан, када то већ није. Дакле, ако је наслов „Stid u besramna vremena“, онда заиста имамо разлога да се стидимо оваквих текстова у време када ретки знају шта та реч уопште значи.
Oni do kojih se očekuje da poruka dođe nemaju „sive mase“ pa je to uzaludan pokušaj