Skoro da nema dana da se kod nas ne desi nešto neuobičajeno. Naravno u uobičajenom svetu, zbog čega smesta izazove makar ili za početak, čuđenje. Pošto smo mi „nešto drugo“, čudan je onaj ko se tome čudi…
Ne čudimo se parama koje će se deliti sada i nešto kasnije, a baš bi trebalo! Pustimo mi „kupovanje socijalnog mira“, zar ga ugrožava stotinak „nemirnih“ u četvrtak veče na trgu, pored ko zna koliko mirnih koji tada sede ispred kafića samo duž Karađorćeve? Pustimo i „kupovanje glasova na budućim izborima“, ili kako su „uzete od nas!“. Delom jesu, ali što dozvoljavamo? Deo je uzet od budućih građana, a oni ne mogu ni da dozvole ni ne dozvole! To nas ne čudi, ne brine i ne postiđuje, neka i javni dug bude duplo veći nego kad je počelo „zlatno doba“ dolaskom naprednjaka na vlast? Zar da kvarimo uživanje u prijatnim čudima, koja nam upravo priređuju naši sportisti?!
Ne čudimo se, a najviše bi trebali da se čudimo i brinemo, što jedan advokat podnese krivičnu prijavu protiv visokorangiranog i cenjenog policajca, koji je sa kolegama otkrio Jovanjicu. Zbog službene beleške upućene nadređenima, o onom što je doživeo u poslu: pokušaja podmićivanja upravo od tog advokata, čiji je klijent upravo onaj koga je policajac otkrio i uhapsio! A advokat je uz to i poslanik, i iz vrha vladajuće stranke!
I sve to prolazi kao nešto „zanimljivo“, nevažno i u odnosu na hvala Bogu već devetnaesti protest u Beogradu, ili trinaesti u Valjevu… Kako bi onda čudilo to što bi eventualna prijava policajcu, sledovala samo od odgovarajuće instance u njegovoj službi, ako bi posle provere ustanovila da je beleška neosnovana? I prosleđena na odgovarajuće sankcionisanje, normalno, unutar službe. Što je beleška iz nje „izašla“ u jedan medij druga je stvar, i opet pripada službi. Može ga kazniti, ali ostaje pitanje nisu li se u njoj zadovoljili time da je kao „strogo poverljivu“, ostave na sigurno mesto…
Zašto ovoliko o ovom, koje se tiče policije sa kojom po prirodi stvari ne volimo da imamo posla? Trebalo bi da ne čudi, ako „neko“ može ovako na račun njenih, šta li sve može na račun ostalih? Trebalo bi da čudi što čudi, tako da ne preduzimamo ništa! Zaboravljajući da su se tako, svojevremeno, ponašali „mirni Nemci“. Nisu bili ni Jevreji ni komunisti, nije ih čudilo što „odvode“ Jevreje i komuniste. Kad su posle toga počeli da „dolaze“ i po njih, osim njih nije bilo nikog kome bi to bilo čudno. I zbog toga, nešto preduzeo…
autor:Radovan Marjanović
