Udžbenici su ove godine skuplji nego ikad. Iako su besplatni za decu iz Beograda, deca iz ostalih krajeva Srbije nemaju tu privilegiju. Ovakva odluka naišla je na proteste građana, a pokrenute su i dve peticije koje traže od vlasti da obezbede svoj deci jednaka prava.
Kako preživeti septembar? U novoj školskoj godini ponovo se otvara pitanje udžbenika za osnovce i srednjoškolce u Srbiji. Udžbenici su iz godine u godinu skuplji, a roditeljima sve teže da pokriju troškove istih.
Džepovi beogradskih roditelja su ove godine pošteđeni. Kako je ranije odlučeno, a u gradskoj Skupštini usvojeno, Grad Beograd će od 1. septembra obezbediti besplatne udžbenike za svu decu koja pohađaju osnovne i srednje škole na teritoriji Beograda.
Srbija ipak nije samo Beograd i ne postoji razlog zašto bi beogradska deca bila ikako privilegovanija, posebno uzimajući u obzir da se u mnogim krajevima Srbije živi znatno teže.
Pokrenute čak dve peticije i organizovana dva protesta
Kao odgovor na ovu novu podelu građana Srbije pokrenute su dve peticije. Najpre je stranka Zajedno pokrenula peticiju za besplatne udžbenike za sve osnovce i srednjoškolce u Srbiji, a potom i pokret Kreni-promeni.
Iz stranke Zajedno poručuju da se zalažu za veća ulaganja u prosvetu, pomoć učenicima i njihovim roditeljima, kao i obezbeđivanje dostojnih plata prosvetnim radnicima. ,,Kvalitetno, dostupno i sigurno obrazovanje je garant naše budućnosti i boljeg života za sve naše građane”, navodi se u peticiji.
,,Imajući u vidu da se često ističе da nas je sve manje, da je bitno imati porodicu i što više dece, hajde da onda porodicama pokažemo da nam je stalo do njih i njihove dece i potrudimo se da dobiju besplatne udžbenike“, navodi se u peticiji Kreni-promeni.
Autori peticije naglašavaju da ideja besplatnih udžbenika nije nova, niti je bilo čiji hir. Mnoge zemlje su uvele besplatne udžbenike, neke od tih zemalja su i Crna Gora, Makedonija, Češka, Slovačka, Austrija, Nemačka…spisak je podugačak. „Ovom spisku možemo dodati i Beograd. Da, osnovci iz Beograda i ove godine će imati besplatne udžbenike…ali, šta je sa ostatkom Srbije?“, pita se tim Kreni-promeni.
Građani Topličkog okruga su 24. avgusta organizovali protest „Naša deca nisu manje vredna“ kada su i blokirali magistralni put Niš-Priština, uz zahtev da sva deca u opštinama Kuršumlija, Blace, Prokuplje i Žitorađa dobiju besplatne udžbenike i užinu, prenosi N1. Nakon ovog, održan je i protest u Osečini gde su građani takođe zahtevali da i njihova opština obezbedi besplatne udžbenike za đake.
Koliko koštaju udžbenici?
Ponovni porast cena udžbenika za roditelje sa minimalnom zaradom od 40.020 dinara, znači da za samo jedno dete moraju izdvojiti čak trećinu plate, a podsetimo, u Srbiji minimalac prima skoro pola miliona ljudi.
Mnogi nastavnici insistiraju na čitavim kompletima knjiga za svoj predmet (udžbenik, radna sveska, dodatni materijali), neretko i novim izdanjima koja ne mogu da se naslede ili kupe kao polovna.
Sagledajmo ovogodišnje cene samo nekih izdavača:
Kletov komplet knjiga za prvi razred osnovne škole iznosi 9.840 dinara, za drugi 12.090, dok je za treći i četvrti razred potrebno izdvojiti 11.400 i 10.710 dinara. Edukin komplet udžbenika za peti razred ove godine iznosi 15.980 dinara, dok samo komplet knjiga za srpski jezik izdavača Klett za peti razred košta skoro 6000 dinara.
Prosek ostalih izdavača je oko 1000 dinara po udžbeniku, dok su udžbenici za engleski jezik neretko duplo skuplji. Tako prosečan komplet udžbenika za peti razred košta oko 15.500 dinara, za šesti oko 17.000, a za sedmi i osmi i preko 18.000 dinara.
Udžbenici za gimnaziju koštaju preko 1000 dinara, a prosečan gimnazijalac ima oko 15 predmeta po godini.
Tako komplet Logosovih udžbenika za prvi razred gimnazije ukupno iznosi 13.520 dinara, dok su Kletovi 11.300.
A.G.A.
Све петиције и решења треба допунити и питањем трајног коришћења поклоњених уџбеника. Значи да би акција била комплетна, потребно је увести правило, да ученици буду задужени за уџбенике и исте остављају у школи, по завршетку школске године. Уколико уџбенике не оставе, морали би да их плате, или следеће школске године не би добили уџбенике бесплатно. То правило не би важило за прибор и остало. Нажалост, петиције и образложења су најчешће писане латиницом. Упитно је, каква је то „брига“ за школовање деце? Зашто се не користи ЋИРИЛИЦА у обраћању јавности у Србији.