Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila je da su Kodeks novinara Srbije prekršili Informer, Večernje novosti, Alo, Kurir, Blic, Starčevačke novine, kao i portali Glas javnosti.rs, Blic.rs, Informer.rs, Alo.rs Nova.rs, dok portal Rešetka nije prekršio Kodeks.
Predstavnica UNS-a u Komisiji za žalbe Jelena Petković istakla je da novinari treba da veruju žrtvama i da razgovaraju sa žrtvama nasilja, ali ne na način kako je uradio Glas javnosti.
Jednoglasno je usvojen predlog da je u ovom slučaju Kodeks prekršen u više tačaka.
Komisija usvojila četiri žalbe Jukoma za izveštavanje o masovnim ubistvima
Organizacija Jukom uputila je Komisiji više žalbi u kojima navodi da su brojni mediji prekršili Kodeks novinara Srbije u vezi sa izveštavanjem o masovnim ubistvima u školi „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu.
Žalbe je Jukom podneo na tekstove dnevnog lista Informer. Ova organizacija smatra da je Informer prekršio više tačaka Kodeksa kao što su pravo na dostojanstvo dece i žrtava zločina, zabrana objavljivanja uznemirujućeg sadržaja, kao i da je prekršena smernica Kodeksa koja ne dozvoljava otkrivanje identiteta maloletnih žrtava i počinilaca.
Predstavnica NUNS-a u Komisiji za žalbe Tamara Skroza je rekla da je način izveštavanja o ovim tragedijama antologija bruke i sramote naše medijske zajednice.
Informer nije odgovorio na ovu žalbu, a Komisija je jednoglasno odlučila da je prekršeno više tačaka Kodeksa novinara Srbije.
Jukom je uputio žalbe i na tekstove o ovim tragedijama koje su objavljene u Večernjim novostima, listovima Alo i Kurir, kao i na portalu Blic.rs.
Iz Večernjih novosti i portala Blic.rs nisu odgovorili na žalbu. U odgovoru na žalbu, glavni urednik novina Alo, navodi da čvrsto veruje da je neophodno bilo da se čitaocima predstavi ko su nastradali „u zločinačkom pohodu poremećenog uma“. Kako tvrdi, izveštavanje Alo ni u jednom trenutku nije bilo senzacionalističko.
Advokat lista Kurir odgovarajući na žalbu navodi da je list izveštavao apsolutno u skladu sa Kodeksom i uz dužnu pažnju kada je reč o proveri informacija i zaštiti privatnosti, pravu aktera i žrtava tragičnog događaja, kao i zadovoljenju opšteg interesa da javnost bude pravilno informisana.
Predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelka Jovanović rekla je da je tačno da su u ovakvoj situaciji i najpažljiviji mediji mogli lako da pogreše, ali da se zna kada je slučajna greška, a kada je u pitanju namera. Smatra da je ovde očigledna namera da se kroz užasnu temu podigne tiraž pomenutih medija.
Jednoglasno je usvojen predlog da su sva četiri medija prekršila Kodeks novinara Srbije i to u više tačaka.
Komora socijalne zaštite podnela je žalbu protiv šest medija povodom tekstova o slučaju devojčice koju je otac držao zaključanu u kupatilu i po svemu sudeći godinama zlostavljao i zanemarivao.
U ovom slučaju tri medija su napravila sporazum u postupku medijacije i pristala da izmene tekstove tako da budu prihvatljivi. Tri medija protiv kojih žalbe nisu rešene medijaciom nisu dala odgovore ni na žalbu.
Žalba se odnosi na po tri teksta u Blicu i Informeru i dva teksta na portalu Alo.rs. Po mišljenju podnosioca žalbe prekršene su tačke četiri i pet, poglavlja 4. i odredbe koje se odnose na poštovanje privatnosti. To su tačke 7.1. i 7.4. i tačka 4. poglavlja o novinarskoj pažnji koja se odnosi na zabranu diskriminacije jer su u većini tekstova prisutni elementi stereotipizacije i predrasuda.
Predstavnica UNS-a u Komisiji za žalbe Olivera Milošević je istakla da su ovi mediji postupili suprotno Kodeksu i dodala da je snimanje kroz ključaonicu stana čist voajerizam, a ne novinarstvo.
Jednoglasno je usvojen predlog da su listovi Informer i Blic portal Alo.rs prekršili Kodeks.
Predstavnik Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Zlatko Čobović žalio se na tekst objavljen na portalu Informer.rs pod naslovom „Preti ubistvima i silovanjem dece, hejteri postaju sve ekstremniji. Borivoje Bojović: Vučić će proći kao Čaušesku“.
Žalilac je naveo da su prekršene brojne odredbe Kodeksa. Navodi se da su stavovi koji su izneti u nekoliko objava pojedinaca na društvenim mrežama generalizovani. Takođe, u žalbi se, između ostalog navodi da su u tekstu masovni građanski protesti predstavljeni kao rušilački.
Članovi Komisije su jednoglasno konstatovali da su prekršene brojne odredbe Kodeksa novinara Srbije.
Anita Đukić podnela je žalbu Komisiji na tekst „Zaštita i sigurnost naše dece“, koji je objavljen u Starčevačkim novinama. Tužiteljka tvrdi da je objavljena njena fotografija na kojoj je, kako kaže, namerno prikazana u trenutku kada pravi grimasu na licu.
Kako se dalje navodi, u tekstu je manipulativno predstavljena kao mrzitelj dece, a zaštitnici životinja su prikazani kao ljudi sa dijagnozom, frustracijom, kao i da su korumpirani.
U odgovoru na žalbu, autor teksta je naveo da je fotografija preuzeta iz video zapisa koji je javan i da je u opisu fotografije pitanje koje se odnosi na kontekst teksta, a to je odnos društva prema deci i agresivnim napuštenim psima i zaštita dece od njih. Kako navodi, njemu je od članova internet zajednice na instagramu, fejsbuku i profilu „Kućica za spas“ stigao veliki broj pretnji prebijanjem i smrću samo zato, kako navodi, što je u tekstu odlučio da se bavi tamnom stranom zaštite napuštenih pasa.
Tri člana Komisije su se izjasnila da u ovom slučaju nema kršenja Kodeksa, dok sedam, odnosno većina članova Komisije smatra da je došlo do povrede tačke šest poglavlja 4. koji se odnosi na kulturu javne reči, čime je utvrđeno da je prekršen Kodeks novinara Srbije.
Advokat doktora Ivana Jeremića podneo je žalbu koja se odnosi na tri teksta objavljena na portalu Nova.rs.
Prva žalba odnosila se na tri teksta a druga, koju je podneo sam Jeremić na komentar ispod teksta.
U žalbi se navodi da su sporni tekstovi objavljeni bez provere istinitosti navoda, što je u suprotnosti sa osnovnim načelima struke i Kodeksom. U žalbi se posebno ističe da portal Nova.rs ni u jednom trenutku nije kontaktirao doktora Jeremića da se izjasni o navodima iz tekstova u kojima su iznete ozbiljne optužbe koje narušavaju njegov profesionalni ugled.
Jelka Jovanović je podsetila da se 90 odsto slučajeva mobinga prijavljuje u javnom sektoru, a vrlo retko u privatnom.
Primedba advokata je da je demanti koji je poslat mediju objavljen kao fotografija i da taj fajl nije mogao biti otvoren.
Portal Nova.rs nije odgovorio na žalbe.
Jednoglasno je utvrđeno da su prekršene tačke dva, četiri i pet poglavlja 1, tačka jedan i dva poglavlja 5, tačka jedan poglavlja 7. smernica 2. Utvrđeno je i da demanti koji je objavljen na sajtu ne može da se otvori i pročita, a imajući u vidu da mora biti objavljen na istom mestu i na isti način povređena je tačka šest poglavlja 4. Kodeksa novinara Srbije.
Portal „Rešetka“ nije prekršio Kodeks novinara Srbije
Advokat doktorke Dragane Čuljković podneo je tri žalbe protiv portala „Rešetka“ koji je objavio tekstove pod naslovima „Leskovčanka tri dana ne može da namoli lekara da joj prepiše neophodne lekove. Danas su je iz prazne zdravstvene stanice izbacili“, i „Doktorka na koju se žalila pacijentkinja preti novinaru zbog napisanog teksta“.
Žalbe se odnose na neobjavljivanje, odnosno neodgovarajuće objavljivanje odgovora na te tekstove.
U žalbama se navodi da je odgovor koji je dostavljen na pomenuta dva teksta objavljen na neodgovarajući način tako što je komentarisan. Dodaje se da su u odgovoru objavljene neistine i da je skraćen. Advokat je naknadno tražio da se odgovor objavi u integralnoj verziji.
U odgovoru na žalbu, urednik portala „Rešetka“ navodi da je portal objavio integralnu verziju demantija nakon što je 5. juna stigao u redakciju takav zahtev advokata. Kao autor prethodna dva teksta navodi da je sve što je u njima napisano istina.
Komisija je jednoglasno odlučila da ni u jednoj od tri žalbe da Kodeks nije prekršen.
