STUTGART Sudeći po sve češćim propagandnim izjavama za javnost Vučićevih poltrona, samozvani „Vožd“ i vlasnik cele Srbije sem Kosmeta, jer je kolevku Srpstva, verovatno, već ustupio Šiptarima, mimo svih zakona i Ustava, koje on ionako nikada nije poštovao, izgleda već doneo odluku –u Srbiji se ponovo uvodi služenje vojne obaveze na silu!
Zašto na silu? Zato što je čak i bez referenduma da li narod želi ponovno uvođenje služenja obaveznog vojnog roka- znači ukidanje plaćene armije- ali i bez posebnih pojašnjenja, Vučić očigledno već naredio buduće služenje vojske samo po sili zakona! Nema ni navođenja argumenata zbog čega je kao nekada, opet potrebno da se mladi i protiv svoje volje teraju u kasarne.
Nekome –a kom drugome nego Vučiću, je verovatno u dosluhu sa drugim korifejama tipa Mali, dezerter Vulin, žensko/muška npremijerka/premijer Ana Brnabić, Kosovari Radojčić i Veselinović koje mnogi smatraju okorelim kriminalcima ali su bliski Vučiću, možda je i Šešelj uz njih, tu su i neki drugi iz Vučićevog okruženja, palo na pamet ponovno uvođenje služenja vojne obaveze. Još ne možemo da tvrdimo da je doskora u neke odluke možda bio umešan danas nepodobni „Velja Nevolja“ ali u zemlji čuda Srbiji je sve moguće. Ko nije čuo za Velju- to je onaj koji je sa svojim razbojnicima i dilerima droge, očigledno sa znanjem vrhuške, svojevremeno rasturao antivučićevske demonstracije ispred Skupštine prebijajući demostrante!
Pomenuti su se verovatno prisetili kako da od budžetskog novca predviđenog za izdržavanje profesionalne, plaćene vojske uštede i odvoje još više novca za lične promocije. Nije isključeno i ubacivanje po koje parice u njihove džepove. Lična, sve žešća promocija vrhuške je skupa zato će se možda, ukidanjem plaćene vojske i uvođenjm obaveznog služenja vojnog roka, obezbediti više novca za pomenute promocije ali i za druge, često lične toškove vrhuške.
Osim toga, zbog mizernih uslova službovanja, smeštaja u kasarnama i malih plata, sve manje je mladih Srba koji hoće da budu plaćeni vojnici. Vojska se ospia, tako da je popuna jedinica, kako piše opoziciona štampa u Beogradu, postala problem jer je sve više onih koji vojsci otkazuju svoj „radni odnos“ .
Lične promocije su vladajućoj garnituri veoma važne i treba ih po mišljenju vrhuške po svaku cenu redovno održavati. Ako nizbogčega, onda da bi (ne)dela Esenesovaca ostla narodu u sećanju –stalnom pričom u udarnim TV programima o njihovim enormnim uspesima. Jer, eto, Vučić i njegovi su prvi u korona-vakcinaciji, po ekonomskom rastu, izgradnji fontana, spomenika, jarbola sa ogromnim zastavama, BG-žičar od koje ne odustaju, Beograda na vodi, tri puta skupljeg metroa nego pre 3, 4 godine za najmanje 6 milijardi evra koji od nigde vodi nikuda i mnogim drugim budalastim „projektima“ promovišući tako i „Vožda“ i gomilu drugih trutova iz reda Esenesovaca! Pomenimo i to, da nijedan predsednik u EU i šire na TV i u štampi, nije ni deseti deo tako često i toliko dugo u javnim medijima prisutan svojom slikom i (ne)delom kao Aleksandar Vučić! A to –sve više košta. Zato treba negde uštedeti da bi i „Vožd bio zadovoljan, i poltroni na broju“. Zašto ne uštedeti na plaćenoj vojsci?
Ako nije već previše pokrađeno i iskorišćeno za neke druge svrhe, ove godine je vojni budžet pun kao nikada ranije. Povečan je na 700 miliona evra, znači skoro je udvosručen u odnosu na prošlu godinu. To je brdo para koje možda treba „oteti“ od plaćene armije.
Profesionalce koji su „vojni službenici države Srbije“ političari ne mogu tek tako, mimo uobičajenih vojnih obaveza, da guraju u poslove za koje treba da se plaćaju druge gradske ili komunalne službe. Gde ste poslednjih godina videli da plaćena vojska uklanja sneg, čisti ulice, krči šume ili pošumljava goleti, učestvuje u građevinsko-putnim radovima itd.? Verovatno nigde. Čak i ako ste negde videli desetak vojnika, to je služilo samo za promotivno slikanje nekog od političara sa vojnicima da bi se videlo da vojska i u miru nečemu služi. U vreme Josipa Broza-Tita to je bilo sasvim normalno- vojska je besplatno rintala i bila iskorišćavana za sve i svašta pa i za svakakve radove koji su državu malo koštali! Da li će se to uskoro ponoviti?
Možda je to i danas „ideja-vodilja“ vrhuške na vlasti. Strpaj silom novog Zakona o vojnoj obavezi koji se danas u Skupštini može doneti čuvenom „brzinom zvuka“ momke u kasarne, sa tri često „mršava“ obroka dnevno i možda tri, četiri hiljade dinara tobože vojničke mesečne „plate“- i eto ti skoro besplatne radne snage! Još bolje: kada se završi vojni rok, neće im se, kao npr. plaćenoj vojsci, to upisivati u radni staž, znači uštedeće se i na kasnijim penzijama za gro današnjih plaćenih vojnika. Njihovim penzijama, ako ih za ove sadašnje generaije uopšte bude, neće se opterećivati budžet. Naravno za „debele“ mirovnine generalskim guzonjama koji su u ratovima, po običaju, gubili bitke ali u miru dobijali stanove, vile idr. beneficije uz ogromne penzije –biće dovoljno novca i dalje!
Zakon i uvođenje (besplatne) vojne obaveze, ako se tako nakanio AV, prolazi sigurno. Posbeno su glasne podrške ruralnih, da ne napišem „seljačkih pristalica“ SNS-a jer su, nažalost, mnogi taj časni naziv „seljak“ danas bacili u blato. Oni itekako glasno podržavaju obaveznu vojsku. U ruralnim krajevima Srbije se i dan danas smatra da momak sme da propuši ili počne da pije alkoholna pića, pa čak i da se oženi, tek kada odluži vojsku! Ti ljudi, iako su verovatno manjina u srpskom narodu, podržavaju planove Aleksandra Vučića. Uz njih su i roditelji koji nisu uspeli da svoje sinove nauče obavezama, radu ili da ih vaspitaju kako treba, neke i da skinu sa droge. I oni bi svoj neuspeh u vaspitavanju „naslednika“ najrađe prebacili na „dovaspitavanje“ drilom pod komandom kojekavih „sadista u uniformama“ nižih činova, kojih nažalost ima u svim armijama sveta pa tako, sigurno, i u Srbiji.
Pristalice novog sistema organizacije srpske vojske sigurno će naći bezbroj „agrumenata“ zašto se slažu sa Vučićem da ponovo treba uvesti neplaćenu vojnu obavezu. I Vučić i oni često govore o izrazitoj politici mira u odnosu na okruženje. Ako je tako, zašto onda povećanjem broja vojnika treba plašiti komšije? Ili povećanje broja vojnika proizilazi iz eventualnih potreba dejstvovanja vojske protiv sopstvenog naroda da „zavede red“? Onda ako se, zbog sve težeg života, jednog dana digne, kako su naši stari govorili, „kuka i motika“ protiv pljačkaške vlade?
Ako iole znaju da razmišljaju, i ta „potreba“ je nepotrebna. To smo najbolje videli kada je rušen Slobodan Milošević. Generalske guzonje, i pored naredbe da se izvedu tenkovi na ulice, nije prošla. Diktator je srušen voljom mase da bi kasnije, voljom novih u Vladi, bio proteran u Hag gde je i usmrćen. Tako bi, verovatno, prošli i drugi diktatori koji planiraju da vojsku upotrebe u slične svrhe.
Prema pisanju beogradske štampe Srbija bi mogla da regrutuje u novu, obaveznu službu oko 85.000 vojnika- iako je potrebno samo oko 45.000 njih. Kako onda selektirati ko će u vojsku a ko ne? Možda, kao i ranije- prema pozicijama u društvu, bogatstvu i vezama očeva, stričeva, majki, ujni i tetki sa državnim ili vojnim vrhom? Ko ima vezu (ili pare da nekoga potplati) ne služi, ko nema vezu ili ne može da plati mito ima da služi? Oni pametniji bi verovatno službu izbegli kao Đinđić u doba agresije ili kao Vulin- begstvom od služenja vojne obaveze? Verovatno će tako opet biti. Ponoviće nam se sitacija iz poslednjeg rata. Koliko se tobožih vojnih obaveznika krilo po tavanima, podrumima, šupama negde po selima odakle im potiču roditelji? Koliko ih je bilo pobeglo u inostranstvo? To nažalost danas niko više ne zna. Previše Đinđića i Vulina je bilo među mladima! Ali ih, najverovatnije, danas ima još više.
Da se to ne bi opet dogodilo, treba se, ako se uvede „obavezna besplatna vojska“ ozbiljno razmisliti kako ravnopravno podeliti obaveze služenja vojske- ko mora da die u vojsku, kada i koliko dugo, a ko ne mora iz bilo kog opravdanog razloga.
Poseban nastajući problem vide naši mladići rođeni i odrasli u inostranstvu. Hoće li i oni morati silom u srpsku vojsku, ili samo dobrovoljno, po sopstvenoj želji? O tome se u javnosti ne čuje ni jedan glasić a kamoli nekakvi predlozi. Zaista, šta će biti sa destinama hiljada mladih Srba u inostranstvu po pitanju obavezne vojske? Ako se ponovi „moranje“, onda će, kao ranijih decenija pre uvođenja plaćene vojske, nastati masovni prebeg iz srpskog u tuđa državljanstva. Pogotovo u zemljama u kojima postoji samo plaćena vojska.
To ne znači da su naši mladići manji rodoljubi od svojih vršnjaka u Srbiji, iako su ih roditelji, po svom nahođenju, upisali u knjige srpskih državljana u našim konzulatima. Oni bi sve do svog stasavanja za tu „novu“ neplaćenu srpsku armiju, kao ponosni Srbi, zadržali srpske pasoše. Uvek su bili na strani svog naroda širenjem istine o NATO agresiji i učešćem u svim humanitarnim akcijama u korist zemljaka u Srbiji.
Upisom u knjigu državljana postoji obavezu služenja, ako se na vreme ne donese neki „leks specijalis“ –zakon koji bi bar tim momcima omogućio samo dobrovoljno služenje vojske u Srbiji a ne po sili zakona!
Svaki momak iz inostranstva koji bi morao da dođe u Srbiju radi služenja vojne obaveze duže od mesec dana –toliko traju prosečni godišnji odmori npr. u Nemačkoj, verovatno bi izgubio radno mesto a time i egzistenciju jer poslodavci nisu u obavezi da mesto čuvaju za srpskog regruta. Možda bi za te mlade ljude bila dovoljna „služba“ od samo 30 dana –za vreme dozvoljenog godišnjeg odmora- kako bi se naučilo ono najosnovnije. Danas i tako i tako se ratuje tehnološki najsavršenijim ubojnim sredstvima koje moraju da opslužuju profesionalni, plaćeni vojnici a ne rulja ljudi koja je i ranije u vreme npr. služenja Titove vojske pa i kasnije, najveći deo vremena lenčarila po kasarnama, čistila, raspremala, glancala opremu ili gradila puteve itd.
Ukoliko se na vreme ne donese neki poseban zakon koji tangira mlade Srbe iz inostranstva, mnogi će reći Srbiji zbogom, a kada im pomru najbliži rođaci u zemlji porekla njihovih roditelja, reći će zbogom i doznakama novca koji ide rodbini. Poznato je da dijaspora godišnje u Srbiju šalje oko 4 milijardi evra. „Doviđenja“ bi odmah, za dugi niz godina rekli, čim se uvede ponovna obaveza služenja vojske i odlascima na odmor u Srbiju. Plašili bi se se, ako se ne odazovu pozivu vojske svojim izbegavanjem po „sistemu Vulin“ , hapšenja na srpskim granicama i nasilnog privođenja u kasarne. Sve u prošlosti i viđeno, i već doživljeno!
Nije nam poznato da li su srpski klubovi i organizacije naših ljudi u rasejanju već pokušali kontakte sa vlastima u Srbiji po pitanju regulative za momke rođene ili koji stalno žive u inostranstvu o novom vidu služenja vojne obaveze. Znajući da je pandemija, posebno u Nemačkoj i Francuskoj, ali i u drugim državama skoro umrtvila rad organizacija, treba ih potsetiti da što pre nešto pokušaju, kako se momcima stasalim za vojsku ne bi dogodila –prošlost.
Kada Vučić progura novi zakon, a to se očekuje do jeseni ove godine, onda će biti prekasno za bilo kakve intervencije! Onda mladim vojnim obveznicima preostaje oproban metod njihovih predhodnika –„begstvo“ iz srpskog državljanstva jer svi oni ne mogu da budu „Vulini“ kojima bi „upalio kec“ dezerterstva bez ikakvih kaznenih posledica!
Piše: Predrag Rakočević, Štutgart
Nikako nasa vojska i nikako odsluzenje vojnog roka. Daa, najbolje da nas ,,cuva,, neka NVO ili mozda Natasa Kandic……..ima njih vise koji samo ispunjavaju svoj zadatak dobijen na molitvenom dorucku (mislim na Draskovica, Svilanovica i ostale dokazane korisne idiote).
Zgrozen sam sirovim, gotovo prostačkim stilom kojim se govori o jednoj krajnje ozbiljnoj temi ! Autor nije u stanju niti da koristi adekvatnu terminologiju za pomenutu temu.Kakva je to “ vojna obaveza na silu“ ??? Čija i kakva je to „plaćena vojska“?? „Uvodjenje besplatne vojne obaveze “ . Evidentno je da autor upošte ne poznaje materiju o kojoj piše, komenatariše ju, kritikuje, sugerira………Moram priznati da se “ divim “ i uredništvu lista zbog objave teksta toliko niskog nivoa, na, ponavljam, jednu izuzetno ozbiljnu temu. Razlozi uvodjenja PROFESIONALNE VOJSKE u različitim drzavama je imala i različite motive. Jedan od razloga zašto su AMERIKANCI zamjenili redovno sluzenje vojnog roka profesionalnom vojskom, bio je vojni poraz u Vijetnamu. Nisu htjeli više američki drzavljani da ratuju daleko od kuće, iz njima malo poznatih razloga. Kada je ponestalo crnaca i dobrovoljaca, pa kada su se i sinovi srednje više klase, počeli vraćati kući iz rata u „drvenim sanducima“, rat je veoma brzo završen. Da im se tako nešto više ne bi ponovilo, amerikanci su uveli PROFESIONALNU VOJSKU. Kada ovi poginu, onda za njih i njihovi sugradjani kazu “ htjeo je da zaradi novac, rizikovao je , pa je normalno da se to (da pogine ) nekome i dogodi. Poslije “ pada berlinskog zida“, profesionalizacija vojske je išla po naredbi i inerciji Amerike tj, zapadnih zemalja. Širenjem NATO u Europi, inzistirajući na “ KOLEKTIVNOJ SIGURNOSTI “ njenih članica, mogao se je dozvoliti LUKSUZ da se članice odreknu nepotrebne i skupe stajaće vojske , u korist profesionalaca. Obadva koncepta imaju svojih nedostataka i prednosti. Koji je koncept bolji za SRBIJU ,jeste jedno ozbiljno pitanje, za diskusiju (pogotovo zbog činjenice o Srpskoj neutralnosti ) . Odabir koncepcije odbrane daleko prevazilazi Aleksandra Vučića i njegovu stranku. Koliko god bili sa njim nezadovoljni, stoji činjenica da je on predsednik drzave, i nikoga iz vana se ne tiče što je on uzurpirao i PARLAMENT i SKUPŠTINU, što pod svojim nogama ima i SUDSTVO, i što mu USTAVNI SUD sluzi kao otorač za cipele. Pravno formalno sve je na svom mjestu……… a to što mi nismo u stanju da učinimo ništa,više govori o nama, nego o njemu na koga stalno kukamo i slinimo !!! „Titova vojska“ bilo je optimalno riješenje za ono doba, inzinjerijske jedinice su izgradile mnoge ceste i puteve, mnogi neobrazovani ljudi su se odškolovali, izašla je jedna cijela „plejada“ vozača kamiona, koji su bez problema našli posao po izlasku sa odsluzenja vojnog roka, mnogi drugi su naučili neki zanat….mehaničari, kuhari…. Zato smatram da je neumjesno „pljuvanje“ autora po Titovoj vojsci…..
Ukoliko uspijemo uspostaviti normalnu, kulturnu, obrazovanu ,narodnu, patriotsku i nacionalno osvješćenu vlast u Drzavi Srbiji, ne vidim nikakav problem i da se uvede REDOVNO SLUZENJE VOJNOG ROKA. Prednosti istog je upravo u boljoj realizaciji eventualne odbrane od agresije. Snaga takve odbrane je najbolje iskazana odbrani od agresije 1999 g. gdje do potpisivanja Kumanovskog sporazuma i R1244 okupatorski vojnici nisu uspjeli da udju na našu teritoriju, a same pokušaje su skupo platili u ljudstvu. Model, način, duzina trajanja ,mogućnosti za naše gradjane u inozemstvu, alternative sluzenju i sve ostalo je stvar dogovora, na zadovoljstvo svih koji vole svoju zemlju!!!
U kom filmu autor živi? U onom „nećemo više ratovati“ ili „nemam decu za vojsku“? Ma koliko ja bio protiv bolesnog egomanijaka, uvođenje obaveznog vojnog roka podržavam bez ostatka! U vreme kad se svima oko nas diže „patka“ na neki deo naše teritorije, jedino jaka i OBUČENA vojska može odvratiti nekog od neke oružane avanture. Generacije mladih je već prošlo bez ikakve obuke, a ono što autor naziva „profesionalna vojska“ ne bi izdržalo nedelju dana ozbiljnog sukoba. Uostalom, nikada profesionalna vojska nije nikog odbranila. Mogla je da posluži da amortizuje prvi udar, dok se ne izvrši mobilizacija i da predvodi onda vojsku. A koga da predvode sada? Koga da mobilišemp? Neobučenu decu da šaljemo da izginu ko zečevi? Braniti zemlju nije samo pravo, već i obaveza. Iz toga i obaveza da budu taktički i tehnički obučeni. Za njihovo dobro.