Oprosti mi narode moj što godinama nisam pisao istinu o nama i ovde i tamo. Što sam više puta odustajao od tog pisanja, misleći da bi pisanje o našoj sramoti štetilo Srbiji. Nisam mislio o vama ni o sebi, jer i ja sam mikroskopski deo našeg naroda. Srbija u kojoj živimo i gde će posle nas živeti naša deca i njihova deca, zagađena je i prepuna mržnje, zavisti, zlobe, manipulisanja, laži, prevara…
Sećate li se priče koja počinje rečima: „Baba za repu, deda za babu… povuci, potegni iščupati je ne mogu…“. A sve se može, ako se zaista hoće i ako bi se uhvatili jedan za drugog. Udruženi snagom koju bismo tada imali, mogli bismo da iščupamo i iskorenimo osmišljena varanja, laganja i manipulisanje građana, koje se godinama predvodi od nekoliko ključnih medija u Srbiji. Istovremeno ti mediji optužuju druge za destruktivnu selektivnost i jednostrano informisanje javnosti. Uz njihovu pomoć Aleksandar Vučić i SNS uspevaju da njihovu mržnju transformišu u ljubav i da sebe predstavljaju kao jedine koji vole Srbiju. Svakoga drugog, ko ukaže, kaže i dokaže nešto što je po Srbiju štetno, ili iznese mišljenje suprotno njihovom, proglašavaju mrziteljem Vučića, Srbije i srpskog naroda. Dokle? Da li je moguće da najviše mrze baš oni koji svakodnevno pričaju o mržnji prema njima? Šta sprečava ljude koji zaista vole i svoj narod i svoju zemlju da se izvuku iz začaurene pasivnosti?
Da li u nama postoji neki skriven gen arogantne individualnosti, kako reče jedan poznanik, koji sprečava naše udruženo delovanja za dobro svih nas? Odakle ta potreba da na svakom skupu i u svakoj povorci budemo prvi i najvažniji „ja“, što je velika prepreka kretanju zajedničkim korakom. Primer tome je ono što sam lično doživeo kada sam prošle godine sa nekoliko ljudi diskutovao o pokretanju udruženog delovanja matice i rasejanja. Dan pre nego što sam doputovao u Beograd dobio sam mejl od urednice jednog portala. Poručila mi je da je nazovem na broj koji je bio u poruci, jer želi da se vidimo i da „oči u oči“ porazgovaramo, da bi isključila mogućnost pogrešnog shvatanja o mojoj rešenosti da pomognem, o čemu je bila upoznata od poznanika iz Austrije…
Zvao sam je na taj broj ujutro, u podne, uveče… pre i posle sastanaka koje sam imao tog dana i na kraju dana poslao mejl u kome sam opisao koliko sam je puta bezuspešno zvao. Naveo sam moja dva broja koja koristim kad sam u Srbiji i zamolio je da mi se javi. Od nje je stigao mejl u kome je napisala da je navela pogrešan broj i napisala je drugi „ispravan“, sa kratkom porukom:
„Ovo je tačan broj. Nazovite me na njega…“.
Nisam verovao da je to napisala žena koja je tražila sastanak i koju sam prethodni dan zvao bezbroj puta na od nje pogrešno napisan broj telefona. Za očekivanje je da me je nazvala i izvinila se za njenu grešku. Čitajući poruku „Ovo je tačan broj, nazovite me na njega…“, shvatio sam da su minimalni izgledi za konstruktivnu saradnju sa onima koji više vrednuju svoju grešku od mogućnosti dogovora za udružen rad u korist svih nas. Nisam je nazvao, a i danas razmišljam o tome da li sam pogrešio? Mislim da jesam. Uz neshvatanje njene arogantnosti, zaboravio sam da mogućnost delovanja za dobrobit narodu ne mora isključivo da bude „udruženo delovanje“ i da i koordinirano a samostalno delovanje takođe može da bude plodonosno.
Neophodno je da svi mediji, portali, blogovi i pojedinci, koje žele istinito i sveobuhvatno izveštavanje javnosti da se organizuju kako bi njihova pisanja, kao i TV i video zapisi, bili dostupni što većem broju građana. O tome sam pisao i ranije i isto ponovljam i danas:
Zajednički portal (naprimer ISTINA O SRBIMA www.ios.rs ili MATICA I RASEJANJE www.mir.rs) na kome bi objavljivali korektne i nepristrasne informacija „ni po babu ni po stričevima“ sa potpisom izvornog medija koji bi, isto kao i autori objavljenog, garantovali istinitost rečenog ili napisanog. Gore pomenuti i predloženi portali su registrovani na moje ime, a ukoliko bi se prihvatio moj predlog, prepustio bih vlasništvo drugima.
Isto je i sa portalom www.koreni.rs čiji sam vlasnik i koji je plaćen pet godina unapred. Zbog mojih godina, čestih i ozbiljnih problema sa zdravljem, spreman sam da prepustim i Korene onome (ili onima) koji će garantovati na portalu samostalno i sveobuhvatno informisanje.
Zainteresovani za dijalog i razgovore dobro su došli da se jave na adresu koreni@telia.com, a bez obzira da li se javili, koliko se njih javilo i ko se javio, www.koreni.rs će posle uskršnjih praznika početi da objavljuje seriju tekstova o grešnim sramotama, od vlade neshvatljivo podržanih a od medija prećutanih….
Oprosti mi narode moj što godinama nisam pisao istinu o nama i ovde i tamo. Što sam tek sada shvatio da je pisanje istine o ružnom, da bi se promenilo u konstruktivno i dobro, siguran dokaz ljubavi, a da je ćutanje, pristrasno selektiranje, jednostranost i manipulisanje javnosti Srbije, destruktivan i neoprostiv greh i zločin…
autor:Nikola Janić
Tekst je objavljen: 6. aprila 2018.
Podmetanje noge i bacanje klipova pod noge su samo jedan vid zamajavanja da bi patriotski nastrojeni ljudi gubila snagu i volju.