Povelo se dečje kolo,
kolo mrtvo, boso, golo.
Mrtve kike- prepletanke,
mrtvi vetar uz proplanke…
Mrtva deca- „razigrana“,
rasporena i preklana.
Mrtva graja anđeliđa,
mrtav nad njim’ cvrkut ptića.
Mrtvo nebo razapeto,
povilo se mrtvo leto.
Mrtva mater k mrtvoj graji,
mrtva šuma kolo taji.
Mrtvo selo, mrtvi plamen,
mrtva reka, mrtav kamen.
Mrtve zveri mrtvo zbore
krvlju da se razgovore.
Proklete im mrtve duše,
mrtvilom se mrtvim guše.
Mirisno se zori trava
gdeno kolo vaskrsava.
Zbori šumo manastirska
liturgijska i psaltirska.
Zbori reko blagovesti,
živog kola ti pričesti.
Zaludu vam crne zveri
krvno seme mrtvoj njivi,
vi životom umirete,
Srbin smrću dovek živi.
Gde se viju mrtva kola
beskrajni su tu tropari,
gde ste ognjem prag strvili
svkud niču Hilandari.
Krvlju dece zanavek vam
svaka stopa paklu hodi,
zalud nebo rasparate
Gospod dečje kolo vodi…
U nezaborav na jul 1942. godine kada se u Mašvinskoj šumi, u okolini Slunja desio se jedan od najužasnijih pokolja srpske dece na Kordunu. Na proplanku je bilo poređano 20 dečijih leševa. Bilo je deset devojčica i deset dečaka, raspoređenih u krug.
Nijedno dete nije bilo starije od 7 godina. Deset golih, zaklanih devojčica leželo je raširenih nožica i ručica spajajući se tako u krug.
A na njih su neljudi u crnim ustaškim uniformama cinično poređali deset golih dečaka – stomak na stomak.
I tako su – u krugu mrtvih- ležala ova mrtva srpska deca, izložena neopisivom iživljavanju i pre i posle svoje mučeničke smrti.
Jedno na drugom, deset parova u krug.
autor:Mihailo Medenica
