Kad jednom, Srbine, ti kloneš duhom
Pritisnut nevoljom, izdajom, mukom
Očajan, usamljen, prevaren, gonjen
Ponižen i s karte zemaljske sklonjen
Izgnan iz istorije i s kućnog praga
Dok sve što zlosluži za tobom traga
Opkoljen i kao divlja zver lovljen
Od svakog odbačen, ni od kog voljen
Zastani slobodno u sred te hajke
I mirno pogledaj nebeske znake
Nešto ti šapuću daleke zvezde
Dok u svetlucavim jatima jezde
Gle, eno Simeona i Svetog Save
Na čelu povorke besmrtne slave
Pogledaj Lazara, Presvetlog Kneza
Što koncem svilenim s Nebom nas veza
Evo ti Veljka i Sinđelića
U zlatnim kočijama kraj Obilića
Dok Rade Tomov još suze lije
Nad prahom Oca Majke Srbije
Gledaj ka nebeskom Gazimestanu
Videćeš vojsku Osvetom slavnu
Što Kralja svoga viteškog roda
Pozdravlja samo sa Smrt il’ Sloboda
Vidiš li heroje Gvozdenog puka
Pred njima Milivoje, čuveni Brka
I Stepu, Mišića, Putnika, Šturma,
Zbog kojih krvnici silaze s uma
A pazi kako se sa dna ponora
Uspinje neumrla Ravna Gora
Zapamti nasmejanog Čiča Dražu
Dok svoju junačku pozdravlja stražu
I veruj da ništa gotovo nije
Dok i na Nebu se ta bitka bije
Gore je srpstvu podignut Hram
Da nikad ne budeš ni slab ni sam
Onda produži gde put te nosi
Bori se, ne daj, udri, prkosi
I dok se Kolo nebesko vije
Znaj, biće Srba, a i Srbije
autor: DRAGAN DOBRAŠINOVIĆ
