NVO u Srbiji – isti narativ i isti akteri iz devedesetih

Nije prvi put da iz vladajućih struktura dolaze kritike na račun nevladinog sektora, uz optužbe da su predstavnici civilnog društva strani plaćenici i da ne zastupaju interese Srbije i njenih građana. Takvi napadi su orkestrirani, dolaze periodično u talasima, s ciljem da se dodatno smanji poverenje građana u nevladine organizacije i diskredituju njihovi članovi. Narativ vuče korene iz devedesetih godina i targetira slične subjekte – na primer osnivača Fondacije za otvoreno društvo, Džordža Soroša, kao simbola svega lošeg što dolazi sa Zapada. Akteri koji te poruke šire se smenjuju, devedesetih je to bio Vojislav Šešelj, a i danas su za takvu vrstu retorike zaduženi pojedini funkcioneri. Međutim, ono što dežurni kritičari finansiranja nevladinog sektora iz inostranstva zaboravljaju da pomenu jeste da se i državne institucije i državni projekti neretko finansiraju iz inostranstva, kao i da aktuelna vlast, a posebno predsednik Srbije i donedavno SNS, Aleksandar Vučić, sarađuju sa finansijerima projekata na kojima rade organizacije civilnog društva u Srbiji, a jedan od njih je i Aleksander Soroš, koji trenutno vodi “ozoglašenu” Fondaciju za otvoreno društvo. Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković kaže za Demostat da su poruke poput Đukanovićeve pokušaj da se poverenje građana u civilni sektor dodatno smanji i da mogu biti izuzetno opasne, čak i po bezbednost članova NVO. Ona navodi i da bi srpsko društvo trebalo konačno da se opredeli ide li ka Evropi ili ne, a oni koji Srbiju vode na evropskom putu da to rade dosledno i jasno, bez slanja paradoksalnih poruka, poput ovih o radu NVO.

Poslanik SNS i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, Vladimir Đukanović, poslednjih dana napada civilni sektor i finansiranje nevladinih organizacija iz inostranstva, tražeći da se iz zemlje izbace NVO koje su pod pokroviteljstvom Džordža Soroša.

“Država najhitnije da donese zakon kojim će se regulisati rad NVO sektora i da sve učini da se iste onemoguće da dobijaju novac za delovanje iz inostranstva. Posebno da sve učini i da izbaci iz zemlje sve NVO koje su pod Soroševim pokroviteljstvom”, napisao je Đukanović na društvenoj mreži X (Tviter).

Nije prvi put da funkcioneri vladajuće SNS kritikuju nevladin sektor, uz optužbe da se finansiraju iz inostranstva i da ne zastupaju interese Srbije i njenih građana.

To je posebno opasno jer u delu srpske javnosti već dugo postoji negativan odnos prema nevladinim organizacijama, a građani nisu do kraja upoznati na koji način civilni sektor zastupa njihove interese.

Ovakve poruke su pokušaj da se percepcija javnosti o NVO i poverenje u civilni sektor dodatno ugroze i smanje i mogu biti izuzetno opasne, jer mogu dovesti do napada i ugrožavanja bezbednosti pripadnika civilnog sektora, kaže za Demostat koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković.

Ona kaže da je Đukanovićeva objava samo jedan od brojnih pokušaja da se diskredituje rad civilnog sektora, te da nije prvi put da takve poruke dolaze od visokih funkcionera vlasti i vladajuće stranke, pa ni od njega.

“To je narativ koji opstaje vec godinama. Međutim, problem je što to dolazi i od ljudi koji se hvale da su evropejci i da podržavaju evropski put Srbije, a sa druge strane daju ovakve izjave. To je svojevrstan paradoks, trebalo bi jednom za svagda da se opredelimo i da znamo šta hoćemo. Oni koji vode politiku Srbije i evropski put Srbije da budu dosledno i jasno u tome”, navodi Selaković.

Ona kaže da su takvi narativi poslednjih godina učestala pojava, iako je, kako dodaje, premijerka Ana Brnabić u decembru na plenarnoj sednici Nacionalnog konventa rekla da niko od predstavnika vlasti ne koristi takve poruke.

Takve izjave, dodaje Selaković, jako su štetne jer ne samo da ugrožavaju reputaciju nevladinih organizacija i civilnog sektora, već mogu dovesti do nepotrebnog revolta u jednom delu javnosti, napada, ugrožavanja bezbednosti pripadnika civilnog sektora.

Taj narativ, da je Soroš simbol svega lošeg što sa zapada dolazi u Srbiju, ima uporište u devedesetima, navodi Selaković i podseća da je dobro poznato da upravo ova vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem ima dobre odnose sa Soroševom fondacijom i Aleksandrom Sorošem.

Vučić se više puta sastao sa Aleksanderom Sorošem, koji je više puta bio prisutan i na sastancima u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”, sa kojih je postavljao fotografije na svoje profile na društvenim mrežama.

Soroš je bio na sastanku sa Vučićem i u Predsedništvu Srbije, kada je zahvalio Vučiću na podršci koju njegova fondacija ima u Srbiji, iznoseći spremnost da Fondacija pruži podršku reformskim procesima i razvoju preduzetništva u našoj zemlji.

Soroš je tokom susreta sa Vučićem, prema zvaničnim saopštenjima, ohrabrivao Srbiju da nastavi da igra konstruktivnu ulogu kada je reč o stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana, bilo je reči i o reformama u oblasti medija i vladavini prava, dok je mu je Vučić odgovarao da je Srbija spremna za dalje reformisanje društva i dostizanje evropskih standarda.

Bojana Selaković za Demostat navodi da građani imaju nepotpune informacije, te da jedan deo javnosti ne zna da i nevladine organizacije i državne institucije, jedinice lokalne samouprave, škole, bolnice, često dobijaju novac iz istih izvora.

“To je isti novac koji dolazi iz tih programa – finansira se država kroz koncept međunarodne razvojne pomoći, a deo ide kroz projektno finansiranje organizacija civilnog društva, koje bi trebalo da rade u sinergiji sa državnim institucijama na istom cilju”, objašnjava Selaković.

Kako navodi, praksa kritikovanja organizacija civilnog društva stvara konflikte u ionako polarizovanom društvu i može biti opasna, jer građani koji konzumiraju takve narative kroz prorežimske medije mogu dobiti potpuno drugačiju sliku rada NVO.

Upitana da li je poslednji napad na NVO orkestriran, Selaković navodi da takvi napadi idu u talasima, kada treba da se skrene pažnja sa određenih pitanja i da idu ruku pod ruku sa nekim drugim inicijativama, poput pisanja grafita mržnje, ekspanzije murala sa nacionalističkim porukama, najavama pritisaka na Srbiju…

“To više nije koincidencija. To ide u talasima, kao jedna od karika u čitavom tom narativu”, navodi Selaković.

Ona kaže i da je primetan sistemski pristup i da se tačno zna ko od ljudi iz vlasti plasira takvu vrstu poruka.

“To neće reći Ana Brnabić ili Aleksandar Vučić, to će reći Vladimir Đukanović, to je ranije govorio Aleksandar Vulin”, navodi ona.

Selaković dodaje i da je ugrožavanje reputacije nevladinih organizacija manji problem, jer, kako navodi, istraživanja pokazuju da raste poverenje građana u njihov rad.

Inače, mediji su pre nekoliko dana, pozivajući se na internu mejl poruku u koju su imali uvid, preneli da Fondacija planira da se povuče iz velikog dela svojih aktivnosti u Evropskoj uniji ili ih u potpunosti obustavlja, a pažnju preusmerava na druge krajeve sveta, kao što su Zapadni Balkan i postsovjetske zemlje.

Pozivajući se na pismo poslato mađarskim partnerima, mađarski servis Radio slobodne Evrope objavio je da se rukovodstvo OSF „odlučilo za radikalnu promenu strategije“, budući da institucije i vlade EU troše mnogo novca na ista pitanja kao i Otvoreno društvo, te da će se oni fokusirati na Balkan, postsovjetske zemlje i ostatak sveta.

autor: Ivana Petronijević Terzić