BUGARSKE vlasti na kojima je nemali deo odgovornosti za krah projekta Južni tok objavile su da računaju na njegovo „vaskrsavanje“.
Premijer Bojko Borisov najavio je da će „ozbiljno porazgovarati“ sa Briselom i učiniti sve što može da privoli Evropsku komisiju da izmeni poziciju povodom tog gasovoda.
„Južni tok je povoljan projekat za Bugarsku i treba ga sačuvati. U Briselu ću na najvišem nivou razmotriti probleme povezane sa Južnim tokom. Postoje pitanja koja ću raspraviti sa predstavnicima Evropske komisije. Želim da mi Narodno sobranje (parlament Bugarske) poruči da ih pokrenem. Želim da moj dijalog u Briselu bude maksimalno konstruktivan“ – naglasio je Borisov.
On je istovremeno otkrio da ugovor o Južnom toku još nije video i da ne zna da li je tačno da bi gasovod Sofiji donosio 400 miliona evra godišnje.
Povodom držanja Bugarske, direktor moskovskog Centra za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov rekao je:
„Voz zvani „Južni tok“ otišao je Bugarima, a i Srbima, ispred nosa jer su propustili da ranije pokažu pravi interes za taj projekat. Jer, ko je Bugarima smetao da već daju dozvolu za njegovu gradnju na svojoj teritoriji? Američki predsednik Mekejn koji je ubedio predsednika Bugarske da kaže stop. Da Bugari nisu slušali Mekejna već sebe – odavno bi imala korist od Južnog toka. Sada Bugari tu prijatnu mogućnost neće imati“.
Simonov je još podsetio: „Bugari su od Gazproma – na račun budućeg tranzita gasa uzimali povoljne kredite. A odmah potom su sa nama zaigrali nepoštenu igru“.
Simonov je uveren da je povratak Južnom toku moguć samo pod jednim uslovom: „Ranije je Rusija mogla da ide i na rizik otpočinjanja gradnje i pre konačnog dogovora sa EU. Odsad će razgovor biti sasvim drugi: gospodo, ako želite da se vratimo temi gasovoda, idite u Brisel i sami se dogovarajte. Rusija, što se tiče Brisela, pere ruke“.
Ruski spoljnopolitički ekspert Fjodor Lukjanov prilično je skeptičan povodom toga šta bi odlasci u Brisel mogli da donesu:
„Bugarska nema u Briselu nikakvu težinu. Mađarska nema dovoljan uticaj u EU, a Srbija je još i izvan Unije. Obnova projekta je moguća, ali su šanse izuzetno male. Smatram da se sa Južnim tokom za doglednu budućnost treba oprostiti. Nešto se može promeniti samo ukoliko se suštinski promene odnosi Moskve i Brisela“.
