Da li će Tači biti optužen

0
446

sputnik-%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d1%80-%d0%b2%d0%b8%d0%bb%d1%8c%d1%84Mislim da bi najvažniji rezultat tog suda bio da na površinu izađe istina o onome što je bio i ostao cilj terorističke OVK — potpuno etničko čišćenje Kosmeta od srpskog naroda, kaže Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM u Skupštini Srbije.

Dejvid Švendiman, novoimenovani tužilac Specijalnog suda za zločine OVK na Kosovu, danas se prvi put predstavio javnosti. Šta se može očekivati od tog suda i ko bi se mogao naći na optužnicama?

Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM u Skupštini Srbije kaže da Srbija očekuje da zločinci odgovorni za brutalne zločine počinjene prevashodno nad srpskim narodom na KiM, ali i nad Romima, Gorancima i samim Albancima, budu otkriveni, procesuirani i kažnjeni. Kako navodi, očekuje se da istina posle toliko godina izađe na videlo, ali ističe da ima dilemu u kojoj meri će se to zaista i dogoditi.

„Mislim da bi najvažniji rezultat tog suda bio da na površinu izađe istina o onome što je bio i ostao cilj terorističke OVK — potpuno etničko čišćenje Kosmeta od srpskog naroda. Njihova strategija je bila što više Srba pobiti, a ostale proterati, pa ako ovaj sud ne otkrije postojanje tog genocidnog plana, onda neće odgovoriti svojoj svrsi. Zanima me i do kojeg nivoa će ići optužnice i da li će udariti na ljude poput Hašima Tačija ili će taj vrh ostati nedodirljiv. Ako se desi to drugo, onda će sud imati samo polovične rezultate, a mi opet nećemo imati taj korak koji nedostaje da bi se konačno na Kosovu krenulo napred“, objašnjava Drecun u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

On se pribojava „da ćemo, što se istine tiče, u tom sudu proći kroz slično iskustvo kao onom u Haškim tribunalom“.

Sličnog stava je i Goran Matić sa Instituta za uporedno pravo, koji podseća na velike kapacitete albanskih institucija da zataškaju najvažnije dokaze, kao što je bio slučaj sa suđenjima u Hagu.

Da Vas podsetimo:  Preimenovanja nisu donijela mirniji život

„Ne treba zaboraviti da su oni likvidirali preko stotinu svedoka i uništili više hiljada dokaza, da koriste sva sredstva da neke istine ne izađu na videlo i da su u tome sponzorisani od strane Zapada. Pokazalo se da svi takvi sudski procesi imaju visok stepen politizacije i uvek se nekako zloupotrebe za neke lične obračune. Sada se, na primer, nazire obračun između Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, jer Albanci nisu složni i imaju unutar svog kokusa određene grupacije koje će želeti da sklone sa političke scene. Mislim da će se oni koji nisu po želji vladajućim strukturama na Kosovu i u pokretu ’Samoopredeljenje‘ najverovatnije prvi naći na optužnicama“, kaže Matić.

Na pitanje da li će Kosovo dobiti međunarodni telefonski pozivni broj i šta će to značiti za Srbiju, Milovan Drecun kaže da je telefonski broj dogovoren, ali da Priština po običaju kasni sa ispunjenjem svog dela dogovora kada su u pitanju srpska telekomunikaciona kompanija, koja treba da počne sa radom, i imovina.

„Naravno da međunarodna asocijacija koja dodeljuje brojeve ne prepoznaje Kosovo kao državu, pa ona može da dâ broj samo za geografsko područje, ali će taj broj uzeti država Srbija i dati ga na korišćenje Kosovu i Metohiji, s tim što je obaveza privremenih institucija samouprave u Prištini da se omogući da oni koji žive na KiM, a telefoniraju nekome u Srbiji, to obave po tarifi koja važi u centralnoj Srbiji, a ne po ceni međunarodnog poziva. Dakle, nema nikakvih posledica po Srbiju, dok se ne izađe iz statusno neutralnog okvira, odnosno dok se ne postigne neki dogovor između dve države, a mi nikada nećemo napraviti takav dogovor“, kategoričan je Drecun.

Kada je reč o tome da li bi Albanci sa Kosova i Metohije mogli da prisluškuju telefone u Srbiji, Goran Matić sa Instituta za uporedno pravo kaže da Albanci sa KiM nemaju pravnu mogućnost za tako nešto.

Da Vas podsetimo:  Srebrenica - raspad zvanične priče

„Tehničku mogućnost bi mogli i imati uz tehnologije koje su nelegalne, ukoliko uspeju da probiju naše softverske sisteme zaštite, ali bez usklađivanja naše mreže sa mrežom kosovskih institucija i bez dogovora o provizornim procedurama to je nemoguće. Dobro je da se primenjuju ne samo nacionalni, već i propisi EU, koja je vrlo striktna u pogledu zaštite prava na privatnost i prava na komuniciranje“, objašnjava Matić u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

Sandra Čerin, Aleksandra Stanić

Sputnjik

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime