Mlečni proizvodi čine sastavni deo svakodnevne ishrane. Svakodnevna upotreba ovih proizvoda je preporučljiva posebno deci koja se razvijaju, jer minerali koji su sadržani u ovom tipu proizvoda su potrebni kako bi se obezbedio ujednačen unos minerala kojih nema u drugim namirnicama.
Prerađeno kravlje mleko sadrži otprilike 87% vode i ostatak čvrstih materija. Veliku količinu mlečnog sadržaja čine rastvorljive masne kiseline, dok ostatak čine kombinacije proteina, karbohidrata, minerala i druge manje prisutne supstance. Ovakav sastav u mleku čini ga jednim od skoro savršenih napitaka koje je priroda stvorila.
Opšte je poznato da je mleko bogato hranljivim sastojcima kao što su: kalcijum, fosfor, magnezijum, proteini i drugi. Kalcijum jača kosti, dok fosfor pomaže tranziciji kalcijuma pri njegovoj apsorpciji kostima. Sem toga, fosfor je bitan kako bi se održao balans fosfora/kalcijum u strukturi kosti. I predstavlja dobar izvor B2 vitamina koji potpomaže održavanju zdrave kože i očiju.
Visoko kvalitetni proteini
Mlečni proizvodi su bogati visoko kvalitetnim proteinima. Proteini iz surutke čine skoro 18% od ukupne količine proteina iz mleka. Kasein, vredan protein koji sadrži sve bitne amino-kiseline, može se naći samo u mleku. Čini čak 82% od ukupne količine proteina koji se nalaze u mleku i koristi se kao standard poređenja proteinske vrednosti kod drugih namirnica. Proteini su potrebni za izgradnju i obnovu tkiva tela, tako i za formiranje potrebnih antitela koja cirkulišu u krvi i pomažu kako bi se suzbile i sprečile infekcije.
Jogurt, kao još jedan mlečni produkt, proizvodi se fermentisanjem kuvanog mleka kulturama bakterija koje prouzrokuju stvaranje mlečne kiseline od laktoze. Stvaranje mlečne kiseline u jogurtu ili kiselom mleku dovodi do promene strukture belančevina i masti u mleku pa ono postaje lakše za varenje.
Bakterije koje su prisutne u mlečnoj kiselini ne treba da vas brinu, jer sprečevaju razvoj drugih mikroorganizama i sprečavaju razvoj štetnih bakterija u crevima. Tako da na neki način oni čuvaju crevnu floru i čine je zdravom. Takođe su zaslužne za stvaranje vitamina B grupe i uopšte potpomažu pravilnom radu organa za varenje. Jogurt je još jedan od izvora koji obiluje potrebnim mineralima, aminokiselinama i proteinima koji su nam svakodnevno potrebni.
Zahvaljajući količini kalcijuma i kalijuma koji se nalaze u jogurtu ili kiselom mleku, podstiče se izbacivanje prekomernih negativnih neželjenih materija poput soli što je jako korisno za održavanje zdravog ritma srca i sprečavanja hipertenzije. Mlečna kiselina takođe ima dobru stranu zato što štiti zube i desni od propadanja svojim sastavom i mikroorganizmima koji ne dozvoljavaju pojavu bakterija.
Sastav jogurta i drugih prozvoda koji sadrže mlečnu kiselinu je takav da obiluje aminokiselinama koji su jako pogodni posle dugog perioda vežbanja, kako bi omogućili da se proteini vežu za mišiće da ne bi došlo do opadanja mišićne mase.
Neosporno je da mleko i mlečni proizvodi predstavljaju neverovatan izvor dobrih materija, ali kao i sa svim stvarima i sa njima ne treba preterivati. Mlečne proizvoda bi trebalo konzumirati skoro pri svakom obroku zbog celokupno dobrog uticaja na crevnu floru i mnogobrojnih drugih efekata koje imaju u održavanju balansa i pružajući nam neophodne količine minerala, kao i održavajući nas zdravim.
N. D.
dnevno.rs
И да рашчистимо једном за свагда: не постоје „квалитетни“ и „неквалитетни“ протеини. Сваки дати амино ацид добијен разлагањем протеина је хемијски потпуно исти, без обзира из које хране долази. Стандардно мерило „квалитета“ протеина (amino acid score, AAS) је фактички квантитативно, тј. изражава процену количине амино ацида које тело добија из дате количине протеина. Ова процена је заснована на идеји да је количина амино ацида које тело добија ограничена пропорционално најнижим есенцијалним ацидом у протеинском молекулу, што у начелу фаворизује протеине животињског порекла. Међутим, експерименти су показали да та предпоставка није тачна, јер тело располаже залихом амино ацида коју користи да, између осталог, добије амино ациде из хране (чак и кад је један есенцијални амино ацид потпуно отсутан, тело још увек добиј преко половине просечне количине амино ацида из протеина хране).Сасвим је друга прича што овај показатељ зависи од избора упоредног, тј. „савршеног“ протеина, за који се често сасвим произвољно бира протеин из јаја – који сигурно није савршен – или неке друге популарне хране животињског порекла, а не специфичан састав и пропорција амино ацида дата од стране Светске здравствене организације (WHO) и Организације за храну и агрикултуру УН (FAO) да се користи као упоредни протеин (и сасвим је трећа прича што је тај упоредни протеин заснован на потребама пре-школске деце, битно другачијим од потреба одраслих, што само показује колико су званичне процене само то: канцеларијске процене).
Како год да се окрене, протеини из хране су истог квалитета, без обзира на врсту хране, а чак и разлике у количини амино ацида која се добија из грама протеина су занемарљиво мале. У начелу, састав биљних протеина је чешће ближи оном што се званично сматра оптималним саставом, што би требало да их чини здравијим.
Како не би били здрави. Поготово за отприлике две трећине човечанства (у Србији око четвртине на северу, око половине на југу) којима због недостатка ензима за разградњу млечног шећера (лактозе) изазивају пробавне сметње, које могу да доведу до хроничних поремећаја у раду пробавног тракта и проузрокују озбиљне здравствене проблеме.
Наравно, млеко и млечни производи су пребогати магнезијумом, има га чак преко десет пута мање него калцијума у млеку, и преко 20 пута мање у сиревима док телу, званично, треба само око три пута више калцијума (и то је прецењено, али то је друга прича).
Још горе, имају га и буквално врло мало, јер шоља млека садржи свега 2% од дневне потребе, а 150г сира свега 5-6%. Пошто је магнезијум неопходан за апсорпцију калцијума, као део ензима који претвара витамин Д у његову активну форму, калцитриол, који је кључни део механизма апсорпције калцијума – а витамина Д у млеку, куку леле, нема да има – долазимо до закључка да је највећи део калцијума у млеку и млечним производима за тело неупотребљив (пошто већина људи има недовољно магнезијума) и завршава на задњим вратима, тј. у клозетској шољи.
Још горе, пошто је магнезијум неопходан и за депозитовање калцијума у кости (фосфор неме ништа с тим, као ни са апсорпцијом, он само, слично калцијуму, бива депозитован у кости), знатан део калцијума неће доспети у њих, него ће остати у крвотоку. Тај неупотребљив калцијум луња крвотоком, што може да доведе до калцификације крвних судова, меких ткива и зглобова – наздравље!
Млеко, и још више млечни производи, слично месу, садрже висок удео протеина, чиме повећавају киселост тела, тј. крви, због чега тело мора да извлачи калцијум из костију, који оно користи као главно средство за снижење киселости. Све у свему, много је вероватније да ће да вам ослабе кости, него да их јачају (превише протеина, шећера и фосфата у исхрани је главни узрок епидемије остеопорозе у западним земљама, нарочито међу женама, упркос томе што је њихов ниво калцијума у исхрани 3-4 пута већи него у неразвијеним земљама, у којима је остеопороза скоро непозната).
Умајући у виду да млеко и млечни производи немају биљних влакана, и да садрже већином засићене масноће, уз горе наведено, закључак је: ако хоћете да наудите свом здрављу, једите млечне производе „са скоро сваким оброком“, као што чланак препоручује. Наздравље…