…za propast jednog naroda krive su prodane duše, ali i oni koji na to ne reaguju i koji to aminuju
E, moj Srbine… Čitam danas zvanični podatak da je stanovništvo Srbije najsiromašnije u Evropi.
Ali, ono što je opasnije, Srbine, je to što si postao siromašan duhom i voljom da protiv toga digneš glas. U odnosu na pretke, siromašan si dostojanstvom. Uzeli su ti ga i obogatili te apatijom i osiromašenim uranijumom. Postaješ deo hipnotisane gomile koja svakog dana svesno pristaje na manje, postaješ eksperimentalni kunić.
Zatrovali su ti nebo, hranu, uzimaju ti izvore pijaće vode, smanjili ti platu, penziju, poskupeli ti struju, životne namirnice, školarine, plaćaš najskuplji benzin u Evropi, školski sistem su ti urušili, stidiš se ćirilice, adekvatno lečenje je misaona imenica, državu ti vode lažni doktori nauka, razni menadžeri sa fantomskim diplomama, dok ti svoje dete, koje si mučno školovao, šalješ na lažne konkurse preko kojih se zapošljavaju uštirkani diletanti sa partijskom knjižicom. Ili ga šalješ u beli svet, dok ti dvorište ostaje pusto. Prete ti ratama kredita i izvršiteljima koji ti na kraju iznose pokućstvo..
Kriv si za ratove, hule ti na Crkvu, na veru, u jednom delu zemlje ti paradiraju pederi, u drugom muslimanske jedinice, u trećem ti kališnjikovima „seku šumu“, a u četvrtom ti govore da je Vojvodina Republika. Na televiziji ti serviraju limunade, bolje živote i srećne ljude dok ti živiš sve dalje od onog što se zove bolje i srećnije.
Kulturu su ti sveli na estradu i starlete, deca ti odrastaju na grand paradama, dok se oko njih širi narkomanija i sistem vrednosti po kome je bitnije da više znaš o „kontroverznim biznismenima“ nego o Svetom Savi. Selo ti je pusto, dedina rodna kuća ti je zarasla u šipražje, jer ti ćerku uče da je sramota da rađa, a sina da je sramota da bude vojnik i muškarac. Njive su ti zaparložili da bi ih prodavali Arapima u Turcima. Fabrike su ti rasprodali, pa gazdu ne smeš da pitaš da odeš da pišaš, a kamoli da tražiš radnička prava…
A ti, Srbine, ćutiš… Čekaš izbore na kojima ćeš umesto crvenih dovesti žute, a umesto žutih plave. Ne slušaš one koji ti govore da su svi oni iz iste kuhinje izašli, da su najpre napunili svoje račune u švajcarskim bankama, prodali i oca i majku i veru za večeru, prodali sve ono šti su do juče pričali, prodali su obraz, a ti očekuješ da sačuvaju tvoj…
Znaš, Srbine, za propast jednog naroda su u određenom momentu krive prodane duše unutar njega samog, ali i oni koji na to ne reaguju i koji to aminuju. Zato, ako misliš da te ovo vodi nečemu, ti ćuti i neka istorija zabeleži da bolje nisi ni zaslužio. Ili ustani, osvesti se, odupri se tlačenju i nestajanju, prestani da razmišljaš defetistički, pokaži da postojiš, reci da ovako više ne može i pokidaj lance ovog ropstva!
