Javno-privatna partnerstva u Gradu Pančevu uskoro u četiri oblasti

0
396

Saradnja između javnog i privatnog sektora radi izgradnje nove infrastrukture od javnog interesa, novi je trend u našoj zemlji. Razlog za udruživanje leži u činjenici da potrebna ulaganja za izgradnju puteva, infrastrukture u oblasti vodosnabdevanja, upravljanja otpadom, grejanja i drugo, često prevazilaze kapacitete zaduživanja javnog sektora.

Posle nekoliko godina planiranja, Grad Pančevo je u novembru 2018. godine pokrenuo proces javnog-privatnog partnerstva u nekoliko oblasti. Odluke o početku sprovođenja tog procesa u oblasti javnog prevoza na teritoriji Grada Pančeva, rekonstrukcije i dugoročnog održavanja javnog osvetljenja, finansiranja izgradnje i upravljanja postrojenjem za preradu komunalnog otpada i finansiranja izgradnje i održavanju lokalnih puteva, usvojili su 19. novembra prošle godine odbornici Skupštine Grada, čime je zvanično i započet taj proces.

Prioriteti gradskih vlasti su realizacija javno-privatnog partnerstva u oblasti javnog preduzeća i u oblasti javnog prevoza, koji bi trebalo da budu sprovedeni tokom ove godine. Konkretni koraci već su napravljeni – izrađen je Predlog projekta javno-privatnog partnerstva rekonstrukcije i dugogodišnjeg održavanja sistema javnog osvetljenja na teritoriji Grada Pančeva primenom mera uštede energije, o kojem će se, nakon pozitivnog mišljenja republičke Komisije za javno-privatna partnerstva, izjašnjavati odbornici Grada na predstojećoj sednici Skupštine, u četvrtak, 7. februara. Sledi raspisivanje tendera, izbor izvođača, potpisivanje ugovora i njegova realizacija.

Pisanje projekta u oblasti u javnog prevoza je u toku, i prema rečima Saše Pavlova, gradonačelnika Grada Pančeva, uskoro bi trebao da ugleda svetlost dana, a već u junu, ukoliko sve bude teklo po planu, može se očekivati javna nabavka, a do kraja godine i ostvarenje projekta.

Grad je ušao u javno-privatna partnerstva zbog smanjenja pritiska na lokalni budžet, s jedne strane, ali i zbog infrastrukturnih ulaganja, koje grad, kako kaže Pavlov, ne može da finansira iz budžeta. S druge strane, realizacijom JPP u oblasti javnog osvetljenja grad će godišnje uštedeti najmanje 50.000 evra.

Zašto javno-privatno partnerstvo?

Javno-privatno partnerstvo u smislu Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koji je donet 2011. godine, predstavlja dugoročnu saradnja između javnog i privatnog partnera radi obezbeđivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja, koje može biti ugovorno ili institucionalno.

Javni partner može biti javno preduzeće, jedinica lokalne samouprave, pokrajinski ili republički organi izvršne vlasti, na čelu sa Vladom Republike Srbije.

Ugovor se može zaključiti na period od pet do 50 godina, a u Srbiji gotovo svaki veći grad ima odobreni projekat ili radi na izradi neke ideje o JPP. Preko dve trećine su projekti led rasvete i prevoza putnika. Ostali projekti su iz oblasti grejanja, upravljanja otpadom, izgradnje parkinga, garaža, preuzimanja državnih apoteka…

Javno-privatno partnerstvo se može sprovesti sa ili bez koncesija. Kod kocesija javnim ugovorom je uređeno komercijalno korišćenje prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini, odnosno dobra u svojini javnog tela ili obavljanje delatnosti od opšteg interesa koje javni partner ustupa privatnom partneru, na određeno vreme, pod posebno propisanim uslovima, uz plaćanje koncesione naknade od strane privatnog, odnosno javnog partnera, pri čemu privatni partner snosi rizik vezan za komercijalno korišćenje predmeta koncesije. Posebni oblici koncesije su koncesija za javne radove i koncesija za javne usluge.

Prema mišljenju dr Vladimira Vasiljeva, koji je 2016. godine doktorirao na Fakultetu političkih nauka na temi javno-privatnog partnerstva, i koji je na čelu prve specijalizovane konsultantske kuće koja radi isključivo projekte JPP, da bi JPP model funkcionisao, potrebna su tri uslova: jaka pravna država, nezavisno pravosuđe i slobodno tržište. Takvi uslovi gotovo ne postoje ni u razvijenom svetu danas, ali pozitivnih primera ipak ima, kaže Vasiljev.

„Srbija nikada nije imala ni jedan od tri uslova za JPP model, a danas je na najudaljenijoj tački od pravne države, nezavisnog sudstva i slobodnog tržišta. U takvom okruženju JPP model može da rezultira samo zamenom državnih za privatne monopole. Vlada je u Zakonu o JPP i koncesijama jednostavno izuzela samu sebe od primene tog zakona, jer su u članu 3. predvideli da se međudržavni sporazumi sklapaju direktnom pogodbom. To znači da najkrupniji poslovi zaobilaze svaki zakon, transparentnost i javnu nabavku, što je sve u suprotnosti sa evropskim zakonodavstvom, sa kojim se navodno usklađujemo”, ocenjuje naš sagovornik.

Ilustrujući prethodne tvrdnje, on navodi primere tajnih ugovora (Etihad, Železara Smederevo, zakup poljoprivrednog zemljišta, itd.), koncesije bez Studije opravdanosti (Aerodrom „Nikola Tesla”), projekti bez urbanističkih rešenja (BG na vodi) i brojni manji primeri kontinuirane netransparentnosti, koja kako navodi, samo budi sumnje na korupciju u vlasti.

„Ima i svetlih primera, jer je većina JPP projekata na lokalnom nivou i tiče se uvođenja led rasvete, što donosi uštede za lokalne budžete, ali to su mrvice naspram novca koji se rasipa iz  iz republičkog budžeta”, smatra Vasiljev.

„Privatni partner ima samo jedan interes, a to je profit, što je u redu. Probleme u JPP i ostalim javnim nabavkama prave javni partneri, kada čelni partijski kadrovi sklapanjem štetnih ugovora po građane obezbeđuju sebi i svojim igračima iz privatnog sektora veliku finansijsku korist koju plaćaju građani iz budžeta. Zato Beograd za Novu godinu svetli pola godine za 300 miliona dinara, a svetleo je ne tako davno i za četiri miliona dinara, grade se fontane od dva miliona evra i slično, da navedem samo najočiglednije primere koje svi znaju”, dodaje naš sagovornik.

Na pitanje šta JPP konkretno znači za građane i građanke, da li se mogu nadati kvalitetnijoj usluzi i manjim cenama, Vasiljev odgovara da JPP može da znači za građane puno, da komunalne usluge mogu biti kvalitetnije, ali ne moraju, te da sve zavisi od sistema u kojem se JPP model primenjuje.

„Grad Sandy Springs u SAD je kompletnu javnu upravu i sve službe grada osim vatrogasaca i hitne pomoći poverio preko JPP modela privatnoj firmi. Za godinu dana je grad funkcionisao bolje u svakoj merenoj kategoriji, a privatna firma je to uradila sa 29 milona dolara, dok je grad za isti posao ranije trošio 46 miliona dolara. Ali to je moguće u SAD, gde vlada kapitalizam, a svest ljudi je potpuno suprotna od socijalističke svesti našeg naroda“, zaključuje Vasiljev.

Kada je u pitanju cena komunalnih usluga, njih određuje skupština.

„To ne znači da su građani zaštićeni, jer skupštinska većina je glasačka mašina koja radi po nalogu sa vrha i nije joj nikakav problem da izglasa nešto što je na štetu samih građana. Ali građani su ih i birali pa moraju biti spremni da plate cenu izbora”, smatra Vasiljev.

Zbog „gašenja požara“ u javnim preduzećima, nema novca za ulaganje u infrastrukturu

Tradicija subvencionisanja lokalnih javnih preduzeća ne zaobilazi ni Grad Pančevo. Istraživanja pokazuju da kada bi ona bolje poslovala, a lokalne samouprave manje izdvajale novac za „gašenje požara” u tim preduzećima, bilo bi novca i za kapitalne projekte i ulaganje u infrastrukturu.

Nedavna revizija svrsishodnosti poslovanja javnih preduzeća pod nazivom „Subvencije jedinica lokalne samouprave javnim preduzećima”, koju je sprovela Državna revizorska institucija (DRI) sprovela u osam lokalnih samouprava, među kojima je i Grad Pančevo, pokazala je da u periodu od 2015. do 2017. godine sve revidirane lokalne vlasti povećavale sredstva za subvencije i u najvećoj meri ih odobravale za tekuće poslovanje javnih preduzeća, kao npr. za isplatu zarada, zaostala dugovanja za električnu energiju, neplaćene poreze i doprinose, otpremnine, pokriće gubitaka i drugo.

„S obzirom na to da su tekuće subvencije činile tri četvrtine ukupnih subvencija, bile su smanjene mogućnosti za unapređenje razvoja lokalne infrastrukture. Takođe, postoji rizik da bi kod četvrtine preduzeća – korisnika subvencija, redovno poslovanje bilo ugroženo da nisu dobijali subvencije”, piše u izveštaju koji potpisuje dr Duško Pejović, generalni državni revizor.

Od 2015. do 2107. godine Grad Pančevo je od dao subvenicije javnim preduzećima u iznosu od 905 miliona dinara (tekuće) i 301 milion za kapitalne dotacije, dakle mešto više od 1,2 milijarde dinara, stoji u izveštaju DRI. Kako navode veći deo sredstava je korišćen za poslovanje i pokrivanje gubitaka javnih preduzeća, zbog čega su smanjene mogućnosti za unapređenje infrastrukture.

Državna reviozorska institucija je utvrdida i da u ukupno izvršenim subvencijama, u posmatranom periodu, subvencije date za javni prevoz imaju najveće učešće, oko dve trećine ukupnih subvencija.

Javno komunalno preduzeće „Autotransport” Pančevo je dobilo subvencije za javni prevoz po korisnicima, za period 2015-2017. godine, u iznosu od 402 miliona za tekuće, odnosno 142 za kapitalne dotacije.

U izveštaju DRI kao ilustrativni primer preduzeća čije poslovanje u najvećoj meri zavisi od subvencija, navedeno je JKP „Mladost” Pančevo, koje je u revidiranom periodu dobilo subvencije u ukupnom iznosu od 265 miliona dinara: 2015. godine ukupno 90,5, u 2016. godini preduzeće je dobilo 87,7 a 2017. godine 87,1 milion dinara.

Primena modela JPP trebalo bi da doprinese uštedi u budžetu, a da bi se to zaista i desilo, potrebno je da ceo proces bude transparentan, bez korupcije i upliva politike,  te da se poštuju principi slobodnog tržišta.

Tekst je napisan u okviru projekta „Trans(pare)ntnije – Javne finansije jesu naša stvar”, koji realizuje „Centar za obrazovanje i transparentnost” (CETRA) iz Pančeva, uz pomoć i saradnju organizacija „Krila nade” iz Bosne i Hercegovine, i organizacija „Fraktal” i CEKOR iz Srbije i uz podršku Evropske unije. Stavovi izneti u tekstu ne slažu se nužno sa stavovima partnera u realizaciji projekta.

Ivana Predić
Izvor: pancevo.city

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime