Matić: Jugoslavija ne zaslužuje satanizaciju
N o v i S a d (Tanjug) – Objektivne činjenice u oblastima koje u bitne za Jugoslaviju i za njenu komunikaciju sa svetom su takve da ona ne zaslužuje nikakvu satanizaciju, izjavio e za novosadski list „dnevnik“ ssinf G.Matić.
Zahvaljujući tome, dodao je Matić, „mi nemamo od čega da se branimo i naš osnovni stav je da jednostavno poslažemo činjenice i pokažemo međunarodnoj zajednici realnu sliku o ovoj zemlji, o društvenim, političkim i ekonomskim reformama i procesima“.
On je rekao da se, „zbog politizacije jugoslovenskog društva, došlo u situaciju da se informisanje vrednuje prema nekoliko listova, ili možda nekoliko tv kanala, a u stvarnosti je reč o bogastvu od preko 2.500 javnih glasila“.
Najavljujući donošenje novog saveznog zakona o informisanju, Matić je rekao da će on „u pravoj meri izraziti demokratske tokove, prava i slobode, ali i obaveze na jugoslovenskom informativnom prostoru“.
Dodao je da u načinu na koji dopisnici stranih sredstava nformisanja izveštavaju iz jugoslavije ima pozitivnih promena i da se postepeno menja medijska slika naše zemlje svetu.
Matić je napomenuo da niti je bilo, niti će biti smetnji stranim dopisnicima da izveštavaju iz Jugoslavije, dodajući da jednak tretman ima i 25 novinara iz bivših ugoslovenskih republika, akreditovanih u Beogradu.
Odnos prema njima, rekao je Matić, Jugoslavija zasniva „na profesionalizmu, dobroj volji i našem tradicionalnom gostoprimstvu, ali i principima reciprociteta u slučajevima kad dolazi do odstupanja od tradicionalnog ponašnja“.
„Tu i tamo bude problema kada su u pitanju naši novinari kreditovani u inostranstvu, odnosno bivšim jugoslovenskim republikama.
Aktuelan je problem sa dopisništvom Tanjuga u Ljubljani, odnosno ponašanjem slovenačkih vlasti, ali u principu mislim da nekih ozbiljnijih problema nema“, precizirao je Matić.
Najavio je formiranje jugoslovenske RTV, jer savezna vlada smatra da je potrebno da savezna država ima svoj tv kanal, što je, istovremeno, i uslov za uključivanje u međunarodnu razmenu programa.
Matić kaže da je SRJ „uvek vodila računa o interesima i pravima nacionalnih manjina i etničkih grupa i da su, kad je o tome reč, u oblasti javnog informisanja ispunjeni svi medijski standardi“.
„Na jezicima manjina izlazi preko 80 listova, od čega na kosmetu 49 novina na albanskom jeziku.
Od toga su četiri dnevna informativna lista, a ostalo su periodični magazini, časopisi za žene, decu i omladinu, za ljubitelje utomobilizma, pa čak i dva pornografska časopisa“, istakao je savezni sekretar za informisanje.
„Svih 49 listova na Kosovu i Metohiji je u privatnoj svojini i država nema nikakvog uticaja na njih.
Prema tome, ja ne znam da li se može ostvariti neki veći stepen slobode natom planu“, kaže Matić.
(04.05.1997)
