Po ko zna koji put, pošto se javlja „Poneki put…“

0
450

„Gledaj svoja posla!“, odnosno „Ja samo gledam svoja posla!“, jedna je od „narodnih mudrosti“. S pravom, kad znaš šta su sve tvoja posla, da li zavise samo od tebe, kako se očekuje i možda zahteva da ih gledaš, i da li i ostali to znaju. I ne zaboravljaš da ima posla, koji uopšte nije nečiji!

Uvek nije tako, i tada je opravdanje za odsustvo reagovanja u situaciji koja je tražila reagovanje, ili neučestvovanje u opravdanoj aktivnosti u kojoj su drugi učestvovali. Tako da nije dobro kao princip. Uostalom, i opštinski špijun Aleksa Žunjić, ni slučajno prisutan samo u Nušićevoj komediji pa i vremenu, samo gleda svoja posla! Kao danas i dileri droge, ili „strani investitori“ koji sve više svojim a ne našim radnicima, propisuju da na poslu nose pelene. Ali ne ograničavajmo se na njih…

Ministar Dačić „svoja posla“ gleda kako mu se ’oće, a ne kako od ministra očekuje Ustav! Predsednik takođe, preuzimajući očekivana od ministra i „brilijantno vodeći pregovore o Kosovu“. Tako da ovom (čija je citirana izjava), ostaje kvarenje odnosa sa susedima, i „sitnim ribama“ koje su priznale Kosovo. Normalno podilaženje svojim biračima, tako da skoro reče kako je optužba nekoliko Srba ili tadašnje vlade Republike Srpske za genocid, optužba čitavog srpskog naroda! Zna da će u slučaju „zaokreta“ sadašnje ili učešća u novoj vladi (ne bi mu bilo prvina), pričati sasvim drugo. Boli ga briga za „prizemno“ za njega a ne za obične Srbe: ovo je  dobrovoljno sedanje svih Srba na optuženičku klupu, i poziv onima koji ih nisu optužili, da to učine! Zna i za njega nimalo nevažno: kad se nađe među ne-Srbima, tu je njegovo i obezbeđenje zemlje u kojoj je. Da ga sačuva od onih koji su prihvatili (pojačali ranije uverenje), da je genocidan i on kao pripadnik Srba!

A šta kad se u istoj situaciji, normalnoj u današnjem „svetskom selu“ i normalno bez ikakvog obezbeđenja, nađe običan Srbin? Čak u obližnjoj Crnoj Gori, čija „posla“, kontra njenim vlastima i sudovima, neumorno gledaju istaknute ličnosti iz Srbije! Nije li ovo, u blažem slučaju (čuj, blažem!), indirektan poziv Srbima da „sede kod kuće“? Mile Dodik je više u Srbiji nego Bosni i Hercegovini gde je predsedavajući Predsedništva, i za Srbe iz Srbije više brine nego za građane Republike Srpske. Ostale u BiH, da ne pominjemo! Stvar za tamošnje stanovnike, „u slučaju potrebe“, on ima gde da ode. Kuća u Beogradu, državljanstvo Srbije… Ali šta sa nama, Srbima u Srbiji i svetu, pošto neumorno ponavlja da je svako zameranje njemu, napad na sve Srbe sveta?

Neka je ovo i malo „apstraktno“, neka „dalekoj prošlosti“ pripada uverenje Helena da onaj koga ne zanimaju drugi i „opšta pitanja“, nije čovek nego zver ili bog! Šta sa onim iz mnoštva konkretnog: čije pare iz budžeta, državnog ili opštinskog, troše (svakojako!) oni čiji je posao upravo i donošenje odluka kako će se trošiti te pare?

Radovan Marjanović
Izvor: kolubarske.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime