Ruski akademik: Ako želite da zadržite Kosovo — zamrznite proces ulaska u EU

0
309
Foto: pixabay.com

Konflikt između Beograda i Prištine, po svemu sudeći, trajaće poprilično dugo ukoliko Srbija nastoji da to pitanje razreši u svoju korist, ali onda se postavlja drugo pitanje — šta raditi sa procesom ulaska Srbije u sastav Evropske unije, izjavio je direktor Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka Konstantin Nikiforov.

On je u izjavi za Sputnjik rekao da ukoliko postoji želja da se pitanje Kosova razreši u korist Srbije, onda je potrebno revidirati ili zamrznuti proces ulaska u EU.

„Sve je ovo veoma komplikovano. Srpske vlasti kao da to ne žele, već potenciraju integraciju u EU. Međutim, ne vidim kako je moguće spojiti te dve stvari — zamrzavanje rešavanja pitanja Kosova i ulazak u EU“, istakao je on.

Objašnjavajući kome ide u korist to da konflikt traje dugo, Nikiforov je rekao da postoje oprečni stavovi — neki su mišljenja da to ide naruku Srbiji, da će se nešto promeniti u svetu i da će to odgovarati Beogradu, dok drugi tvrde da vreme radi za Albance, jer što se duže nalaze u stanju faktičke nezavisnosti, položaj njihove kvazidržave postaje sve čvršći.

Ruski akademik je rekao i da ne misli da bi zamrzavanje kosovskog problema u današnjim uslovima bila toliko loša stvar po Srbiju, te je uporedio situaciju sa Prištinom sa problemom Severnog Kipra.

Govoreći o stavu Rusije po pitanju Kosova, Nikiforov je rekao da za razliku od Zapada koji insistira na tome da se kosovski problem što pre reši, Moskva nastoji da podrži samo onaj dogovor koji bude postignut uz saglasnost obeju strana.

O ruskoj spoljnoj politici devedesetih godina 20. veka
Inače, Nikiforov je na konferenciji „Srpsko-ruski odnosi u epohi krupnih političkih promena“ govorio o politici Rusije prema jugoslovenskoj krizi devedesetih godina prošlog veka.

Da Vas podsetimo:  Crkva Crnogorska niti je bila autokefalna niti je pravoslavna

On je tokom izlaganja rekao da ruska spoljna politika tokom tog perioda nije bila dalekovida u strateškom smislu.

„Bavljenje novom ideologijom umesto deideologizacije i monopolizam resora prilikom donošenja odluka bili su tada prioritet za Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, i to u jeku svih dešavanja devedesetih godina prošlog veka koja su bila prelomna za Evropu, ali i čitav svet. Raspao se stari bipolarni sistem, formiralo se nešto novo i to je uticalo na izbijanje jugoslovenske krize, a Ministarstvo inostranih poslova Rusije to dugo nije shvatalo“, ocenio je.

Prema njegovim rečima, u međuvremenu, 1993. godine, doneta je principijelna odluka o širenju NATO-a i tada su počela aktivna mešanja Alijanse u krize širom sveta, posebno u krizu u Bosni i Hercegovini koja je u to vreme bila u prvom planu.

Nikiforov je dodao i da je problem bio taj što Rusiji početkom devedesetih godina prošlog veka nije bilo neophodno da učestvuje u procesima koji su se dešavali na Balkanu, a samim tim politika Rusije prema Balkanu nije mogla biti adekvatna.

Miloš Ćurčin
Izvor: rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime