Nesporno je da je kraljica Marija Antoaneta svojim otporom reformama izazvala pobunu u narodu, koja je rezultirala Francuskom revolucijom i svrgavanjem francuske monarhije 1792. godine.
Neizvesno je, međutim, iako joj se te reči pripisuju, da li je na pritužbe kako je narod gladan rekla „Ako nemaju hleba neka jedu kolače!“
Prema nekim izvorima, ova jedinstvena kraljica u istoriji Francuske, rekla je tu rečenicu neposredno pred pogubljenje giljotinom, dok istoričari i drugi istraživači u poslednje vreme sve više opovrgavaju te tvrdnje.
Ako se neko pita kakve veze ima Marija Antoaneta sa Srbijom, i po čemu je to ona jedinstvena, odgovor je vrlo jednostavan. To je jedina kraljica u istoriji Francuske koju je mrzeo ceo jedan narod – njen narod. A ona je na tu mržnju odgovarala prkosom i bahatošću, što je na kraju platila glavom. Njeni ekstravagantni kraljevski troškovi povećali su ionako ogroman dug francuske države tokom 70. i 80. godina 17. veka. Marija Antoaneta trošila je novac na luksuz, baš kao što ga troši i aktuelna beogradska i srpska vlast, ne vodeći računa o tome da je narod gladan.
Što sjajnije, to se više troši
Premijer Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je pre otprilike godinu dana kako je grdio gradonačelnika Beograda Sinišu Malog zbog toga što su gradske ulice skromno osvetljene, javno mu rekavši da praznični sjaj pomaže razvoju grada. „Što su ulice osvetljenije, to je narod bolje raspoložen i više će trošiti, a to znači veći priliv u gradski i republički budžet!“, reče tada Vođa malom od Beograda. Onom malom koji se proslavio po Fantomu iz Savamale, i koji je ove godine rešio da ne izneveri premijera. Malo se ministar svih ministarstava u toj računici zaneo, jer nije vodio računa o tome da narod nema ni za hleb, a ne za novogodišnje prodaje i rasprodaje. Ona druga rasprodaja – države – teče svakako van naroda i u uskom krugu vlasti bliskih tajkuna.
Očigledno je da je najpametniji među glupima, najvredniji među lenjima i najsposobniji među nesposobnima izgubio dodir sa realnošću, i da živi u svom svetu velelepnih projekata i bogatih prijatelja diljem planete, koji se utrkuju ko će da investira u Srbiju. Jeste da nas svugde po svetu predstavlja kao zemlju sjajnih mogućnosti – zemlju prirodnih lepota i najjeftinije radne snage, ali nisu ni ti bogati „prijatelji“ baš toliko ludi da bi ulagali u brod koji je već potonuo, samo kapetanu to nema ko da kaže.
Šta kažu brojke
U budžetu za 2016. godinu za ulične ukrase predviđeno je 30 miliona dinara (oko 244.000 evra), ali je taj budžet rebalansiran, pa je za sjaj beogradskih ulica odobreno dodatnih 120 miliona dinara (oko 975.000 evra), što znači da će za ukrašavanje 51 lokacije u Beogradu (u odnosu na ranijih 27) biti potrošeno preko milion evra iz džepova stanovnika srpske prestonice. Ako je i od Malog – velika je cifra! Za ovaj grad i za ovakvu ekonomsku krizu – prevelika. Dok većina žitelja glavnog grada muči muku da sastavi kraj s krajem, Knez Mihailova sa bočnim ulicama, Trg Republike, Kolarčeva, Terazije, ulica Kralja Milana, Trg Nikole Pašića, Stari dvor, Trg Slavija, Bulevar oslobođenja, Nemanjina, Mekenzijeva i druge atraktivne lokacije u gradu biće osvetljene kao da smo Monte Karlo.
Možda nije loše znati da će to osvetljenje Beograđane svake večeri koštati približno 70.000 dinara, kao i da zvanična sezona prazničnog osvetljenja početi 11. novembra i trajaće punih 3 meseca. Novogodišnji lampioni i drugi svetleći ukrasi koštaće srpsku prestonicu dodatnih 6.300.000 dinara. Gradske vlasti na sve kritike upućene na račun rasipništva poručuju: Praznično raspoloženje deluje pozitivno na sve nas, a pogotovo na turiste kojih u Beogradu svakog meseca ima sve više.
Činjenica je da je lepo videti osvetljen grad, koji blješti i asocira na sjaj, luksuz, bogatstvo, provode, poklone… To je, međutim, krajnje neprimereno priređivati stanovništvu koje je gladno, golo i boso, uplašeno za egzistenciju. Ne može se radovati praznicima onaj koji ide tim ukrašenim ulicama razmišljajući hoće li sutra imati posao, ili će poput mnogih drugih biti ispraćen sa radnog mesta na prigodnoj svečanosti povodom proglašenja tehničkih viškova (šifra: JP SKC Obrenovac).
Ovaj sjaj Beograda uveliko liči na one kolače koje je gladnim i siromašnim građanima Francuske pred pogubljenje preporučivala kraljica Marija Antoaneta.
Peđa B. Đurović / FOTO: RAS – Milan Ilić
www.kolumnista.com
