Smrt Srbije u Jugoslaviji

2
676

Ovih dana navršilo se 96 godina od proglašenje Kraljevine Srbe, Hrvata i Slovenaca. Kao i kada se stvarala ova država, i danas se postavlja isto pitanje. Zašto je i za koga napravljena ova tvorevina i ko je imao najviše koristi od nje?

_uploads_2014_12_smrt-srbije-u-jugoslaviji

Legenda kaže da je i te kako prijalo kralju Petru Karađorđeviću kada se 1. decembra 1918. godine probudio sa granicom na Triglavu umesto, ispod samog prozora u Zemunu. Ili su mu se vidici proširili umesto na Dunavu kod Beograda, čak do Subotice. O lepom, plavom Jadranu i da ne govorimo. Verovatno u tom trenutku nisu razmišljali ni on, ni vodeći srpski političari da je ovo početak kraja ostvarenja srpskog sna. Glavni cilj je ispunjen – da konačno Srbi budu u jednoj državi. Pride Karađorđevići vladaju državom Južnih Slovena, ali i ostalim narodima koji su se zatekli u njoj.

I tu smo stali. Opijeni idejom jugoslovenstva, ali i vladavinom na Balkanu, od kralja i političara pa do običnog naroda… Već tada je počelo urušavanje svega što su Srbi još od ropstva pod Turcima priželjeljkivali i ostvarili. Uz mnogo žrtava, krvi, odricanja… Oslobađanje od Turaka, nezavisna država, kneževina, kraljevina. Uz konstantno širenje teritorija. I junačko držanje u Velikom ratu.

Dok su se Srbi zadovoljavali tvorevinama od Kraljevine SHS, Kraljevine Jugoslavije, Demokratrske Narodne Republike Jugoslavije, FNRJ, SFRJ, SRJ pa do Srbije i Crne Gore, svi oni koji su na mala vrata ušli u obe Jugoslavije uveliko su radili na projektima stvaranja svojih država i nacija. Ovo u Srba kolektivno slepilo još više je produbljeno dolaskom komunista, koji su nam definitivno stegli omču oko vrata. A događaji u poslednje dve decenije jednostavno su gurnuli stolicu sa kolektivnih vešala na kojima se našao srpski narod. Sada se držimo za tu omču, grčevito pokušavao da je se oslobodimo. Da dodirnemo tlo. Gušimo se, ne dolazimo do vazduha. Ali neprijatelji i takozvani prijatelji ne popuštaju. Pričaju jedno, a perfidno nam rade iza leđa. Došli smo u situaciju da nam novopečene države, koje su se nacionalno osvestile početkom 21. veka, drže lekcije i ponašaju se kao da su svetske sile.

Da Vas podsetimo:  Kuda ide „obrazovni sistem Crne Gore“ ili godine koje jedu skakavci

Ali ne treba samo krivicu nalaziti u drugima. Naše komšije imale su zacrtan nacionalni plan, kao i mi nekada u vreme kada smo bili pod Turcima, a naša braća preko Drine i Dunava. Ali mi već 100 godina tapkamo u mestu, dok su Albanci baš tada krenuli u ostvarivanje zamisli Prizrenske lige. I na našu žalost, imaju odlične rezultate. Konture Velike Albanije uveliko se naziru.

Mnogo žrtava smo dali i krvi prolili. Vekovi su prolazili da bi konačno bili slobodni i živeli zajedno. Ali za 100 godina uspeli smo da urušimo sve ove tekovine, a u vreme komunizma i vere da se odreknemo. Vreme je za novi početak. Ako treba i za 100 godina. Vidimo se u Prištini.

Rajko Nedić
rajko-nedic-150x150

2 KOMENTARA

  1. Trezveno pisan, odličan članak koji deluje na razumnog čitaoca kao kratak potsetnik šta je Srbija mogla (npr. po Londonskom ugovoru koji u članku nije pomenut) da dobije od teritorija sa pretežno srpskim življem,ali nije zahvaljujući grandomaniji kraljevske porodice i nesrećnog Pašića koji su želeli još veću Jugoslaviju i „oslobođenje svih Južnih Slovena i ujedinjenje u novu državu“. Pravdali su se da su tako odlučili narodni poslanici na ratnoj skupštini koja je iz Beograda prebegla u Niš. Šta smo time dovili? Ništa, ali smo pored ogromnih ljudskih žrtava, izgubili i sve drugo! A gubićemo sa vladom poput ove još više. Valjda sve dok ne dođemo do čuvene šljive, pod koju ćemo stati svi!

  2. Потпуни промашај у овом чланку.Историја је озбиљна наука и треба је озбиљно третирати.Постоје историјски извори који јасно кажу да је Југославија (КраљевинаСХС) настала вољом великих сила у том историјском тренутку.Као ни сада, ни тада без великих сила није ништа могло да се деси.Пустимо те неозбиљне оцене типа да су Срби могли да узму на граници колико су хтели и да цртају границе како хоће.Треба читати озбиљне историјске изворе и доћиће се до тога.Питање је зашто се нека кривица сваљује на Краља Петра?То увек лансирају “пречани“који су дошли 1944.овамо и схватили да су издали Бога, Србију и Краља зарад црвене пошасти да би дошли у Београд и засели у виле и фотеље.Е, сада не желе да то признају, па лансирају те приче да се“оперу“.Србија у свом изворном о блику је увек уз Краља и Отаџбину, а Ви Браћо видите где сте.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime