Vratio se još jedan Junak iz haškog kazamata. Doček na aerodromu „Konstantin Veliki“ bio je impozantan, čak 1000 ljudi, pa su se pojavili i visoki predstavnici srbske vojske, iako su pre neki dan neki „organizatori“ dočeka insistirali da nikog od predstavnika vlasti tamo ne bi trebalo da bude. Loša procjena, ne da su bili – nego su pretjerali u svojim poziranjima pred kamerama.
A sam Junak, to je već priča za sebe. Odležati deceniju nevin u zatvoru, a ostati čovjek uvijek je bila junačka pobjeda.
Samo jučerašnje dešavanje ipak ostavlja gorak ukus u ustima ili mnogi od nas ne shvataju suštinu stvari. Prvo i osnovno čovjek je odležao robiju zbog posla kojim se profesionalno bavio.
On je svoj posao odlično odrađivao i omogućio je ondašnjem državnom rukovodstvu da pod ipak povoljnim uslovima – bar zato što se agresor nije usudio na vazdušni desant, za koji je na prostoru Kline imao priliku – dogovore neki častan mir. Političari, oni socijalističke orjentacije, znamo šta su uradili.
Onda poslije njih dolaze ovi demokratske orijentacije, sa pridodatim reprogramiranim socijalistima, koji uništiše mnogo toga, bar što se tiče vojne efektive koja je služila kao aparat ubjeđivanja sa agresorom. Takođe, dogovoriše da političke protivnike i vojne rukovodioce otpreme u Hag, valjda da im ne smetaju u njihovom izvršavanju preuzetih obaveza od agresora koji ih dovede na vlast u Srbiji. Zahvaljujući njima i naš Junak „izgubi deceniju života“, kako sam reče juče na aerodromu. Tako to ide u životu, pogotovo kada si ponijet emocijama, kao običan čovjek, i tu Junak napravi grešku.
Prihvati da iz Haga dođe vladinim avionom u pratnji ministara.
Da, ministara, naprednih, koji prihvatiše demokratsku politiku prema privremeno okupiranim teritorijama Srbije na području Kosova i Metohije, one teritorije koju je braneći naš Junak izgubio deceniju života, neopravdano čameći u zatvoru i potpisujući „Briselski sporazum“ kojim – kako mnogi tvrde – priznaju nezavisnost kvazi-države na okupiranoj teritoriji.
Da napredno iskoriste Junaka za političku promociju i da još jednom neupućene žedne prevedu preko vode.
Nije samo što oni to koriste, pa politika je i u njoj je sve dozvoljeno, već što navodna opozicija – bar ona koja nije bila do sad umješana u dešavanja i kojoj je obraz čist – nije reagovala zbog ove političke zloupotrebe časti jednog Junaka.
Zar se uvijek mora u politici trgovati?
Boraca je bilo najmanje, ako izuzmemo stranačke aktiviste koji su se pojavili kao i na svakom drugom okupljanju gdje se pojavljuju ministri iz njihovih stranaka, te članovi nekih udruženja radi lične promocije, a prilika je bila da se ne propusti.
Na kraju, Junak bi još porastao, bar u mojim očima, da je odbio svu ovu političku lakrdiju i vratio se svojoj porodici – miran, tih i dostojanstven kakav je uvijek i bio. Ipak, vjerujem da će ova markentiška igrarija i nesnalaženje Junaka brzo biti zaboravljeni, te da će ostati upamćen kakav zaista jeste.
Predrag Zlikovac, vojni penzioner
gradjanin.rs
