Sokoli na Kosmetu za vreme Kraljevine Jugoslavije

0
1147

orkestarPosle Prvog svetskog rata sokolska društva na Kosovu i Metohiji obnovila su svoj rad. Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplјu VI pokrajinski slet JSS. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, polјskog i ruskog sokolstva. (1) Tom prilikom sokoli su posetili Kosovo polјe 7 septembra 1928, gde je izvršena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija Sokolstva u kojoj se isticalo : „ … Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleća teče u istoriji našeg naroda jasna i moćna besprekidna struja idealizma i požrtvovanosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i doprinosili ogromne žrtve, koji su proživeli tragediju Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunski front …”. (2)

Povodom održavanja sokolskog sleta u Skoplјu 5 i 6. septembra 1928. redakcija časopisa „Srpsko Kosovo” iz Skoplјa istakla je da su sokoli bili lepo dočekani i srdačno pozdravlјeni, kako u Skoplјu, tako i na Kosovu, i da su odande poneli najlepše utiske. U časopisu je istaknuto : „Nama je drago da sve korporacije, koje dolaze do Skoplјa, odlaze na Kosovo, gde odaju poštovanje našim palim junacima na polјu Kosovu, a međutim ima nekih izroda, koji vele : „More, kako Kosovo, ono mi je život upropastilo. Neću više da ga čujem”. Dok svest ovih drugih ide tako daleko, da ih vuče do Kosova, na kome istina ništa nema, ali je tu Istorija, koja neda ništa da se zaboravi.” (3)

Sokolska društva na Kosovu i Metohiji većim delom su bila deo Sokolske župe Skoplјe, a manjim delom župe Cetinje. U Sokolskom društvu Peć 1934. starešina je bio Radivije Zonjić, zamenik Vojislav Gerić, sekretar Milo Kastratović, načelnik Arsenije Kostić, prvi zamenik Nikola Lazarević, drugi zamenik Ilija Vasić, načelnica Milica Arsović, prva zamenica Ljubica Bukumirić, druga zamenica Darinka Peković, prosvetar Milosav Vasović, statističar Petar H. Panzović, blagajnik Aranđel Popadić, referent N.O. odseka Dimitrije Grujić, referent polјoprivrednih i sokolskih četa Vukajlo Dević, lekar dr. Risto Đuričić. Članovi uprave bili su : Velimir Jojić, Šćepan Arsović, Nikola Ivančević, Sulejman Haznadarević, Simon Kažić, Josif Brence, Miroslav Đurović, Uroš Krgović, Milan Gazikalović, Risto Marković. Zamenici su bili Marko Babović, Dimitrije Sterđević, Mula Ahmet Jašar, Borislav Jockić, Živan Vojinović, Ilija Popović, Dušan Stanišić, Pavle Ljumezi, Milorad Rajević i Mateja Pazarkić. Revizori su bili : Radomir Vešović, Bogdan Šoškić, Nedžip Bašić, Mateja Sinadinović, Arsenije Gerić, Stojadin Milićević, Ćamil Mahmutbegović, Nikola Bikalјević, Stevan Batalović i Blagoje Stanjević. U Sudu časti bili su : Vojin Stanković, Vladan Rakić, Dušan Marković, Ivan Miletić, Petar Vujović, Krsto Bošković, Joko Raičković i Aleksa Stevančević.(4)

Sokolska župa Cetinje radila je na podizanju sela preko seoskih četa. Blagodareći Polјoprivrednom odjelјenju Banske uprave Župa je 1936. podelila sokolskim četama 7.896 voćnih sadnica i 9.607 šumskih sadnica. Sve ove sadnice primlјene su i zasađene. Sem ovoga četama je podelјeno i 25 gvozdenih plugova okretača po ceni od 100 dinara po komadu. Župa je održala 10 pčelarskih tečajeva po raznim mestima. Odsek za čete i polјoprivredu Župe Cetinje po umerenim cenama ustupio je četama na selu semena lucerke, polјoprivredne alate i preuzeo akciju za izvoz lekovitog bilјa. Odsek je priredio prosvetni tečaj u Peći. Iz rasadnika u Peći podelјeno je sokolskim četama sadnica : 180 jabuka, 80 krušaka, 100 šlјiva, 20 trešanja, 20 oraha i 10 kajsija. Sadnice su podelјene četama Goraždevac, Dobruša, Ljevoši, Siga i Vrela iz društva Peć. (5)

Sokolsko društvo Kosovska Mitrovica (Sokolska Župa Cetinje), priredilo je 11 maja 1935. sokolsku akademiju na kojoj su nastupile sve kategorije društva. Suplent Milorad Cvetković predavao je povodom 700 godišnjice smrti o sv. Savi. Sokolsko društvo Kosovska Mitrovica imalo je 10 seoskih četa. (6)

Sokolsko društvo “Trepča” osnovano je 14 maja 1935. u Starom Trgu (srez Vučitrn) kod Kosovske Mitrovice. Skupštini su prisustvovali delegati iz Kosovske Mitrovice i Cetinja. Pukovnik Jovan Aćimović izneo je u dužem govoru cilјeve sokolstva. Za starešinu društva izabran je inženjer Marko Jurjević, za načelnika inženjer Branko Gluščević, … . Među izabranim članovima uprave bilo je mnogo rudara i radnika, koji su i ranije bili članovi raznih sokolskih društava i istaknuti sokolski pregaoci. U društvo se odmah upisalo 220 članova i članica. (7)

Sokolsko društvo Kosovska Mitrovica je 1936. priredilo javni čas, 2 akademije i 2 izleta. Društvo je imalo 11 četa. Četa u Žerovnici je svakog meseca priredila skup svoga članstva. Četa je održala 10-dnevni pčelarski tečaj, obavila 2 logorovanja i više priredbi.Starešina čete bio je Popović. Sokolsko društvo Đakovica imalo je 1936. 6 četa. Sokolsko društvo Trepča priredilo je 1936.2 akademije u Starom Trgu i 1 u Kosovskoj Mitrovici. Izvelo je sa članstvom izlet i učestvovalo na javnom času u Kosovskoj Mitrovici. Društvo u Peći imalo je 1936. 12 četa. Sokolska društva župe Cetinje na Kosovu i Metohiji zajedno sa delom Raške oblasti (Novi Pazar) bila su u okviru IV okružja. Sedište okružja bilo je u Peći. Načelnik je bio Arsenije Kostić, a načelnica Milica Arsović. Bilo je 7 društava i 25 sokolskih četa. Društvo Peć imalo je 261 člana vežbajućih kategorija. Učestvovalo je na sletu u Subotici sa 29 članova. Srbica je bila novo društvo. Imala je sve vežbajuće kategorije sa 225 vežbača. Društvo Kosovska Mitrovica imala je sve kategorije sem starije braće. Vežbajućih kategorija bilo je 444. Prednjački zbor imao je 12 prednjaka. Tri oficira bila su vođe strelјačkog, konjičkog odseka i vođa odseka za sokolske čete. Na javnom času bilo je 174 vežbača svih kategorija. (8)

Sokolska četa Velika Hoča, iz Sokolskog društva Đakovica, primila je 1938. besplatno od Banske uprave Zetske banovine 100 komada jabukovih sadnica, a u 1939. 11 plugova sa nižom cenom. Četa je bila zaslužna zbog svog rada na unapređivanju sela. (9)

Filmovi „V pokrajinski slet u Skoplјu“, „Krunisanje Dušanovo“, „Uskršnji običaji Lužičkih Srba“, „Snežana“, „Zimski sport“ i „Gimnastičke vežbe“ sa velikim uspehom prikazani su u Skoplјu, Velesu, Kumanovu, Tetovu, Prizrenu i Štipu. Pretstave su davane u sokolanama, a ponegde radi velike posete, davane su i u bioskopima. Ne samo školska deca i sokolsko članstvo, nego i roditelјi i omladina u velikom broju posetili su pretstave. Ukupno 22 pretstave posetilo je 3.990 dece, naraštaja, članstva i drugih. (10)

Da Vas podsetimo:  Ubistvo Aleksandra Karađorđevića kao predigra novog svetskog krvoprolića

Profesor Mirko Jovanović i prednjak Sokolske župe Skoplјe Pajtondžijević posetili su 17 decembra 1938. Prištinu, gde su održali dve filmske predstave za sokolsku decu i naraštaj, kao i za učenike i učenice osnovnih i srednjih škola. Priredbu je organizovao prosvetar prištinskog društva profesor Bora Jovanović. Prikazano je dva puta pred 942 gledaoca šest sokolskih i zabavnih filmova. Profesor Mirko Jovanović održao je svakom prilikom i po jedno predavanje o sokolstvu. (11)

U Sokolskom domu u Prištini 16 aprila 1939. održan je zbor četnih načelnika. Na zboru su bili zastuplјeni delegati iz seoskih sokolskih četa Suvi Do, Donja Gušterica, Janjevo i Komoran. Društvenu upravu zastupali su prosvetar Nedelјko Virijević, i tajnik Radomir Nikolić, a zborom je rukovodio načelnik Ivan M. Ivčić, pešadijski narednik vodnik. Rešeno je da se prilikom posete Kosovu, Skopske i Cetinjske župe održi štafetno trčanje od manastira Gračanice i Samodreže. Štafete su trebale da dođu kod spomenika na Gazimestanu na kraju pomena, starešinstvo je trebalo da primi buktinje i time oda poštu borcima za slobodu i ujedinjenje. (12)

Sokolsko društvo u Prizrenu 1939. svečano je proslavilo 30-godišnjicu svog rada. Sokolsku povorku pozdravio je starešina društva potporučnik Milivojević. Zatim je povorka prošla kroz varoš, noseći na čelu zastavu koju je darovao kralј Aleksandar a kumovao kralј Petar II. Na svečanoj akademiji govorio je župski prosvetar, Mirko Jovanović, a zatim prosvetar prizrenskog društva Troj i načelnik župe Skoplјe Pajić, koji je pohvalio rad načelnika društva u Prizrenu Nikole Peđe. (13)

Sokolske župe Skoplјe i Cetinje planirale su 1939. sokolsko hodočašće na Kosovo Polјe. Prema programu učesnici hodočašća su trebali da se sakupe 27 juna 1939. u Skoplјu. Rano ujutro na Vidovdan trebali su da specijalnim vozom otputuju do stanice Obilić odakle bi do spomenika išli peške. Sokolska društva Priština i Vučitrn rešila su da organizuju štafetnu trku od Samodreže i Gračanice do spomenika. Sokolska četa društva Priština i Samodreža trebala su da izvedu svoje vežbe, i bile bi prikazane narodne igre seoskih četa Pobužje, Stepanovo i Smokvica – Rusalije. (14)

domPredlog o organizovanju proslave 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. dali su sokoli iz župa Skoplјe i Cetinje, ta proslava ostala bi samo sokolska, da nije, u poslednji čas, Udruženje Kosovaca u Beogradu stvorilo plan o proslavi na široj osnovi, i time omogućili i širim slojevima naroda da učestvuju. Stizali su predstavnici i članovi četnika, dobrovolјaca, Narodne odbrane, Kola Srpskih Sestara, … . U najvećem broju stizali su sokoli, u sokolskim odorama iz varoških društava i u narodnim nošnjama iz seoskih četa. Sokoli iz župe Skoplјe, u velikoj povorci sa muzikama, došli su s voza u stanici Kosovo Polјe, dok su iz župe Cetinje stigli peške sa juga. Iz Crne Gore došlo je 2.000 članova svih kategorija, sa deset društvenih zastava a iz skopske župe oko 3.000 članova. Pridružili su im se sokoli iz ostalih župa. Iz župe Beograd bilo je oko 60 sokola. Mnogobrojna izaslanstva stigla su iz župa Split, Novi Sad, Petrovgrad, Tuzla, Kranj, Maribor, Kragujevac, Ljublјana, Zagreb, Niš, Sarajevo, itd. (15)

Svečanost je počela liturgijom u Gračanici, na kojoj je činodejstvovao patrijarh Gavrilo. Vidovdanska proslava održana je pred spomenikom koji je 1928. podiglo sokolstvo. Pored spomenika su bile delegacije nacionalnih društava. Učesnik proslave Branibor Debelјković upamtio je naočitu grupu Crnogoraca i Bokelјa. Špalir je držala vojska, oficiri. Posle službe grunuli su topovi. Pošto su predstavnici vlasti i udruženja stigli na Gazi Mestan, dotrčale su sokolske štafete, lučonoše, iz skopske i cetinjske župe, koji su doneli plamen iz Gračanice i Samodreže. Plamen su predali starešinama župa Branovačkom i Miloševiću, a ovi su ga predali izaslaniku Saveza Sokola Smilјaniću, da ga uruči patrijarhu. Patrijarh Gavrilo je na tom plamenu upalio voštanicu, ističući značaj kosovske vatre za srpski narod. Na proslavi su govorili predstavnici crkve, vlade i vojske, Udruženja Kosovaca, sreza vučitrnskog i Saveza Sokola. U ime crkve prvi se obratio episkop Emilijan kao rođeni Kosovac. Posle njega govorio je predstavnik Katoličke crkve. Zatim ministar vojske i mornarice Nedić. U ime Udruženja Kosovaca govorio je predsednik udruženja Mihajlo Kijametović. Svi govornici isticali su značaj Kosovske bitke za razvijanje nacionalne svesti u narodu i odali poštu palim herojima. Ministarstvo pošta i telegrafa izdalo je posebnu dozvolu da se izvuče specijalna telefonska linija na Kosovo polјe, tako da je proslava prenošena preko radija. Položeno je 100 venaca iz cele Jugoslavije. Posle govora izveden je defile vojske i sokola. Učestvovali su sokoli iz svih župa, sa starešinstvom Saveza na čelu, i sa svim sokolskim zastavama, i tri sokolske muzike. U defileu su učestvovali i četnici, Narodna odbrana, ratnici, itd. Kad su završene glavne svečanosti, počelo je narodno veselјe. Članovi sokolskih četa iz župe Skoplјe, pod vođstvom Mirka Jovanovića, prikazali su narodu južno-srbijanske narodne igre, Rusalije itd. U blizini Muratovog turbeta održana je slava pešadijskog puka „Miloš Obilić”. Priređen je svečani banket, trke, vatromet, baklјada … . Konjičko društvo „Knez Mihailo” iz Beograda priredilo je konjske trke, vojna muzika je svirala, na Gazi Mestanu bile su upalјene buktinje, u Prištini je uveče organizovan vatromet. Uveče je Sokolsko društvo Priština priredilo svečanu sokolsku akademiju. Na Kosovu Polјu narod se zadržao duboko u noć oko muzika, narodnih kola, vašarskih šatora i u razgledanju istoriskih mesta i spomenika. Uveče je u Kosovskoj Mitrovici održana baklјada sa vatrometom i sokolskom akademijom. (16)

Ministarstvo finansija je za Vidovdansku proslavu 1939. odobrilo 250.000 dinara. Kosti Novakoviću je za snimanje filma dato 25.000 dinara. Uz predsednika Udruženja Kosovaca učitelјa Mihajla Kijametovića iz Prištine, bili su sekretar društva Budimir Orlović iz Vučitrna i blagajnik dr Aleksandar Nikić. (17)

Da Vas podsetimo:  Opoziciona doslednost – ili propuštena šansa?

Početkom avgusta 1939. sokolsko društvo Đakovicu posetio je Perko Mrkajić, sokolski guslar iz župe Mostar. Održao je predavanje o Sokolskoj Petrovoj petoletci. Posetio je i čete Dečane i Ereč. Veliki broj sokola prisustvovao je predavanjima guslara Mrkajića. (18)

Sokolsko društvo u Vučitrnu osnovano je u aprilu 1910. Društvo su osnovali dr. Aleksa Stanišić i Rajko Karaklajić. Prvi starešina društva bio je Jerotije Elezović. Iste godine, 27 juna 1910. društvo je svečano dočekalo sokolska društva Stare Srbije na njihovom pohodu peške preko Drenice u manastir Devič, gde je bio na Petrov-dan održan slet sokola Stare Srbije. Sokolsko društvo je učestvovalo iste godine na sletu u manastiru Gračanici na Kosovu, a na sletu u Zagrebu društvo je zastupao Ljuba Ćamilović, predstavnik kosovskih selјaka. Svuda je bio dočekan kao izaslanik kosovskih Srba starosedelaca, koji su očekivali oslobođenje. Zbog ratova 1912. društvo je prestalo sa radom. Omladina u Vučitrnu na čelu sa Petrom Popovićem, a uz pomoć Jove Jovanovića, je 1924. ponovo pokrenula rad sokolskog društva. Pukovnik Dušan Bosnić osnovao je fond za gradnju doma. Za gradnju Sokolskog doma pomogla su im razna ministarstva sa 85.000 dinara, rudnik Trepča sa 20.000 dinara, Savez Sokola sa 80.000 dinara, Sokolska župa Skoplјe sa 10.000 dinara i građani Vučitrna sa 27.000 dinara. Planove je besplatno izradio inž. Raka Sikimić, dok su članovi sokolskog društva gradili besplatno. (19)

Prilikom priprema za proslavu 30-godišnjice postojanja Sokolskog društva u Prištini, društveni načelnik Ivan Ivčić, narednik-vodnik, obišao je deo seoskih četa i to Novo Čikatovo, Novo Rujce, Poturovci i Suvi Do. Prilikom pregleda Ivčić je održao predavanje o uzajamnosti, slozi i širenju bratske lјubavi među sokolima za izvršenje sokolskih dužnosti. (20)

Jubilej Sokolskog društva u Prištini proslavlјen je 22. oktobra 1939. Na taj dan 1912. Priština je oslobođena od Turaka. Sokolsko društvo u Prištini proslavilo je 30-godišnjicu osnivanja društva “Dušan Silni”, zajedno sa proslavom dana oslobođenja od Turaka. Osnovano je 1909. kao prvo na Kosovu. Godine pre oslobođenja bile su teške. Društvo nije radilo za vreme rata. Odmah po oslobođenju bilo je obnovlјeno i postalo je matično društvo mnogim sokolskim jedinicama u Staroj Srbiji. U oči proslave priređena je svečana sokolska baklјada, sa vojnom muzikom na čelu. U povorci su sem sokola učestvovala i ostala nacionalna udruženja. Na blagodarenju u crkvi bili su prisutni svi predstavnici vlasti, na čelu sa komandantom divizijske oblasti generalom M. Milenkovićem i predsednikom opštine Pejovićem. Osvećenju sokolske zastave prisustvovali su u ime župe Skoplјe starešina Gazikalović, i prosvetar Mirko Jovanović. Bio je prisutan prvi načelnik društva Sima Sinadinović. Osvećenje zastave obavili su prote Ariton Popović i Josip Spasić, koji su bili među prvim organizatorima društva. Kum zastave, Petar Ilić, trgovac, predao je zastavu starešini Dimitriju Spiriću, na što su članovi položili svečani zavet. Starešina Spirić zahvalio se sokolima seoske čete Suvi Do koji su došli na slavlјe svog društva, a naročito osnivačima „Dušana Silnog”, prisutnima i otsutnima, čija su srca puna radosti što im je delo, započeto pod tuđinom, urodilo plodom. Posle njega govorili su delegati župske uprave iz Skoplјa. Starešina župe Gazikalović je istakao : „U životu jednog naroda 30 godina je kratak period; ali u životu jednoga čoveka 30 godina je dovolјno da se zaboravi mnogo što-šta. Nove generacije ne znaju za muke i patnje. Rođene u slobodi, ne znaju šta je ropstvo. Slobodu i sve blagodati mirnoga života primaju kao nešto prirodno … Slobodu je teže sačuvati nego zadobiti” . Župski prosvetar M. Jovanović sećao se kada je dolazio kao omladinac 1911. i video da se umelo sokolovati. Iako je tad došao turski car da zastraši malu Srbiju, sokoli u Prištini su umeli da hrabro ukažu put kojim treba da ide omladina. Srpsko pevačko društvo „Kosovo” pevalo je „Hej Sloveni!”. Povorka je defilovala pred osvećenom zastavom, burno pozdravlјena od naroda. U podne je priređen ručak u oficirskom domu, a posle podne su u sali osnovne škole, prikazivani sokolski filmovi, pa je zatim priređena svečana akademija u oficirskom domu. Akademiju je otvorio starešina Spirić, a predavanje održao Bor. Jovanović. Podsetio je na glavne momente razvoja sokolstva na Kosovu, od osnivanja 1909, preko sleta u Gračanici, Deviču, Zagrebu i Pragu, javnih nastupa u Prištini 1909, 1910. i 1911. Istakao je da je buduća misija sokola na selu. (21)

Sokolska četa u Goraždevcu, kod Peći, osvetila je 1 decembra 1939. svoje strelište, koje su uredili sami članovi. Četa je jedna od najaktivnijih u staroj Metohiji, a zato je bio zaslužan starešina B. Radević. Stanovnici sela proslavili su se herojstvom u borbama i u poslednjim ratovima. Selo je dobilo naziv “male Crne Gore”. (22)

U okviru Petrove petoletke, u sokolskoj župi Skoplјe, 1939. održan je veliki broj analfabetskih tečajeva i nekoliko domaćičkih tečajeva. Održani su i kalemarski i zadružni tečajevi. (23)

U okviru Petrove petoletke sokolska četa Kosovo Polјe zasadila je oko 3.000 komada bagremova i 150 plemenitih voćaka. Napravila je jedan most. Nastojali su da se među članstvom podstiče zadrugarstvo, organizuje zimska pomoć i štednja. (24)

Na godišnjoj skupštini društva Prizren 1941. prisustvovao je episkop Serafim. Zamenik starešine društva R. Ivanović u svom govoru podsetio je na rad društva od 1909. pa do 1940. Društvo je dobilo kao priznanje zastavu, poklon kralјa Aleksandra. U 1940. rad je bio svestran, posebno je bilo značajno pošumlјavanje. Osnovane su tri sekcije: zdravstvena, statistička i selјačka.

kosmetSokolska četa u Goraždevcu održala je 1941. godišnju skupštinu, na kojoj je konstatovan pozitivan rad, naročito odbrambeno-vaspitnog i strelјačkog odseka, i rad u Sokolskoj Petrovoj Petoletci. Izabrana je pretežno stara uprava na čelu sa učitelјem Bogdanom Radojevićem. Za zamenika starešine izabran je stari prota Milivoje Miletić, sa 36 godina svešteničke službe. Nјegova kuća je bila kao narodni dom : kancelarije seoske čete, dve zadruge i dr. bile su smeštene kod njega. (25)

Da Vas podsetimo:  Medveđa: Izborna kampanja pod sačem

Po planovima starešine društva ing. V.Anžlovara Sokolsko društvo Kačanik podizalo je 1940. svoj dom, kao zavet u Petrovoj petoletci. (26)
Sokolsko društvo u Kačaniku održalo je 2 februara 1941. godišnju skupštinu, uz veliko učešće članova. Za starešinu je izabran ing. Vladimir Anžlovar, za tajnika učitelј Labudović Vučić, a za prosvetara sveštenik Borivoje Anđelović. Skupštini je prisustvovao župski prosvetar Vladimir Pokorni-Salabov. (27)

Pozorišni odsek društva u Kačaniku priredio je tri zabave i to u : 14 januara 1941. u Kačaniku, 18 februara 1941. u Đeneral Jankoviću i 22 februara 1941. u varošici Liplјanu sa pozorišnim komadom “Podvala-Tvrdičluk”. Prihodi od predstava su bili namenjeni dogradnji sokolane u Kačaniku. Društvo je priredilo zabavu 2 marta 1941. na poklade. (28)

Sokolska četa u Goraždevcu uprkos smetnjama imala je 9. marta 1941. prvo prethodno prolećno gađanje, koje je okupilo i omladinu iz građanstva. Učestvovalo je i 26 obveznika prazničnog tečaja iz obaveznog telesnog vaspitanja. Uslove je ispunilo 26 članova čete (učestvovalo je 34) i 8 iz redova građana. (29)

Povodom stupanja na presto kralјa Petra II 27 marta 1941. Sokolske župe, društva i čete među kojima i sokolsko društvo u Kačaniku i sokolskih četa Sredska, Đeneral Janković uputili su telegrame podrške. U poruci za kralјa Petra sa svečane sednice na kojoj su bili prisutni svi članovi iz čete Đeneral Janković isticalo se : „s tobom kroz život i u smrt”. (30)

Posle Aprilskog rata 1941. rad sokolskih društava bio je zabranjen. Posle Drugog svetskog rata umesto sokola vlasti su osnivale društva STV Partizan Jugoslavije.

Posle Prvog svetskog rata rad sokolskih društava na Kosovu i Metohiji bio je obnovlјen. Prilikom sleta u Skoplјu sokoli su posetili Kosovo Polјe 1928. Društva su bila podelјena na Sokolske župe Skoplјe i Cetinje. Sokolska društva su osnivala seoske čete, koje su radile na unapređenju sela. Predlog o organizovanju proslave 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. dali su sokoli iz župa Skoplјe i Cetinje. Sokolski rad nastavlјen je do Aprilskog rata 1941. Posle prekida rada od 1941. Savez Soko Srbije i Savez srpskih sokola nastoje da se obnovi rad sokolskih društava na Kosovu i Metohiji i to u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu … .

Saša Nedelјković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

__________________

Napomene:

1. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljublјani 1929, str. 80;
2. „Deklaracija Jugoslovenskog Sokolstva na Kosovu Polјu 7 septembra 1928”,„Sokolski glasnik“, Ljublјana, 15 septembra 1928, br. 18, str. 1;
3. „Slet sokola u Skoplјu i na Kosovu”, „Srpsko Kosovo”, Skoplјe, 15. septembra 1928, br. 18, str. 15;
4. „Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik “, Beograd, 1934, str. XXIX;
5. „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 86, 88, 93, 96, 97, 98, 111, 113; Doriomedov, „Godišnja skupština Sok. župe Cetinje”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 8 maja 1936, br. 19, str. 2;
6. „Iz naših društava i četa”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 24 maja 1935, br. 22, str. 3;
7. „Iz naših društava i četa”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 31 maja 1935, br. 23, str. 3;
8. „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 92,93,102, 107;
9. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 19 maj 1939, br. 20, str. 3;
10. „Uzani film u sokolskoj župi-Skoplјe“, “Sokolska Prosveta”, Beograd, septembar 1938, br.7, str.235;
11. „Sokolski film u Prištini”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 decembar 1938, br. 48, str. 4;
12. „Prvi zbor četnih načelnika društva Priština”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 5 maj 1939, br. 16, str. 4;
13. „Sokolske svečanosti u Jugoslaviji”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 4;
14. Vl.P.S, „Vidovdanski pohod sokolstva na Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 9 juna 1939, br. 23, str. 4;
15. D.M. „Proslava 550-godišnjice Kosovske bitke”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 105; „Svečanosti na Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 juna 1939. br. 26, str. 1,2;
16. D.M. „Proslava 550-godišnjice Kosovske bitke”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 105; „Svečanosti na Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 juna 1939. br. 26, str. 1,2; Branibor Debelјković, „Sa Dvora, tako rekuć, niko nije bio”, „Vidovdanski glasnik”, Gračanica, Vidovdan 2014, br. 22, str. 77;
17. Branibor Debelјković, „Sa Dvora, tako rekuć, niko nije bio”, „Vidovdanski glasnik”, Gračanica, Vidovdan 2014, br. 22, str. 76;
18. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 6;
19. „Rad Sokolskog društva Vučitrn”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 2;
20. „Rad društva Priština”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 4 septembar 1939, br. 35 i 36, str. 5;
21. „Jubilej Sokola u Prištini”, „Bratstvo”, Osijek, 15. decembra 1939, br. 12, str. 232-233; „Sokolske svečanosti u Prištini”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 oktobar 1939, br. 43, str. 5; N. Virijević, „Sokolstvo na Kosovu i u Prištini”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 novembar 1939, br. 44, str. 3;
22. „Jedna valјana četa”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 5;
23. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 6;
24. „Petrova petoletka u župi Skoplјe”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 oktobar 1939, br. 43, str. 5;
25. „Godišnje skupštine sokolskih jedinica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februara 1941, br. 9, str. 6;
26. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 decembar 1940, br. 49, str. 2;
27. „Godišnje skupštine sokolskih jedinica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 6;
28. V. Labudović, „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str.4;
29. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 mart 1941, br. 11, str. 4;
30. „Telegrami Savezu Sokola prilikom stupanja na presto Nј.V. Kralјa”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str. 3,7;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime