Objavljeno: 19. Maj 2017.

Sokoli na radiotalasima u Jugoslaviji

U periodu između dva svetska rata rastao je značaj radija u Jugoslaviji i broj radio prijemnika. To je uočio Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije i u svom prosvetnom radu koristio radio. Na inicijativu beogradske radio stanice i zauzimanjem starešine Sokolskog društva Subotica Koste Petrovića, sokoli u Subotici priredili su prvo radio-veče u Jugoslaviji 1930, koje je prenošeno preko radio stanica u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Nenad Rojić je sa svojom suprugom izvodio pesme stare Vojvodine.

SOKOLSKA PROSLAVA aLEKSINAC

Sokolska proslava: Aleksinac

Pre početka umetničkog dela programa govorio je starešina subotičkog sokolskog društva i istakao : “… Često se čuje mišljenje, da je Sokolstvo u našoj nacionalnoj državi u mnogome izgubilo od značenja, koje je imalo pre svetskog rata. Neobavešteni misle i danas, da je Sokolstvo samo gimnastička ili omladinska organizacija. … Zato sada, kada otvaram ovo sokolsko radio veče, kličem svima : Doviđenja na Vidovdan u Beogradu, Zdravo! “ Posle govora starešine zbor sokola otpevao je “Poleti sivi Sokole”. Sokolski tamburaški zbor odsvirao više tačaka. Č. Tadirov izazvao je buru smeha pripovedanjem bačvanskih zgoda i nezgoda. On je pevao nekoliko bačvanskih šalajki praćen za klavirom od Dr. Đurišića. Ristić je otpevao “Časti Reca …” praćen sokolskim tamburaškim zborom. Braća Terzini pevali su rejtanske pesme. Arkadije i Đoka svirali su na harmonici a gajdaš Stevanović na gajdama. Subotički sokoli dobili su sa mnogih strana pohvale za priređeno radio veče. “(1).

Saradnja sokola sa Radio Beogradom počela je sa prenosima Svesokolskog sleta u junu 1930. Docnije došlo je do sporazuma da se jedanput nedeljno održi sokolsko predavanje na radiju o ciljevima, povesti i značaju sokolstva. Vesti Sokolske agencije objavljivane su preko Radio Beograda a isto tako i preko listova u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i drugim mestima. (2)

U Oficirskom domu u Beogradu novembra 1932. otvorena je Sokolska izložba. Savezni prosvetni odbor organizovao je u sporazumu sa upravom beogradske radiostanice radioprenos svečanog otvaranja izložbe. Bogdan V. Spernjak bio je profesor fizičke kulture i član Tehničkog odbora Saveza sokola. Preko Radio Beograda čitao je Sokolske vesti. (3)

Sokoli su držali predavanja preko Radio Beograda, Zagreba i Ljubljane. Savezni Prosvetni Odbor delovao je preko Radio Beograda, a župski prosvetni odbori Zagreba i Ljubljane delovali su preko zagrebačke i ljubljanske stanice. Preko Radio Beograda držana su večernja i popodnevna predavanja. Održano je 5 predavanja za zagrebački i sarajevski slet 1934. Slet na stadionu kralja Aleksandra I u Zagrebu prenosile su sve tri domaće radio stanice. U Radio odseku Župskog prosvetnog odbora u Zagrebu bili su Hrvoje Macanović, Vladimir Janković, ing. Stjepan Han i Čeda Mileusnić. Sarađivali su sa starešinom župe Zagreb dr. Otonom Gavrančićem. Predavanja preko Ljubljanske radio održavana su svakog petka. (4)

Povodom proslave 30-godišnjice osnivanja Sokolskog društva u Sremskim Karlovcima 23. septembra 1934. održan je slet na kome su vežbali stari sokoli vežbe sa Ravaničkih sletova. Slet u Sremskim Karlovcima prenosio je Beogradski radio od 10 časova do 13.30 časova. Prenosio je i komemorativnu sednicu Savezne uprave 11. oktobra 1934. u spomen kralja Aleksandra. Sve tri stanice su vršile prenos sa prvodecembarskle akademije u narodnom pozorištu u Beogradu. (5)

Na molbu Uprave Radio Beograda sokoli su odlučili da nastave da priređuju sokolska radio-predavanja. Shvativši veliki značaj i ulogu sokola u narodu, uprava Radio Beograda rešila je da sokolska predavanja uđu u okvir “Nacionalnog časa” koji su prenosile i radio stanice Zagreb i Ljubljana. (6)

sokoli u Sofiji

Sokoli u Sofiji

Sokolski Glasnik najavljivao je sokolska predavanja na radiju. Na Radio Beogradu predavala je 6 januara 1935. Smiljka Grbić iz Rume o temi “Bol naroda” i A.Očenašek iz Praga o temi “Aleksandar I — pobornik sokolske misli”. Za 10 januar 1935. najavljeno je predavanje “Njegove to su reči” sabrane reči kralja Aleksandra, izgovorene u značajnim trenucima narodnog i sokolskog života. Za 17 januar 1935. najavljeno je predavanje Ante Tadića iz Subotice “Zadatak Sokola u slovenskim zemljama”. Za 20 januar 1935. najavljeno je predavanje Đure Mrvaljevića iz Negotina “Sokolstvo je najbolja škola rada”. Za 24 januar 1935. najavljeno je predavanje dr. Aleksandra Tabakovića iz Novog Sada “Sokolstvo i država”. … . Za 9 januar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane zamenika načelnika Josipa Jerasa iz Ljubljane “Nekoliko reči o našem programu rada”. Za 16 januar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane Jože Kregar iz Ježice o temi “Sokolska okružja”. Za 23 januar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane Verija Švajgara iz Ljubljane o temi “Statistički pregled kretanja našeg Sokolstva u 1934 godini”. Za 30 januar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane Franje Lubeja člana STO, iz Ljubljane, o temi “Sokolstvo i sport”. (7) Za 28 februar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Beograda Branka Jankovića iz Sokolskog društva Beograd VII “Dr. Miroslav Tirš kao učitelj demokracije”. Za 13 februar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane dr. Makse Kovačića iz Ptuja o temi “Zadaće Sokolstva u sadašnjici”. Za 20 februar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane Marjana Tratara iz Novog Mesta o temi “Među Sokolima u Južnoj Srbiji”. Za 27 februar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane Dušana Podgornika iz Ljubljane o temi “Sokolsko smučanje”. (8)

Preko radio stanice Beogra u „Sokolskom Glasniku” najavljena su predavanja : 30 maja 1935. Mijo Mandić iz Subotice o temi “Stara Subotica”, 2 juna 1935. Nenad Rajić iz Subotice “Nova Subotica”, 6 juna 1935. dr. Aleksa Ivić o temi “Slovenska naselja u Vojvodini”, a 13 juna 1935. dr. Stanoje Stanojević iz Beograda o temi “Političke borbe Srba i Bunjevaca u Vojvodini do oslobođenja”.(9) Knjigu o Sokolskim predavanjima starešine župe Cetinje Gavre Miloševića župa Cetinje izdala je 1936 godine. Na radio Beogradu održana su predavanja Sava Toholj 4.3.1937. „Sokolski pokret kao škola života”. Milojko Jeftimijades 11.3.1937. „Sokolska disciplina”. Stanko Tončić 18.3.1937. „Sportisti i vežbe na spravama”. Milan Stanojević 28.3.1937. „Ličnost predsednika-osloboditelja Masarika”. (10)

Savez Sokola je sarađivao i sa Radio Pragom. Tamburaš Pere Tumbas Hajo bio je dirigent, svirač i organizator kultuno-umetničkih aktivnosti u Sokolskom društvu Subotica. Tridesetih godina 20 veka učestvovao je zajedno sa sokolima na Sveslovenskom sokolskom sletu u Pragu. Sa svojim tamburašima nastupao je na Radio Pragu. (11) Prilikom Sveslovenskog sleta u Pragu juna 1938. Veroslava M. Kopša, učenica VII razreda II ženske gimnazije u Beogradu, održala je govor u ime srednjoškolaca iz Jugoslavije preko radija u Pragu : „Sa neizmernim oduševljenjem i radošću saslušale smo saopštenje da smo pozvane da učestvujemo na svesokolskom sletu, koji treba da se održi ove godine u Pragu. Ovim pozivom nam se pružila prilika da i mi učestvujemo u veličanstvenim manifestacijama sokolstva, i u isto vreme da se upoznamo sa znamenitostima jednog velikog evropskog grada. Naša radost je bila u toliko dublja i iskrenija, jer smo znale da će u bratskoj prestonici Pragu naše oduševljenje dostići vrhunac. Tako željno i sa nestrpljenjem očekivani dan našeg polaska je došao. I već od prvog momenta, kada smo napustili našu milu zemlju, počele su da se nižu radosti. One su se sve više povećavale u koliko smo se više približavale granicama drage nam Čehoslovačke. Ugodno osećanje, koje smo nosile u sebi, dostiglo je maksimum kada smo stigle u Prag. Prag nam se pokazao u svoj svojoj lepoti pod svetlim sunčanim zracima. Sa svih strana prijateljski nasmejana lica, koja su nas toplo pozdravljala, učinili su da i naše duše budu pune sunca. Doček je bio tako spontan i iskren, da smo mi u našim (ličnim) uzvicima „Nazdar” i „Zdravo” osećale ne samo pozdrave, već i izlive onog dubljeg osećanja, koje vezuje naša dva naroda. Mi smo srećne što se nalazimo u divnom Pragu, i možemo slobodno da kažemo, da se u njemu osećamo kao u svojoj domovini. To nam je još jednom dalo potstreka da u buduće sve uložimo radi još većeg zbliženja naša dva naroda i da sve naše mladalačke ideale položimo na oltar Sveslovenstva. To ćemo smatrati za sveti amanet. Uvek ćemo raditi na tome, jer nema lepšeg, umirljivijeg i srećnijeg saznanja nego kad smo svesne da možemo da kažemo : ja sam svoju dužnost ispunila. Na kraju srdačno zahvaljujemo braći Čehoslovacima na divnom gostoprimstvu, koje su nam ukazali. Nadamo se da ćemo u najskorijem vremenu moći isto tako toplo i od srca da im ga uzvratimo u našoj prestonici Beogradu. Zdravo !” (12)

Tamburaški zbor Sokolskog društva Novi Sad činilo je 8 članova a njihov vođa bio je Nikola Ivanović. U oktobru 1938. tamburaški odsek priredio je u Svečanoj dvorani Sokolskog doma veče narodne muzike koje je uživo prenosila radio stanica Beograd. U predstavi su učestvovali i radio pevači Jovanka Crnjanski, Ružica Kaušić kao i član sokola Vlastimir Jovanović-Lale i Svetislav Vrbaški.(13) Sokolska proslava Prvog decembra 1939. u Beogradu prenošena je preko radio stanice. (14) Preko radiostanice Beograda data je 15 marta 1940. prva radio reportaža iz sekretarijata Saveza Sokola. Reportažu je čitao sokolski spiker Dragutin Branković. Savezu su stigla mnoga pisma sokola sa reakcijama na radio reportažu. Iz Splita su isticali : „Slušali smo sa najvećim uzbuđenjem i zadovoljstvom prvu reportažu. Blagodarimo na pozdravu upućenom primorskim sokolima.” (15) Pred problemima u kojima se našlo sokolstvo istaknuta je nova parola : „Mora ići!” (16) Redakciji „Sokolskog Glasnika” u Beogradu stizale su tužbe iz Banovine Hrvatske da sokoli ne dobijaju sokolske i jugoslovenske listove, već da ti listovi nestaju na pošti. U okolini Varaždina nekoliko brojeva „Sokolskog Glasnika” redom, nisu primili pojedini pretplatnici, ma da su im listovi bili uredno poslati. Žalili su se da se to događalo i sa listovima jugoslovenske orjentacije. Tražili su zbog toga da im se listovi šalju u zasebnom omotu. Takođe pojedina sokolska društva i čete u severnoj Dalmaciji su se žalila da ne primaju nikakvu sokolsku poštu. Sve to je nestajalo na poštanskim uredima. Redakcija „Sokolskog Glasnika” smatrala je da se radi o samovoljnim postupcima poštanskog osoblja. (17) U „Sokolskom Glasniku” izašlo je saopštenje da Radio stanica Beograd ponovo daje sokolske radio časove u kojima je Uprava Saveza Sokola upućivala obaveštenja i uputstva za rad svojim jedinicama. Uprava Saveza Sokola je pozvala sokolske jedinice da je obaveštavaju o svemu onome što su smatrali da treba da saopšte preko radio časova. (18)

sokoli ruski

Ruski sokoli u Srbiji

Beogradska Radio stanica je u noći 27-28 novembra 1940. počela da emituje sokolske vesti u svojoj prekokeanskoj emisiji za iseljenike u Severnoj i Južnoj Americi. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uputio je pozdrave svim sokolskim društvima i iseljenicima u Americi, i poslao im vesti o radu sokola u Americi i u otadžbini. Emisije su bile davane dva puta nedeljno.(19)
Radio stanica u Skoplju davala je svake večeri pregled svih sokolskih događaja u Jugoslaviji, u okviru vesti u 9 časova i 5 minuta. U „Sokolskom Glasniku” bilo je najavljeno predavanje Stevana Gazikalovića o „Sokolstvu pre rata u Južnoj Srbiji” na radio stanici Skoplje 3 marta 1941. (20) Sokolska predavanja na radiju bila su ograničena malim brojem radioaparata u Jugoslaviji. Ni sva sokolska društva nisu imala svoj radio-aparat, pa su morala da se snalaze. Sokolsko društvo Čačak rešilo je na sednici od 15. aprila 1931. da kod direktora gimnazije “izradi” da sokoli slušaju predavanja o sokolstvu na radiju, koja su bila sve brojnija. Sokoli u Čačku nisu do kraja 1940. nabavili svoj radio-aparat, na kojem bi slušali programe posvećene sokolstvu. (21) Čehoslovačka je bila industrijski razvijena zemlja, i u njoj je bilo mnogo više radio aparata nego u Jugoslaviji. Ipak pošta u Banovini Hrvatskoj je počela da vraća pošiljke sokolima. Jedina veza sokolske organizacije u zemlji bila je moguća preko radija.

Za vreme i posle Drugog svetskog rata Savez Sokola bio je zabranjen. Praški radio je poslao Radio Beogradu devedesetih godina 20 veka zvučne snimke sa X sveslovenskog sleta u Pragu 1938. Sajt Audio i foto arhiv Simić na internetu priredio je govor naraštajke Jovanke Jovanović iz Zemuna sa sleta, kao i radio prenos razgovora sa jugoslovenskim mornarima u Bratislavi.

Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

————–

Napomene:

1. „Prvo sokolsko radio-veče”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. maja 1930, br. 9, str. 6,7;
2. Ljubodrag Dimić, Kulturna politika u kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I, str. 456, Beograd 1997; „Sokoli i Radiostanica“, Sokolska prosveta, Novi Sad, April 1932, br. 4, God. II, str. 216; „Godišnji izveštaj o radu Sokolske Župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3. aprila 1938 god.”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1938, br. 4, str. 74;
3. „Nj. Vel. Kralj s Nj. Vis. Prestolonaslednikom Petrom, starešinom Saveza SKJ, otvorio je Sokolsku izložbu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 1,2,3; Jovan Vanja Petrović Upravnik Muzeja istorije fizičke kulture Srbije, „Bogdan V. Spernjak“, „Oko sokolovo“, Izdavač Sokolska župa Beograd, decembar 1995, br. 3-4, str. 12;
4. „Izveštaj za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. 60, 61;
5. B.J, „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114; „Izveštaj za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. 61;
6. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 novembra 1935, br. 43, str.2;
7. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 3;
8. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8 februara 1935, br. 7, str.2;
9. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 24 maja 1935, br. 22, str. 3;
10. Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 mart 1937, br. 4, str. 83 10. Mijo Mandić, dipl. inž. arh, „Pere Tumbas Hajo (1891 – 19067)”, „Rič Bunjevačke Matice”, Subotica, april-maj 2011, br. 55-56, str. 4; Nevenka Bašić Palković, „Veliki umetnik tamburice Pere Tumbas Hajo“, „Bunjevačke novine“, Subotica, 28. decembar 2001, broj. 5-12, str.8;
11. Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 1938, br. 8;
12. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, „110 godina Novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 64
13. Momir G. Sinobad, „Prvi decembar 1939. g”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1940, br. 1, str. 6-11;
14. „Veliki uspeh prve sokolske radio-reportaže”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 22 mart 1940, br. 12, str. 4;
15. „Mora ići!”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 15 mart 1940, br. 11, str. 1;
16. „Neurednosti na pošti”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 12 april 1940, br. 15, str. 6;
17. „Sokolski radio časovi na Beogradskom radiu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 16 avgust 1940, br. 33, str. 2;
18. „Sokolstvo u Radio-emisiji preko Okeana”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 29 novembar 1940, br. 48, str. 10;
19. „Sokolstvo na radiu Skoplje”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 4;
20. Miloš Timotijević, „Sokoli Čačka”, Čačak, 2006, str. 122;

Ostavite komentar

Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Korena“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare anonimnih čitalaca, koji sadrže direktne pretnje, neosnovane optužbe, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.