Srbija posle smrti Slobodana Miloševića

Politička nekrofilija

0
25

04C-Milosevic-sveceDruštvo je duboko polarizovano i Miloševićeva sahrana je samo potvrda ovih dubokih podela. To i ne bi bilo tako strašno da se ne nalazimo u momentu kad treba da donesemo važne odluke, kaže Rasim Ljajić.

Piše: Brankica Ristić

Telegrami SPS-u

Darko R. Mladić, sin haškog begunca generala vojske RS, Ratka Mladića:
“Slobodan je ostao slobodan čak i u tamnici i poginuo je kao nepokolebljivi borac za slobodu svoga naroda i istinu. Nadam se da će neka nepristrasna istorija u vremenu ispred nas otkriti stranoj i domaćoj javnosti sve muke i dileme kroz koje su prolazile vođe našeg naroda u ovom nesrećnom vremenu i u pravom svetlu prikazati sve učesnike proteklih događaja. Vi možete biti ponosni što ste imali takvog oca, muža i predsednika.”

Svetozar Marović, predsednik državne zajednice SCG:
“Povodom smrti Slobodana Miloševića, dugogodišnjeg predsjednika Socijalističke partije Srbije, primite moje saučešće. Molim Vas da izraze saučešća prenesete porodici Slobodana Miloševića.”

Zoran Žižić, predsednik Upravnog odbora Pokreta za državnu zajednicu SCG: “Izražavajući Vam duboko saučešće u ime Pokreta za evropsku državnu zajednicu SCG i u moje lično ime, vjerujemo da će i pored ogromnog gubitka, Socijalistička partija Srbije smoći snage da nastavi ideju širenja socijalne pravde na korist Srbije i srpskog naroda, očuvanja cjelovitosti zajedničke države, uključujući Crnu Goru i Kosovo i Metohiju kao što je to radio Slobodan Milošević bezrezervno do kraja života.”

Viktor Černomindin, ruski pregovarač u vreme NATO-a bombardovanja 1999. godine:
“Slobodana Miloševića sam zapamtio kao pristalicu razvoja uzajamno korisne saradnje između naših država i jačanja bratskih odnosa između dva naša slovenska naroda. To je zaista ogroman gubitak za sve. U ovim teškim danima saosećam sa vama. Molim Vas da moje saučešće prenesete rodbini i bližnjima pokojnika, svim njegovim prijateljima i saradnicima.”

Pola milona građana koji su došli da se oproste od Slobodna Miloševića nesumljivo su, svim politčkim opcijama u Srbiji dali do znanja da je on još uvek nezgodan politčki protivnik, a da je njegovo politčko nasleđe (biračko telo), kapital za koji se itekako treba otimati.

I mada se u prvom momentu procenjivalo da će se politčke posledice Miloševićeve smrti videti već na prvom skupstinskom zasedanju, sve je izvesnije da će efekat njegove smrti domaći politčari iskoristiti kao glavno oružje tek na budućim izborima, za koje neko reće da će biti „spiritualni“, jer će glavni kandidati biti – Đinđic i Milošević.

Tomislav Nikolić, zamnenik predsednika SRS, koji je dan nakon Miloševićeve smrti pozvao SPS da obori Vladu Vojislava Koštunice, procenjuje da je sada sve u rukama SPS–a, a njihova odluka će pokazati koliko su cenili svog predsednika, jer će to biti, kako kaže Nikolić, moralna, a ne politčka odluka Miloševićeve stranke.

U samom SPS–u za sada se vagaju razlozi za i protiv ove Nikolićeve ponude, to jest procenjuje korist i šteta koju bi oni sami mogli imati ukoliko bi ostalu uz Vladu ili izašli iz nje. Iako je savim jasno da unutar same stranke postoji nesloga i da je izvesno da će gotovo neminovno doći do cepanja stranke, za sad se mogu više čuti oni koji su za to da SPS ostane uz Koštunicu.

Ivica Dačić, koji je još uvek formalno vođa stranke smatra da prvo stranka treba da se konsoliduje i da „ sačeka da se stvari slegnu.“ Za razliku od njega Milorad Vučelić, koga u Srbiji vec vide kao budućeg predsednika SPS, već je radikalima stavio do znanja da se neće zatrčavati u neizvesnost sa njima.

I opcije koje su na suprotnoj strani SPS i SRS, a koje imaju politčku relevantnost u Srbiji kao što je DS, ustuknule su pred pozivom Vladana Batića i njegovog pokreta „Peti oktobar“ da podnesu zahtev za izglašavanje nepoverenja vladi Vojislava Koštunice.

Batić, koji je Miloševićevu smrt video kao dobru priliku da se ponudi prvo DS-u, a zatim i SPO-u za budućeg koaliconag partnera na očekivanim izborima, nije baš dobro procenio politčki trenutak. Ispostavilo se da DS, iako njihov predsednik Bors Tadić ne propušta priliku da pomene da srpska vlada nema kredibilitet u javnosti, ipak nije rad da ide na izbore dok se situacija oko Kosmeta i Crne Gore ne reši.

Dušan Petrović, potpredsednik DS, ocenjuje da su pola milona ljudi okupljenih oko Miloševićevog kovčega samo „zbunjene žrtve Miloševićevog režima koje treba usmeriti.“

– Srbija ima dovoljno snage da nastavi gde je stala. Udaljili smo se dosta od vremena kada smo obarali Miloševića sa vlasti, a sada imamo obaveze da spasimo šta se spasti može od Srbije koju je Milošević doveo u ovakvo stanje – rekao je Petrović, diplomatski izbegavši da direktno odgovori na pitanje da li će DS prihvatiti poziv Vladan Batića.

REKLI SU…

Tomislav Nikolić zamenik predsednika SRS- a:
“Smrću Miloševića, odlaskom Šešelja i ubistvom Đinđića, Srbija je ostala bez pravih političkih ličnosti…”

Danica Drašković, SPO:
“Jedino žalim što je Milošević umro tako kako je umro. Mirno u snu, bez muka.”

Ruski General Leonid Ivašov:
“Miloševićeva smrt je političko ubistvo. Smatram da je to naručeno političko ubistvo, jer sud nije bio u stanju da dokaže njegovu krivicu, a osloboditi optužbe Slobodana Miloševića značilo bi osuditi NATO za agresiju protiv Jugoslavije.”

Ministar pravde vlade Srbije, Zoran Stojković:
“Kao čovek potrešen sam. Možda je trebalo da mu se sudi ovde, viša sila je sada odlučila o tome i zato nemam poseban komentar.”

Predsednik Hrvatske, Stjepan Mesić:
“Šteta je što Milošević nije poživeo dovoljno kako bi bio zasluženo kažnjen.”

Predsednik Narodne stranke Crne Gore, Predrag Popović
“Žao mi ga je kao čoveka. Moja stranka o politici Miloševuća govorila je šta misli dok je bio neprikosnoveni vladar, ali da mu ga je sada žao kao čoveka.”

Potpredsednik Srpskog pokreta obnove, Vlajko Senić
“Mislim da smo prvi put nakon 5. oktobra 2000. godine, nažalost, blizu situaciji da ljudi koji su ovu državu vodili do tada imaju na neki način većinsku podršku u javnom mnjenju.”

Premijer Crne Gore, Milo Đukanović:
“Slobodan Milošević je bio protivnik za respekt. Svoje saveznike i protivnike nije ostavljao ravnodušnim, a sve što sam imao da kažem o Miloševiću rekao sam dok je on bio na vrhuncu moći. Govoriti danas o politici Miloševića, smatrao bih svojevrsnim nemoralom.”

Vesna Pešić, predsednica Centra za mir i razvoj demokratije:
“Vladavina Slobodana Miloševića bila mašinerija smrti i pitanje je života, da li je ta mašinerija razvejana ili ona i danas radi.”

Dragan Šutanovac, poptredsednik DS:
“Srbija je jedna a dve su politke. Jedna će se klanjati 11. martu a druga 5. oktobru.”

Batić, opet, ocenjuje da ukoliko Koštunicina vlada opstane deo odgovornosti će snositi i DS, jer će se deo Miloševićevog biračkog tela priključiti DSS, zbog privida „da je ova vlada zavisna ne samo od živog, već i od mrtvog Miloševića“.

– To bi bio poraz onih sedamdeset odsto građana koji su bili na ulicama petog oktobra – tvrdi on.

Dusan Proroković, DSS, ocenjuje da Miloševićeva smrt ne može da ugrozi opstanak vlade i smatra da „niko nema pravo da omalovažava sledbenike Slobodana Miloševića koji su došli da mu odaju počast.“

– Smrt i sahrana Miloševića treba da se posmatra kao privatni čin i kao nešto što je civilizacijiski, a nikako kao politika koja bi imala uticaj na opstanak Vlade. Bitno je da je sve proteklo bez incidenata i bez podela u narodu. Srbima je dosta podela i ne treba i oko ovoga da se delimo. Istoričari i analitičari će se baviti njegovim radom i sve ovo treba ostaviti iza sebe. Činjenica da je Vlada Srbije pokazala da na ozbiljan način može da utiče na javno mnjenje, da ne bi došlo do neželjenih stvari, i da je to javnost poslušala, najbolje govori o kredibilitetu Vlade – ocenio je on.

Za razliku od Prorokovića, Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava, Miloševićevu sahranu nazvao je politčkim skupom i ocenio je kao „dokazom dubokih podela koje postoje u Srbiji“.

– Društvo je duboko polarizovano i Miloševićeva sahrana je samo potvrda ovih dubokih podela. To i ne bi bilo tako strašno da se ne nalazimo u momentu kad treba da donesemo važne odluke – zaključio je Ljajić.

Ljajić je ovakav zaključak izvukao na osnovu činjenice da je u EU dozvola Beograda Miloševićevim pristalicama da se javnim izlaganjem njegovog kovčega oproste od njega, viđena u lošem svetlu.

Da u njegovim rečima ima istine govori poruka koja je našim vlastima stigla iz Brisela. Oni su podsetili premijera Koštunicu da je ovim opovrgao stav koji je imao u vreme kad je pokušavao da od EU dobije podršku za sastav vlade uz parlamentarnu podršku Miloševićevih socijalista i kada je naglašavao da su oni spremni da raskrste s Miloševićevim idejama i nasleđem. Sada su čelnici SPS-a, kako je procenio Brisel, javno istakli da će nastaviti da sprovode Miloševićeve ideje i ono što je on činio u prošlosti.

S druge strane, iako se u Srbiji očekivalo da će zbog svega što se desilo u Hagu Tribunal ublažiti pritisak na Srbiju, ispostavilo se da od toga nema ništa. Tribunal, koji je i sam u panici, jer se ispostavilo da je Miloševićeva smrt dovela do toga da je najviši po rangu u haškom pritvoru ostao samo hrvatski general Ante Gotovina, sada će prema Ljajićevim rečima, jos oštrije zahtevati od Srbije da isporuči Ratka Mladića. Ovo bi dodatno, s obzirom na još nejasne okolnosti smrti Slobodana Miloševića, moglo da izazove dodatnu krizu u Srbiji, koju bi, smatra Ljajić, „rešile samo više sile.“

Činjenica da Milošević sahranjen u Srbiji, a da je iz Beograda ispraćen ispred saveznog parlamenta, već je naveliko politički poen za SPS i SRS, opšta je ocena u Srbiji. Ko će još i kako profitirati na mrtvom Miloševiću ostaje da se vidi.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime