Umoran sam od života – nekada je pevao Toma Zdravković. I ja sam. Umorna sam od toga da mi otimaju život i brišu osmeh sa lica. Umorna sam od slušanja i od gledanja onih koji nekada behu niko i ništa a sada donose zakone i zavode red. Primitivni ljudi, maskirani u intelektualce povlače po blatu sve vrednosti Srbije. Nijednu nisu zaobišli.
Sačuvala sam plišanog medu kojeg mi j majka kupila kada sam bila mala, moj mlađi brat ga je bacio svinjama. Gledala sam tužno šta mu ove rade. Zaprljale su beli pliš, vukle su ga po kaljuzi, i to im nije bilo dosta na kraju su mu pokidale i noge i ruke i onako rastrganog ostavile da leži u batu. On mi je ostao kao uspomena na majku. Čuvala sam ga i pazila godinama unazad da ne promeni boju, bio mi je dragocen. Dala sam ga bratu da se igra da mu pokažem koliko ga volim.
Između ovih i onih svinja nema nikakve razlike, osim u izgledu. Srbija će isto proći kao i moj meda dok mi nepomično posmatramo i čekamo kraj, kao da se ovo dešava nekome drugom.
Svaki sam dan sve više razočarana. Nisam očekivala da pucamo na ulici ili da dignemo Skupštinu u vazduh, očekivala sam da budemo jedinstveni u nesreći i da bojkotujemo loše zakone, loše odluke. Umesto toga, fejsbuk ratnici biju bitke na netu dok pljuju jedan po drugom i ne primećujući da je kuća odavno poharana a da hijene sakupljaju otpatke.
Zbog čega su naši stari morali da plaćaju nove lične karte?
Hoće li možda ponovo da se rode ili će da im niknu novi zubi?
Zbog čega politička mafija jedina ima moć da zaposli ljude?
Zašto poznati ciganin i diler droge u mom gradu drži sve konce u rukama?
Zbog čega moje kolege, prosvetari ćute na uvođenje obrazovnog paketa o seksualnom nasilju koje uvodi pedofiliju i homosekulizam na mala vrata?
Zašo me niko ne podrži kada glasno izgovorim ove opptužbe, nego se utrkuju ko će dublje da mi zarije nož u leđa.
Bože, vrištim na sav glas… Umorna sam od života. Pre neki dan se sa šestog sprata bacio sin moje koleginice. Koji je to po redu pokušaj ubistva?
Dok mi plače duša, nemam koga više ni da molim. Svi su zauzeti ondulacijom frizure poput naše guvernerke Jorgovanke, najnovijim tračevima ko je koga i ko će kome.
Mogu li ovi u državnim službama da postave za direktore veće kretene? Najgori đaci, ponavljači predaju u školi a oni koji vrede davno su digli sidro. Neću nikome da se izvinjavam. Mogu slobodno da me tuže jer slepci samo to i znaju. Da se tuže, ogovaraju i da lažu. Da nije tako kako bi hrvatski ustaša sa ženskim polnim organom došao na vlast u Srbiji bez ikakvog otpora javnosti? Kako bi godinama unazad prolazili loši zakoni i konačna predaja Kosmeta?
Srbine, koji ćutiš. Ovo je upućeno direktno tebi.
Dok mirno kuvaš ručak i gledaš svoja posla i nadaš se potajno da će komšiji da crkne krava pogledaj imaš li zidove na kući, imaš li plota i tarabe, imaš li plafon i krov. Nemoj da te jedno jutro zatekne nespremnog, da se probudiš kao beskućnik koji se budi na ruševinama svoje dedovine.
Odavno ovo više nije život, da bih imala za čim da žalim.
Slađana, kolumnista SRBskog FBReportera
♪♫… Moj živote što si zao, „zulum mi se nanizao,
Da „harača više dajem, za grabljivce da robujem,
Da poreza više platim i u Švedskoj ja da radim.
Grabljivci, zločinci uz silu i armiju oštetiše Jugovinu i moju domovinu.
Grabljivci, zločinci uz laž i korupciju oštetili mene i moju imovinu.
♪♫.. Pravna službo ne prkoste, nepravedno ne odnoste.
Ne „derite pečalbare zato što se slabo mare.
Oštetiste moje vredno sve pošteno zarađeno.
Titova, švedska i spska lažija ne štitidu mene kao državljanina.
Titova, švedska i srpska mafija kao da su prodali mene robijanina.
♪♫… Ja ne tražim tuđa imanja, nego tražim pravna obećenja,
Da se šteta meni plati i zakonski moje vrati,
Da se šteta meni plati i pravedno moje vrati.
Grabljivci, zločinci u srpskoj korupciji, oštetiše i srbe,i bezbroj nemoćiji.
Grabljivci, zločinci, s novcem imućniji kao da vladaju i u novoj Srbiji.
I nadalje haraju a žrtve im kukaju, i komotno arče, a žrtve im plače…
I ja mislim da uzalud pišete, samo gurate sebe u još dublju depresiju. Uostalom, u poslednjoj rečenici teksta Vi sami odgovarate na pitanja koja ste postavili.
Ja vas u potpunosti podrzavam. Ja zivim u inostranstvu skoro ceo svoj zivot ali su mi otadzbina i rodna gruda u srcu pored ikone Svete Trojice i uvek prve reci u molitvi. Ja znam da nismo najbolji na svetu, ali isto tako znam da ne zasluzujemo ovoliko ponozenja od vlastitih politicara. Ja od komsije ne ocekujem nista dobro niti da me voli i ceni ali od svojih to ocekujem a toga je sve manje. Pod ovim nebom nema vise mesta za zlo i dobro zato ce uskoro jedno od to dvoje morati nestati. Od nas zavisi ko ce opstati a opstace oni koji veru u Boga imaju.
Srbi smo navikli da cutimo kad nas kunu, pljuju, kolju, vezu u okove, zatvaraju u logore, vade nam organe, navikli i ogugagli na sve jer smo svesni da ni sam satan vise nije u stanju smisliti zlo koje mi vec nismo izdrzali i nadziveli, ali je ovo pederisanje i zlostavljanje dozlogrdilo Bogu i on ce na kraju i unistiti svu rdju ljudsku. Amin Boze!
Dzaba pisete, nazalost nema ko da cuje i da vidi… Licno sam uvek bio protiv odlaska u druge zemlje i za to da se zajedno „borimo“ da poboljsamo stvari u nasoj zemlji i da u nasoj zemlji zivimo pristojno i dostojanstveno, nazalost pocinjem da shvatam da je to prosto nemoguce i da su posle 100 godina ratova, ekonomskog maltretiranja, medijskog ispiranja mozga konacno uspeli da nam ubiju onaj nas slobodarski duh i postali smo zombi nacija koju nista ne zanima i koja se nasladjuje kad se komsiji desi nesto lose a danasnji klinci su potpuno nezainteresovani za svet oko sebe misleci da imaju svet na „dlanu“ to jest na telefonu i tabletu i bice kasno kada shvate da im tablet i drustvene mreze nece doneti hleb na sto i nece im prehraniti porodice, Ovaj tekst nece procitati ljudi koji glasaju za Vucica i psuju mi majku jer ja mislim da je nesto najgore posle turaka sto se ovoj zemlji desilo, ovo nece citati ljudi kojima odgovara da nam zemlja bude okupirana i korumpirana jer na taj nacin mogu uz pomoc para koje su zaradili na muci ovog naroda da kupuju lekare, sudije, polazu ispite i zavrsavaju fakultete i sve ostale povlastice i da krse zakone, ovo nece citati ljudi koji rade na drzavnim jaslama jer njima ne odgovara promena jer „oni moraju decu da hrane pa cute i rade kako im se kaze“ nit ce citati oni koji rade za 187 eura po ceo dan kao motaci kablova u modernim koncetracionim logorima jer su pristali da se ponize da ih izrabljuju za tu mizernu cifru jer „cuti bolje i to nego nista“, jednino u ovom delu sveta je sramota uciti, citati, raditi, boriti se za slobodu i cast (ljudi se BUKVALNO smeju na te dve reci!) i jedino ovde ljude „ne zanima politika“ a nigde na svetu politicari nisu ovako ponizili i ugazili sopstveni narod, istorija predaka im je smesna i dosadna tema i prica se o sexu, alkoholu, parama, preljubama, parovima, tracevima… e ja to vise ne mogu da slusam i gledam oko sebe, a pokusavati da promenim to u svojoj okolini je jednako don kihotovoj borbi protiv vetrenjaca i nailazi samo na podsmeh i ogovaranje jer im tako valjda lakse pada svoje neznanje i glupost, uspeli su pre moje 30te godine da mi potpuno izbiju svaku volju i nadu za zivot u ovoj zemlji i da me bukvalno NATERAJU da odem (citaj ODEM a ne POBEGNEM) jer se ne uklapam i smetam im i zato cu kao i mnogi moji prijatelji koji su ocigledno bili pametniji od mene na jesen otici odavde i zaboraviti na sve kao da je bio jedan ruzan san, san od 30 godina muka, suza, maltretiranja i izivljavanja ove drzave.