Srpska deca u paukovoj mreži

0
598

bebe_podgoricaU sprezi sa podaničkom, korumpiranom domaćom elitom, zapadne demokrate uspele su od Srbije da naprave interesnu guberniju i probni balon najpoćudnijih prohteva i ciljeva. Srbiji je ugušena proizvodnja, rasprodate firme, preuzeto tržište. U zemlji ekstremnih socijalnih razlika robovske radne snage, gde je najunosnija privredna grana prodaja magle, u pripremi je i poslednji udar na ponižene i obespravljene mase. Pod krinkom građanski, zakonik koji će se u skupštinskom domu naći sledeće godine, tempiran je da preotme poslednje, po božjim i ljudskim zakonima neotuđivo i jedino preostalo osiromašnim i obezglavljnim građanima! Vlastiti porod i porodicu! Pozivajući se između ostalog na srpstvo, tradiciju i postojanje istoimenog zakona u srpskoj prošlosti.

U Srbiji je 2003. godine formirana radna grupa za izradu nacrta zakona o svojinskim odnosima, kojim bi se razrešile sve imovinske dileme po pitanju svojine, ubrzao rad na tekućim i bitno smanjio broj potencijalnih sporova. Umesto postojećeg zakona o svojinskom pravu iz 1980. godine koji ima 60 članova novi zakon predviđao je preko 600 članova, koji bi razrešio pitanja svojine zemljišta pod objektom, međa, službenosti, susedskih prava… Predsednik radne grupe nacrta zakon, koji je okončan 2007. godine, bio je prof. Vladimir Vodinelić, koji je prema napisima iz štampe u to vreme izražavao uverenje da će zakon biti usvojen 2008. godine. “Sve stranke se zalažu za vladavinu prava, tako da nema nijedne partije koja će podržati bezvlašće i obespravljenost”, izjavio je 2007. prof. Vodinelić.

Od tada je prošlo osam godina. U Srbiji su se smenjivali kabineti i vlade, a od usvajanja fundamentalnog zakona koji bi regulisao svojinski haos i potencijalnim investitorima preporučio Srbiju kao zemlju jasnih pravila, ni traga. Umesto propisa koji će rešiti pitanje svojine, na pomolu je zakon, kojim građani postaju svojina države. Ovo pod koricom tkz. Građanskog zakonika, koji porodicu razvlašćuje osnovne funkcije. Vaspitnu ulogu koja je od Nojevih dana pripadala roditeljima, preuzima organ starateljstva. Roditeljima se oduzima autoritet, a porodici privatnost u korist države kao vrhovnog arbitra.

Građanski zakonik kao krovni, obuhvata svojinsko, obligaciono, nasledno, kao i porodično pravo čije su rešenja u najavi, poslednjih meseci izvor žestokog sukoba u javnosti. Sporna je pre svega definicija braka, koju zakon, umesto dosadašnje “zajednice muškarca i žene”, sada formuliše kao “uniju dva bića”. Ovim se prvi put, kod nas i zvanično anuliraju razlike između klasičnih i istopolnih brakova, faktički legalizuje homoseksualana zajednica.

Da Vas podsetimo:  Da li smo zdraviji ili bolešljiviji u odnosu na građane Evrope

Najavljeni zakon legalizuje “rađanje za drugog”, kroz institut tkz. surogat materinstava, što preti da Srbiju kao zemlju siromaštva i bede, uprkos vlastitoj beloj kugi, pretvori u fabriku, inkubator beba. Protivnici surogat materinstva upozoravaju da ovakakav zakon podstiče trgovinu. I biznis “iznajmljivanja trbuha”.

Neplodni i homoseksualni parovi sa zapada moći će da dođu i iznajme ženu da im na svet donese dete. Nezaposlene žene u Srbiji služiće kao inkubatori beba, što je to već praksa u nekim južnoazijskim zemljama, poput Indije, gde se godišnje od tog biznisa obrne 400 miliona evra.

Najviše polemike, bojazni, i kritika u novom porodičnom zakonu tiče se zabrane telesnog kažnjavanja deteta. Najavljena kriminalizacija roditelja i pogubne konsekvence ovog zakonskog rešenja, zabrinuli su intelektualne krugove u Srbiji, koji su se početkom godine obratili apelom najvišim predstavnicima države.

Ovaj zakon raspolućuje porodicu, pozicionira decu i roditelje kao dve suprotstavljane strane, dva antagonistička tabora, čije će relacije do najmanjih detalja, ubuduće nadgledati država. Dete dobija ulogu potkazivača.

– Roditelj će biti odgovoran za ponašanje svoga deteta do njegovog punoletstva, pri tom mu se oduzima i najmanja vlast nad detetom, pravo da utiče na njega i da ga kažnjava. Ukoliko se dogodi da mu tata lupi ćušku po guzi, a dete to prijavi nadležnoj službi, roditelj će biti proglašen krivim.Tako se pod firmom navodne brige o pravima deteta, roditeljima faktički oduzima elementarna vaspitna uloga. Cilj zakona kome kumuju samozvani eksperti, istureni igrači zapadnih lobija i promoteri nevladinog sektora, pri tom dobro plaćeni, jeste uništavanje porodice i srpskog deteta – tvrdi dr Miša Đurković, jedan od potpisnika apela.

Kako zabrana telesnog kažnjavanja (blagi udarac otvornom šakom po guzi) ne bi ostala mrtvo slovo na papiru, država – centri za socijalni rad dobijaju novu ulogu.

Na prijavu prvog komšije, ili vlastitog deteta kao potkazivača roditelja na scenu stupa organ starateljstva. Obilazi porodicu, poziva roditelje na seanse i soli pamet kako da vaspitavaju dete. Službenik starateljstva se u očima deteta postavlja kao vrhovni autoritet i zastupnik njegovih interesa. Ukoliko se radnja telesnog kažnjavanja ponovi, čak ni to, dovoljno je da vas dete ili zli komšija prijavi, na vratima se pojavljuje organ starateljstva, kome će zakonski biti omogućeno da oduzime dete, bez suda i dokaznog postupka, kao što se to uveliko praktikuje u skandinavskim zemljama. To je totalitarizam na delu, Veliki brat na mala vrata.

Da Vas podsetimo:  Kragujevac i Šumadija u poslednjih osam godina izbrisani sa infrastrukturne i putne mape Srbije

Građani se uglavnom sećaju slučaja pre tri godine u Americi, kada je neka naša porodica slikala svoju decu golu dok su se kupala. Kad su to saznale njihov službe, krenuli su u postupak oduzimanja dece, i roditelji ih bukvalno više nikada ne bi videli da se naša diplomatija nije umešala. Pod firmom zaštite i brige o pravima deteta, ovakva praksa otimačine dece od strane socijalnih službe, već godinama hara u skandinavskim zemljama. Kako su na udaru legalizovane plenidbe dece uglavnom bile imigrantske porodice, i to Ruske, Rusija je osnovala radna tela, udruženja sa zadatkom da posreduju kod norveških vlasti, kako bi sprečila otmicu dece svojih građana.

Izmene porodičnog zakona takođe predviđaju liberazilizaciju usvajanja naše dece stranim državljanima. Organ starateljstva će roditelje proglašavati nepodobnim i oduzimati decu, koju će prvo ponuditi našim hraniteljskim porodicama, a potom i kao izvozni artikal strancima. Srpska deca će biti janičari novog doba!

Đuraković ukazuje da zakone u Srbiji ne donosi Skupština, “već pravno odelenje američke ambasade i njihove ispostave u liku poverenika i zaštitnika”.

-Tretiraju nas kao okupiranu zemlju, u kojoj oni preko mreže tkz. nevladinih organizacija, tkz. nezavisnih institucija, zaštitnika, poverenika i medija pakuju svoje zakonske predloge i pritiskom na vlast poturaju skupštini. I uspeva im, pošto su mediji zastrašeni i poslušnički, a vlast korumpirana. Ovo su fundamentalne stvari za naše društvo, i mediji i državna televizija bi o tome morali da bruje. Oni ni reči, tajac.

Ističe da u Srbiji ništa nije prepušteno slučaju. A uporedo sa spornim izmenama porodičnog zakona, ide i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

– Cilj tog zakona je brisanje polnih razlika i stavljanje znaka jednakosti između hetereseksualnih, homoseksualnih, transrodnih seksualnih orijentacija. U nekim zemljama zvanično postoji treći pol, pod naznakom “nedefinisano“, dok neke druge zemlje uvode pravilo da se pol deteta više ne upisuje na rođenju, već sa punoletstvom, da bi se dete do tada opredelilo. Pa su u našim školama decu počeli da uče da je isto i sasvim nevažno kakve će biti njihove seksualne orijentacije, i da će sa 18 godina moći da biraju da li će voleti dečake ili devojčice.

Da Vas podsetimo:  „Kasapin, koljač i komunista“ ili O dva Finca i jednom generalu Mladiću

Pod histerijom tkz. ljudskih prava, u SAD i nekim evropskim zemljama ubrzano se radi na pomeranju granica “seksualnih sloboda”. Tako je nedavno u parlamentu Bundestaga Etički odbor odlučio da ozakoni incestuozne veze između braće i sestara, uz ocenu da postojeći zakon o kriminalizaciji incesta“predstavlja neprihvatljivo mešanje u pravo na seksualno opredeljenje pojedinaca”.

– Osnovno pravo na seksualno opredeljenje odraslih braće i sestara treba da bude jače i značajnije nego apstraktne ideje o zaštiti porodice – saopštili su iz nemačkog Etičkog odbora.

– Čuo sam da je pre par godina, negde registrovana partija koja se zalaže za legalizaciju pedofilije nad decom čak mlađom od 14 godina. Tako da i u drugim zemljama, ne samo Nemačkoj, postoje tendencije da se incest dekriminalizuje. Na kraju ćemo valjda kao životinje opštiti svako sa svakim, pedofilija, zoofilija, do potpunog uništenja ljudskog roda. Kad se razbije, atomizuje porodica, propast nam ne gine – zaključuje dr Miša Đurković.

Da se pod naznakom ljudskih prava valja jedna zlosutna priča, navode i podaci nedavno objavljeni na našem najčitanijem portalu. Pod naslovom “Zastrašujuća statistika izvan zakona” objavljene su brojke navodnog istraživanja u Americi u kome čak 27 posto njihovih građana priznaje da je počinilo incest sa roditeljom ili članom porodice, dok je čak 12 posto navodno prizaje da je imalo seksualne odnose sa životinjom.

Podaci izazivaju nevericu. Ali sporno u ovom “istraživanju” nije samo da li su navedni podaci tačni, već koji je smisao njihovog plasiranja?! Da li je cilj puko informisanje radnih ljudi i građana?! Ili zapravo prikrivena promocija “novih sloboda”, i tiho pomeranje granica razuma!

Svetlana Nikolić

Nova srpska politička misao

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime