Mogu drugi preuzimati srpska imena ali dušu neće time zavrediti

0
1138

Puna je istorija Srbije epskih bitaka, hrabrih dela, nadljudskih podviga, časnog držanja… Prepuna je srpska prošlost junaka, heroja, vitezova, hajduka, ustanika, komita, četnika… Možda samo zbog boljeg razumevanja istorijske istine moramo biti oprezniji kod korišćenja nekih naziva srpskih formacija i jedinica. To se odnosi i na vrlo ustaljeno pozivanje na komite. Naziv nastao od reči komitet, često u spisima, pesmama, na terenu, u narodu i istoriji korišćen za male srpske vojno-oslobodilačke formacije i čete. Naravno opreznost nije zbog toga što to nije srpska reč ili što je Srbi nisu koristili. Opreznost je potrebna zbog onih drugih koji su takođe za svoje jedinice koristili često ovo isto ime.

Ne bi to trebalo previše da nas iznenadi, pa imali smo mi u svojoj istoriji mnogo drastičniji primer. Reč na koju se mi danas svi ježimo, a koju je od 07.januara 1929. godine koristila klerofašistička hrvatska i njihove vojne formacije na čelu sa Ante Pavelićem. Ime koje ima potpuno drugo poreklo i značenje, ali su ga hrvatski zverovi potpuno uprljali. Pravi izvor nastanka ovog imena je reč ustanik i potpunog je srpskog porekla. U svom nastanku bila je vezana za Srbe iz Hercegovine i podizanje Hercegovačkog ustanka (1875-1877).

Mada se može pronaći i ranije u nekim od istorijskih spisa XIX veka gde se Srbi ustanici u bunama protiv otomanskog zuluma i terora tako nazivaju. O njegovom pravom srpskom poreklu svedoći i Bogošićev Nacrt zakona za ustaše. Kao i knjiga „Dnevni zapisi jednog ustaše o bosansko-hercegovačkom ustanku 1875-1877“ Petra Mrkonjića. Ime nekadašnjeg slavnog hajdučkog vođe, koje je kao pseudonim koristio kralj Petar I Karađorđević tokom „Nevesinjske puške“. Srpskog ustanka podignutog u okolini Nevesinja koji se vrlo brzo proširio po celoj Bosni i Hercegovini. Vuk Stefanović Karadžić je takođe u svojim delima za srpske ustanike koristio reč ustaše. (1)

Danas reč ustaše i njihovo delovanje vezuje se samo za najstrašnije zločine. Toliko užasne da se čak i nacistička Nemačka od njih ograđivala. Ta zverstva činjena su prvenstveno na svetosavcima. Sa njima je nastavljano uvek kad god bi im se pružila prilika, pa tako i krajem XX veka prilikom raspada Jugoslavije. Naravno da s obzirom na to Srbi ne vole ni da čuju reč ustaše. Ili još gore, ne daj Bože da nas neko slučajno pomeša sa tim neljudima i zverima. Ovo oko ustaša nam je svima uglavnom dobro poznato. Mnogo manje nam je znano da se nešto slično dogodilo i sa komitama.

Imenom koji su srpski ustanici u Južnoj i Staroj Srbiji koristili dok se nije ustalilo i zadržalo ime danas svima nama dobro poznato. Ime koje je proslavilo srpske borce za slobodu i pravdu, borce protiv tiranije koje su oni sa ponosom isticali, proslavili i nosili. Ime koje je kasnije označavalo najelitnije i najučenije delove srpske vojske u kraljevini – četnike (od reči četovanje, mada se negde vezuje i za Poljsku reč četnik što znači buntovnik).

Da Vas podsetimo:  Srbija prekida vojne vežbe radi nastavka udaljavanja od Rusije i odlaska u okrilje NATO pakta

Vratimo se sada nastanku komita (kasnije četnika) kao vida organizovanih oružanih jedinica za oslobođenje Južne i Stare Srbije vezane za kraj XIX veka. U tom periodu srpski kulturni, etnički i istorijski prostor Južne i Stare Srbije bio je pod okupacijom otomana, ali i dodatno izložen pokušaju nasilnog verskog preumljivanja od strane bugarske Egzarhije. Crkve koja je od svog osnivanja i dobijanja fermana od sultana Abdul Azisa 27.februara 1870 godine. na prostoru Južne i Stare Srbije činila sve kako bi sprečila Srpsku Pravoslavnu Crkvu u njenom funkcionisanju.

Večinsko srpsko stanovništvo na ovom prostoru uspešno je odbijalo ovu agresivnu i nasilnu politiku bugarske Egzarhije. Mada je naravno bilo i onih posebno u gradovima, koji su pod uticajem bugarskih konzularnih činovnika i brojnim ličnim povlasticama popuštali. Ipak te „poturice“ slabići koji su „prodavali veru za večeru“ bili su samo usamljena i jadna manjina. (2)

Da bi pojačali pritisak na one prave Srbe, one nepokolebljive, čvrste, „neposlušne“ i ubrzali stvaranje nekakve „Velike Bugarske“, bugaraški krugovi u Solunu krajem XIX veka osnovaše VMRO. Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija zvanično je bila osnovana i predstavljena kao izvršni komitet za oslobodilačke akcije od otomanske okupacije. Upravo zbog te ideje, koja je delovala potpuno iskreno i čisto osnovane su i jedinice koje treba da vode borbu i sprovode naređenja komiteta a nazvaše se komite.

Ne znajući za pravi razlog nastajanja koji je VMRO vešto sakrio a vođeni uvek idejom slobode Srbi osnovaše svoje jedinice pod istim nazivom. U početku su se čak sa dolaskom zime i prestankom mogućnosti za akcijama na terenu zajedno sklanjali u Srbiji kod jataka. Tako je bilo sve dok se nije razotkrila prava politika VMRO i njen prvenstveno antisrpski karakter. Ovo tajno revolucionarno udruženje imalo je za osnovni cilj stvaranje nezavisne države Makedonije na prostoru Južne Srbije kako bi taj prostor lakše pripojili Velikoj Bugarskoj.

Imala je tada Bugarska i podršku od zapada, baš kao što to danas imaju arbanaška plemena na Kosovu i Metohiji koja pokušavaju da naprave nekakvu samo njima znanu državu koju bi pripojili „Velikoj Albaniji“. Državu koju gle čuda, uz podršku EU i NATO-a treba opet da naprave baš na srpskom izvoru, srpskoj svetoj zemlji, na krvi, senima i moštima Srba. Naravno potomci onih pravih Srba nikad im to bez obzira na svu podršku zapada koju imaju neće dopustiti. Ni našim precima nije bilo lako dok su četovali po Staroj i Južnoj Srbiji braneći srpske svetinje i srpski rod ali se nisu predavali. Otuda ni mi danas nemamo prava na kuknjavu, naše je da se sa nepravdom uvek uhvatimo hrabro u koštac.

Akcije koje su trebale da dovedu krajem XIX veka do stvaranja nekakve nezavisne Makedonije predvodili su učenici škole bugarske Egzarhije i njeni aktivisti, nazivajući pri tome sebe komitama. Te aktivnosti su se na terenu i praksi pretvorile u terorističko ubijanje srpskih sveštenika, učitelja, viđenih ljudi… Svojim delovanjem još jednom pokazujući i svoj jasan antigrčki ali prvenstveno antisrpski karakter. Omogućivši tako otomanskim okupatorima sa strane da pažljivo posmatraju ne reagujući i uživajući u „hrišćanskim razmiricama“, samo ih dozirajući. (3)

Da Vas podsetimo:  A sada svi na PPP

Dodatno su u tom periodu čelnici VMRO bili uplašeni uspesima koje je kod otomana uz veliku pomoć i pritisak bratske Rusije ostvarila srpska diplomatija. Kao rezultat tog uspeha carigradski patrijarh postavio je Srbe za episkope u Prizrenu 1896. godine, i Skoplju 1897. godine. Time su Srbi od 1897. godine dobili i mogućnost da u Bitoljskom i Solunskom vilajetu otvaraju svoje škole. Zatečeni novonastalom situacijom čelnici VMRO donose odluku o radikalizaciji antisrpske kampanje i borbe.(4)

Kao rezultat takve odluke VMRO 1897. godine u Solunu osniva podkomitet centralnog komiteta organozacije. Prilokom osnivanja dodeljuju mu naziv „Društvo protiv Srba“, vrlo slikovito. Na čelo podkomiteta postavljaju Damjana Grueva, jednog od osnivača i VMRO-a. Sem naziva podkomitet dobija i svoju krilaticu koja još jednom definiše ciljeve organizacije i njeno delovanje – „ … ognjem i mačem iskoreniti Srbe iz Makedonije“. Rezultat je bio vrlo brzo i vidljiv, krenulo se sa likvidacijama svih viđenijih Srba, kao i eliminisanjem svega srpskog. (3)

Male čete tog komiteta ili podkomiteta, kako god, na terenu stanovništvo je nazivalo „komitama“. Ne shvativši u početku razliku između pravih boraca za nacionalno oslobođenje od otomanskih zavojevača koje su predvodili Grci i Srbi, i onih sa nekom potpuno drugom idejom i ideologijom na čijem čelu su se nalazili Bugari. Tako je bilo sve dok se na terenu nije jasno videlo da bugarski oficiri svoje male odrede koriste isključivo za oružane sukobe sa nepokolebljivim i „neposlušnim“ Srbima i Grcima. Kojima nije padalo na pamet da plaćaju „zaštitu“ i zulum bugarskim komitama dok oni sprovode ideju nekakve „Velike Bugarske“. Od tog vremena grčke čete počeše koristiti naziv andarti, a srpske ime četnici.

Upravo teror nad Srbima u Staroj i Južnoj Srbiji bio je okidač 1898. godine za nastajanje ideje i neophodnost oružane zaštite ugroženog svetosavskog naroda. Ova ideja samo dobija i svoju zvaničnu realizaciju 1902. godine osnivanjem Centralnog odbora Srpske četničke organizacije (ili Srpske revolucionarne organizacije). Spajanjem centralnih odbora Beograda, Vranja, Skoplja i Bitolja 1903. godine osniva se i Srpski komitet.

NJegovo oružano krilo zvanično je aktivirano 1904. godine. Pre samog zvaničnog aktiviranja oružanog krila na terenu su prethodila delovanja i akcije patriota pojedinaca kao i manje grupe samoorganozovanih boraca za slobodu. Koji su već dejstvovali pod imenom četnika, ali u tom periodu još uvek deluju i pod nazivom komite. Tako je bivalo sve dok se i definitivno nije video pravi smer delovanja VMRO i bugarskih komita. Što je i uslovilo da Srbi svoje čete i pored toga što i dalje egzistira ime komite sve učestalije nazivaju četnici.

Da Vas podsetimo:  Zgroženi smo i ljuti zbog odluke da đaci koji ne nose maske budu kažnjeni jedinicom i ukorom

„Istina se kao i zlato ne dobija kalemljenjem već spiranjem svega onoga što nije zlato“

L.N.Tolstoj

Pažljivo čitajući istoriju kao pametni ljudi i ne zaboravljajući skupo plaćeno iskustvo naših đedova mora nam biti jasno da će nam budućnost ponovo doneti ujedinjenje naših neprijatelja. Potomaka balista, ustaša, bugarskih komita koji će novoosmišljenom podlošću i pod novosašivenim zastavama EU i NATO, nanovo pokušavati da Srbiju svedu na prostor one njima tako drage, predkumanovske iz 1912. Zaboravljaju oni da će takve njihove težnje za posledicu sigurno uzrokovati zrenje svesti kod patriota i rodoljuba o neophodnosti oslobođenja.

I ne samo oslobođenja već i raskršćenja sa pogubnom komunističkom tezom gurnutom sa zapada, o opasnosti od velikosrpske hegemonije. Postavkom koja je posle Drezdenskog kongresa 1928. godine postala službeni stav kominterne. To je ona teza kako Jugoslaviju treba razbiti kao velikosrpsku tvorevinu. Sa njenim razbijanjem se uz pomoć EU i NATO-a i uspelo krajem XX veka.

Na samim počecima njenog razbijanja najveći doprinos su dali zaneseni komunisti koji su počeli da rade na razbijanju države potirući sve srpske vojničke pobede u oslobodilačkim ratovima. Svim silama se trudeći da srpske četnike predstave zločincima. Vešto krijući od naroda ono pravo „zlato“, bilo je važno da oni „kalemljenjem“ zajedno sa zapadom naprave neku svoju istinu i istoriju. A onda im se naravno to nakalemljeno čudovište bez vere izmaklo kontroli i samo donelo nove žrtve, opet naravno većinski srpske.

Da nije bilo četnika, časti, čojstva i reči koja se drži, danas ne bi imali na čemu da stojimo niti čime da se ponosimo. Zato je jasno vidljivo kako se i danas u određenim krugovima namerno izbegava ili blati ime četnika. Naturajući nam ime komita ili neka druga lažna imena ustvari pokušavaju da srpsko „zlato“ zamene sa EU nakalemljenim spojem, koji bi trebao da „blista“ na NATO zastavi nekakve nove Zapadno-Balkanske zajednice. Mogu oni da nastave i dalje da prave svoja kalemljena čudovišta ali ovog puta bez svetosavaca. Nama u toj njihovoj kaljuzi sigurno nije mesto.

Sperimo zato sav taj lažni sjaj koji nam zapad potura i ostavimo samo ono „zlato“ koje nas vekovima čini ponosnim. Ne dozvolimo nikad neprijateljima i lažnim dušebrižnicima da nam kroje prošlost i istinu. Ne nasedajmo provokacijama da su to samo srpski mitovi. Krv kojom je natapana srpska sveta zemlja i mošti naših predaka kojom je svaki pedalj naše Otadžbine popločan nije nikakav mit. Naša prošlost za razliku od istorije tih zapadnih hijena ne traži prekrajanja da bi se na nju moglo biti ponosno. Dušu nam nikad uzeti neće.

Nenad Blagojević

www.fsksrb.ru

1. sr.wikipedia.org/wiki/Усташе
2. sr.wikipedia.org/wiki/Бугарска_егзархија
3. sr.wikipedia.org/…/Унутрашња_македонска_револуциона
4. www.svprohor.org/Newsview.asp?ID=94

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime