Zlobnici samo čekaju priliku da ismejavaju vlast i, pre svih, predsednika mile nam Srbije. Šta god činio Vučić, kakve da je namere imao, i kolike uspehe i rezultate ostvarivao, kočničarima napretka oličenim u poraženim snagama, opet ne valja. Ako je prodat beogradski aerodrom, nekima to smeta. Prodaš borski rudnik, još gore.
E, sada prodali PKB Arapima, kad saboteri uglas; mala cena, sumnjivi Arapi, slute na prevaru. Ko bajagi će za neku godinu, po teoriji tih smutljivaca, protivnika evropskih integracija i dokonih zakerala, poljoprivredno zemljište biti iskorišćeno za gradnju novih Potemkinovih sela, u ovom slučaju Beograda na vodi i blatu! Arapi su im kao fol da se Vlasi ne sete!
Doduše, da je cena PKB-ea malo preniska, vidi se iz kosmosa. Izvesni fudbaler s dva prezimena, igra u Italiji a naše gore je list, često ne zna gde se nalazi na terenu, što će reći da trči ko muva bez glave, a takvog procenjuju na 130 miliona evra! A PKB prodat za sto miliona! Jedan nogometaš s dve leve noge vredniji od 17.000 hektara zemlje, silnih zgrada, poljoprivrednih mašina, nameštaja, automobila…
Pa budi pametan! Arapi će u Beogradu da gaje goveda i seju pšenicu. Kao i svi drugi Arapi, uostalom. Naročito su tome vični oni iz Ujedinjenih Emirata. Njih su goveda i pšenica obogatili. Nas će svinje. Bolje rečeno, svinjske glave. Ostatak Srbije, koji nije muslimanski, treba da se posveti svinjogojstvu. U tome imamo tradiciju. Još od Miloša Obrenovića.
Upravo je sklopljen posao veka s golemom Kinom. Kinezi će graditi fabrike automobila i autobusa u Srbiji. Pored ostalog. A mi ćemo Kinezima svinjske glave i papke. Do sada smo to bacali, reče predsednik. Mada mislim da malo greši. Možda neka svinjska glava i završi na divljoj deponiji, u kontejneru ili najčešće u reci, ali, makar u selu, niko neće baciti ni svinjsku niti goveđu glavu. Sve se koristi. Uši za pihtije, mozak za prženje u tiganju, jezik se kuva. Ostanu samo kosti, no i to ima svrhu. Nahrane se psi kostima. Dakle, bar seoski domaćini neće tako lako zafrljačiti svinjsku glavu na đubrište! Ovo tvrdim iz ličnog iskustva.
S druge strane, vidimo koliko se rasipnički ponašamo u svemu, pa je moguće i da se papci i glave svinja bacaju. Mi ne štedimo ni na plastičnim bocama, na kesama, na staklenoj ambalaži, papiru… Dok bogati Zapad sve to skuplja i prerađuje. I ovo tvrdim iz ličnog iskustva. Kakve su cicije Švajcarci, Nemci ili Danci, oni će pokupiti svaki karton, bocu ili limenku iz šume, parka, s pločnika. Toga tamo vrlo malo ima, ali će i to neznatno savesni građani uzeti i odneti u reciklažne centre. A kod nas hiljade praznih boca, automobilskih guma, polomljene srče, novina, kartonskih kutija pluta jezerima ili pliva niz reku. Jedino što se uredno sakuplja su proizvodi od bakra. Svejedno kablovi, bakarne posude, kazani za rakiju, električni vodovi, vredni sakupljači sekundarnih sirovina danonoćno, premda više noću nego danju, sakupljaju i prodaju otkupljivačima!
Zato bi trebalo da se ugledamo na bogati Zapad. Pa i mi da se obogatimo. Treba skupiti svaki papak, svaku svinjsku glavu namenjenu za bacanje, i prodati Kinezima. Kinezi su prva svetska sila, ali su i skromni. Oni ništa ne bacaju. Makar nahranili pola ulice Pekinga ili Šangaja, i to je neka korist. Ma da se ratosiljamo i samo stotinak svinjskih glava, gde bi nam bio kraj?
Miodrag Tasić
