Povodom događaja u Kataloniji na tlu Srbije ponovo su aktelni stavovi koji razmatraju separatističke težnje kosovskih Šiptara.
Takozvani „zamenik premijera“ na tlu okupirane srpske pokrajine Kosovo i Metohija, Enver Hodžaj, brutalno je zamenio tezu dželata i žrtve, reagujući na stavove nekih političara iz Srbije. Treba napomenuti da je ovakva zamena teza okosnica pravdanja neosnovanih i ilegalnih težlji šiptarskih separatista i da se predstavlja najčešću tezu koja se drsko već decenijama zastupa u javnosti.
Hodžaj se usuđuje da „analizira“ geografsko uređenje nekadašnje Jugoslavije na način koji odgovara težnjama njegovih saplemenika pa je tako rekao da su Kosovo i Metohija 90-tih godina bili deo SFRJ, odlučujući da bi mu bolje bilo da ne pominje da su oduvek zapravo spska pokrajina, deo teritorije Srbije, tada Republike inače države. U nastavku je podsetio da je tadašanja vlast, koja je imala podršku i današnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića „sledila politiku etničkog čišćenja“.
Ovu drsku i bezobraznu izjavu Hodžaj je deo šiptarskoj televiziji RTK koja uglavnom podržava govor mržnje kada su u pitanju Srbi i šiptarski interesi.
Laži kosovskih Šiptara prepunile su čašu odavno pa je nejasno zašto javnost Srbije ne reaguje tim povodom? Jedino objašnjenje jeste u tome što bi istina o situaciji na Kosovu i Metohiji zapravo bila najjači kontra-argument u težnjama Šiptara da odvoje Kosovo i Metohiju.
Od perioda nakon Drugog svetskog rata, na KiM su čak i partizanske grupe lovile šiptarske zlikovce pod zajedničkim imenom „balisti“, iako su i partizani pripadali režimu koji je zapravo nameravao da Kosovo i Metohiju pripoji Albaniji. Ipak, nesnosni i zverski zločini a kasnije i neviđene pljačke koje su balisti činili nad Srbima, nije mogao da otrpi ni jedan režim ni u ono vreme odsustva medija kada je mrak mogao baš sve da „proguta“.
U godinama nakon toga Šiptari planski nastavljaju da zlostavljaju Srbe najčešćim metodama: silovanja, klanja, krađe, pretnje, ubistva, otimanja imovine i stoke, progon naroda… Samo u deceniji neposredno pre 90-tih, procenjuje se da je više stotina Srba proterano šiptarskim zulumima na koje su titoistički lideri svesno i namerno žmurili a i dan danas u vrhu srpske vlasti njihov uticaj je i te kako jak.
Laži Envera Hodžaja i potpuno izmišljanje „etničkog čišćenja“ nad Šiptarima tokom devedesetih, ogoljeni su izraz gnusne i patološke mržnje koju Šiptari osećaju prema Srbima a koja prizilazi iz činjenice da im otimanje Kosova i Metohije, srpske tenjritorije, mnogo teže ide za rukom nego što su to isprva mislili da će biti.
Svi se sećamo početka 90-tih godina kada je u medijima osvanula još jedna bedna laž o trovanju šiptarske dece otrovom koji nema efekta na srpsku decu! Uostalom, dovoljno je potražiti broj i podatke o lažljivim navodima za genocid i etničko čišćenje nad Šiptariam i nećete ih naći. Nigde, ali nigde nije zabeležen slučaj opšteg proterivanja i uništavanja Šiptara kao ni njihovih kulturnih obeležja a to pre svega jer ih nisu ni imali ali dovoljno govori činjenica da ni ljudskih žrtava nije bilo jer se upravo dešavalo suprotno. Dakle, gola i bedna laž još jednog šiptarskog provokatora.
Na te laži nadovezala se udružena banditska aktivnost finansirana parama od šverca narkotika, oružja i ljudima iz čega je iznikao šiptarski teroristički pokret „UĆK“! Vođe i komandanti te terorističke formacije, zločinci krvavih ruku poput Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, danas su najbolji saveznici upravo Alkesandra Vučića što ih skupa svrstava u grupu ljudi koji su nad srpskim narodom izvršili najteži genocid u Evropi nakon Drugog svetskog rata!
Takođe su šiptarski teroristi iz „UĆK“ činili mnogo zločine od kojih neke civilizovani svet nikada pre nije video na svom tlu – otimanje ljudi i trgovinu njihovim organima kao što su Šiptari kidnapovali Srbe upravo sa tim razlogom, a drugi nisu zabeleženi takođe od kraja Drugog svetskog rata poput krematorijuma u Klečki. U tom šiptarskom selu teroristi UĆK, za šta se pre svega sumnjiči Fatmir Ljimaj koji je upravljao teroristima utom selu a često ga posećivao Hašim Tači, spaljivali su ponekad ostatke ubijenih i iskasapljenih Srba i silovanih Srpkinja a ponekad su i žive žrtve ubacivali među kojima je bilo i dece. A sve to su samo delovi zločinačkog talasa koji je izvršen nad Srbima a na kraju rezultirao progonom srpskog stanovništva sa svih onih mesta gde je to Šiptarima ikako bilo moguće. Spomenici, crkve i manastiri takođe su uništeni u najvišem mogućem procentu što de-fakto pruža dokaze o genocidu i etničkom progonu Srba.
Ovakvim gnusnim i odvratnim lažima Enver Hodžaj je dokazao da je i on zagovornik nasilja u ime ostvarivanja šiptarskog separatizma i da se neće pokolebati da opet posegne za tim načinom kako bi ostvario namere šiptarske zajednice što Vučićeva podrška Haradinaju, kao i nekada Hašimu Tačiju, može samo da podstakne takvo ponašanje.
kmnovine.com
