Ključna predizborna poruka Aleksandra Vučića je da je on čovek diskontinuiteta u odnosu na „žutu” petookotobarsku politiku, dok kandidatura Jeremića i Jankovića zlokobno najavljuje petookotobarsku rekonkvistu. Razobličavanjem ove predizborne poruke i to iz ugla sadržine Vučićeve politike, na stranici FSK već se uspešno bavio B. Pavlović.[1] Zato ćemo u ovom tekstu da analiziramo kadrovsku stranu Vučićeve politike, da bismo utvrdili da li ona, gledano sa tog aspekta, predstavlja diskontinuitet ili kontinuitet u odnosu na politiku svih vlada petooktobarskog režima.
O funkcionerima i njihovoj moći u savremenim demokratijama
Najpre treba nešto reći o političkim kadrovima i njihovoj moći u savremenim političkim sistemima, zapadnog ili prozapadnog tipa. Značaj, uticaj i stvarna moć pojedinih funkcionera nije određena njihovom trenutnom nominalnom pozicijom, već značajem posla koji pojedinac u dužem vremenskom periodu obavlja u raznim vladama. Sledstveno, uticaj ministara na kreiranje politike najčešće je površinski i privremen, dok je uticaj nižih funkcionera dubok i trajan. Jer, ministri vode politiku čiji je pravac opredeljen generalnim vektorom državne politike, ali stvarni sadržaj toj politici daju „nezamenljivi” niži funkcioneri. Stalnost položaja i uticaja funkcionera koji čine „duboku” državnu upravu je jedan od bitnih pokazatelja postojanja fiktivnog parlamentarizma u savremenim demokratskim državama. Jer, birači, kao nosioci izvorne vlasti, svojom izbornom voljom utiču samo na formiranje ministarskog vrha ledenog brega izvršne vlasti, dok izvan domena njihovog uticaja ostaju stvarni i često nevidljivi kreatori državne politike, razni pomoćnici, državni sekretari, savetnici, rukovodioci projekata i sl. Ovaj transfer vlasti, koji se odvija uz očuvanje privida demokratskog legitimiteta, danas se opravdava popularnom neoliberalnom ideološkom skaskom o profesionalizaciji državne uprave.
Kada već govorimo o razvlašćivanju birača, onda moramo imati u vidu i savremeni fenomen funkcionalno obrnutog parlamentarizma, u kome se uloga parlamenta preobrazila od kontrolora rada izvršne vlasti u mašinu-verifikatora zakonskih predloga poteklih od izvršne vlasti. Nasuprot tome, pravnoistorijski gledano, prva funkcija evropskih predstavničkih tela bila je kontrolna (i to fiskalna), a ne zakonodavna. Da bi se dodatno oslabila i obesmislila politička moć parlamenta, a zapravo moć birača, pored klasičnog i nominalnog nivoa izvršne vlasti, formira se čitav niz navodno nezavisnih i navodno stručnih regulatornih tela i agencija, koje sastavljaju paralelni sistem „duboke” izvršne vlasti, koji u kadrovskom i političko-sadržinskom smislu treba da ostane imun na periodične izborne promene. Jednom rečju, politička moć je u savremenim zapadnim demokratijama izmeštena iz ruku demosa i njegovih delegiranih predstavnika – narodnih poslanika, u „duboke” pozadinske rovove izvršne vlasti, bilo da je reč o klasičnoj izvršnoj vlasti ili o agencijsko-regulatornoj kvaziegzekutivi.
Posao broj 1 svih petooktobarskih vlada
Polazeći od gore navedene teze, da značaj posla koji jedan funkcioner u dužem vremenskom periodu obavlja u različitim vladama određuje i njegovu moć, neophodno je da utvrdimo koji je to državni posao zauzimao mesto broj jedan u politikama svih vlada petooktobarskog režima. U pitanju je uključenje Srbije u Proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji i kasnije izvršavanje obaveza koje proističu iz vrhovnog akta koji reguliše ovaj proces – Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Ovde još jednom valja ukratko skrenuti pažnju na pravu prirodu i cilj Procesa stabilizacije i pridruživanja. Datum rođenja ovog Procesa već dovoljno govori o njegovom cilju – 26. maj 1999. godine. Brisel je u jeku agresije NATO pakta na SRJ isplanirao da posredstvom Procesa stabilizacije i pridruživanja, tačnije preko pojedinačnih ugovora (SSP-a) zaključenih između zemalja Zapadnog Balkana i EU, kao formalno-pravnih instrumentata ovog Procesa, STABILIZUJE lokalnu političku konfiguraciju. Politički, bezbedonosni, ekonomski, obrazovni, kulturni i drugi elementi ove zapadnobalkanske regionalne konfiguracije definisani su prema kolonijalnom interesu metropole i u skladu sa tradicionalnim zapadnoevropskim shvatanjem balkanske ravnoteže snaga: jaka antisrpska koalicija – slaba Srbija, kao replika devize slaba Srbija – jaka Jugoslavija. Preduslov za stvarno uključivanje Zapadnog Balkana u kolonijalni plan Procesa stabilizacije i pridruživanja bila je okupacija matične države Srba, kao najbrojnijeg i državotvorno najvitalnijeg balkanskog naroda. To je ostvareno posle potpisivanja Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma i kasnijeg petooktobarskog „majdana”, kao nužne posledice Kumanovskog sporazuma.
Shodno cilju Procesa stabilizacije i pridruživanja, politički, pravni, bezbedonosni, ekonomski, obrazovni i drugi EU-standardi koje Srbija treba da ispuni u okviru ovog Procesa nisu ništa drugo nego sredstvo za preobražaj sveukupnog pravnog i društvenog poretka jedne nezavisne države (koji je preživeo sankcije i agresiju) u poredak jedne kolonije. Mada na prvi pogled deluju kao potpuno sadržinski nepovezane činjenice – npr. razaranje Srbijinog bankarskog sistema i SDK, uništenje naoružanja i kadrovska „noć dugih noževa” u vojsci i policiji Srbije, inostrano-tajkunska pljačka privrednih giganata, privatizacija javnih preduzeća, pozitivna diskriminacija, krivično delo negiranja genocida i ratnih zločina, anti-porodične odredbe nacrta Građanskog zakonika Srbije, dualno obrazovanje, inkluzija, zajednički regionalni priručnici istorije – radi se zapravo o elementima jedinstvenog projekta formiranja evrounijatske kolonije Srbije.
Najvažniji kadrovi na najvažnijem poslu
Pošto je za Vučića, kao i za sve prethodne vlade petooktobarskog režima, najvažniji politički posao pretvaranje Srbije u koloniju EU, za obavljanje posla broj jedan obezbeđeni su posebni organizacioni i finansijski uslovi. Ovi uslovi imaju svojstvo vanrednih, jer su svi drugi poslovi i resori u Srbiji podređeni poslu broj jedan – EUropskoj kolonizaciji zemlje. Otuda Vlada Srbije ima, ne samo ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije (J. Joksimović), Kancelariju za evropske integracije, Tim za pregovore sa EU (na čelu sa T. Miščević), već i pri većini ministarstava, kao posebne organizacione jedinice – sektore za evrointegracije. Ovakvi sektori nalaze se, ne samo u okviru Ministarstva spoljnih poslova, gde se njegovo postojanje i moglo očekivati, već i u takvim ministarstvima kao što su Ministarstvo pravde, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Reč je o sektorima preko kojih EU sprovodi tzv. reforme, koje Brisel finansira preko različitih projekata. Vučić je na čelo ovih sektora postavio osobe koje su za vreme vladavine „žutih” ušle u krug lica koja su stekla posebno poverenje briselske administracije i evroatlantskih NVO, što ih preporučuje da i danas upravljaju parama EU fondova u interesu briselske metropole. Odanost obezbeđena kroz kupovinu, celokupna je tajna njihove kompetentnosti, koja ih čini nezameniljivim kada su u pitanju projekti EU.
Tako se na čelu Sektora za evropske integracije Ministarstva za državnu upravu našla Ivana Ćirković, koja se preporučila svojom saradnjom u „žutim” vladama sa Svetskom bankom, Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju i Odeljenjem za međunarodni razvoj Velike Britanije (DFID). Samo Odeljenje za projekte ovog Ministarstva, kao užu organizacionu jedinicu, vodi izvesna Irena Posin, ranije zaposlena u Dinkićevoj agenciji za promovisanje izvoza – SIEPA.[2] U Ministarstvu pravde Sektor za evropske integracije i međunarodne projekte vodi Čedomir Backović, nekadašnji advokat u SAD i američki državljanin, koji je u Srbiju došao posle petooktobarskog „majdana”.[3] Od Backovićeve zakletve datoj Američkoj advokatskoj komori, koja umnogome objašnjava poreklo amerikanizacije našeg zakonodavstva, još je zanimljivija biografija sa kojom se Vučiću (i Ljajiću) preporučio pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija zadužen za evropske projekte – Jovan Stojić.[4] Reč je o nekadašnjem funkcioneru BIA, koji je u vreme „žutih” bio zadužen, između ostalog, i za poslove evrointegracija u sektoru državne bezbednosti. U Ministarstvu unutrašnjih poslova Sektor za evropske poslove vodi Zoran Lazarov, koji je svoju europodobnost dokazao još kod „žutih” radeći na evrointegracijama u nacionalno osetljivom resoru poljoprivrede.[5] U Ministarstvu poljoprivrede poslove sa EU vodi Sektor za međunarodnu saradnju, na čijem čelu je Daria Janjić Nišavić, ranije zaposlena u Kancelariji za evropske integracije.[6] Kada je već reč o Kancelariji za evropske integracije, koja koordinira poslove svih ministarstava koji se odnose na sektor evrointegracija, iz uvida u njenu kadrovsku strukturu jasno se može zakljčiti da je Vučić u potpunosti očuvao „duboku” kolonijalnu upravu petooktobarskog režima u najvažnijem (sveusmeravajućem) resoru evrontegracija. Na čelu Kancelarije se nalazi bivši poslanik i portparol G 17 i generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji – Ksenija Milenković (poznatija kao Milivojević). Njeni zamenici su Srđan Majstorović, takođe Dinkićev kadar, koji je još 2005. godine bio zamenik direktora ove Kancelarije, i Ana Ilić, od 2001. zaposlena u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom. I svi pomoćnici direktora Kancelarije, njih ukupno čak pet, deo su stare Dinkićeve ekipe, koje je od osnivanja Kancelarije dokazivala svoju lojalnost briselskoj nadnacionalnoj birokratiji.[7]
Kome ni ovo nije dovoljno, neka pročita biografije, primera radi, Dražena Maravića, pomoćnika ministra državne uprave, nekadašnjeg stipendiste fondacije „Konrad Adenauer”, koji je bio Dinkićev kadar u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, da bi potom završio obuku u Velikoj Britaniji na Policijskom koledžu (College of Policing) u Bramshilu. Maravić je u periodu od 2010. do 2015. godine bio šef Biroa za strateško planiranje MUP-a, radeći pod dirigentskom palicom britanskog obaveštajca Amadea Votkinsa, koji je ustanovio organizacionu i kadrovsku strukturu „reformisane” policije koja priliči jednoj koloniji EU.[8] U istom Ministarstvu kao državni sekretar radi Ivan Bošnjak, veterinar koji je naprasno zavoleo poslove bezbednosti, pa je završio Školu nacionalne odbrane i potom bio na obuci u poznatom NATO centru „Džordž Maršal” u Garmiš-Partenkirhenu.[9] U Ministarstvu prosvete, u okviru raznih projekata kojima EU finansira duhovno-identitetsko ubijanje Srba, i te kako su vidljivi tragovi „gašističkih” reformatora. Dakle sve same srpske „patriote”, kojima je kako reče Vučić Srbija na prvom mestu i koji su, kako bi opet rekao Vučić, opredeljeni za podjednako dobre odnose sa Briselom, Vašingtonom i Moskvom. Još kada bi umesto njihovim biografijama, verovali na reč Vučiću.
Ovoj „dubokoj” kolonijalnoj upravi, na poslu pretvaranja Srbije u koloniju Brisela, trenutni je zaštitnik Aleksandar Vučić. Zauzvrat je dobio mogućnost da o trošku poreskih obveznika Srbije udomi u vidljivom vrhu izvršne vlasti sebe i svoju stranačku koteriju. Nasuprot Vučićevoj privremenosti,položaj, uticaj i izvori finansiranja kadrova koji čine „duboku” upravu kolonije ne smeju biti ugrožen ni posle novog izbornog cirkusa. Jer, po rečima Majkla Devenporta „Evropska komisija ukazuje na to da Srbija u državnim institucijama mora da zadrži stručnjake koji znaju kako se koriste fondovi Evropske unije”.[10] Nužna racionalizacija uprave ne znači, po Devenportu, da Srbiji treba ostane bez preko potrebnih kadrova koji su stekli iskustvo u radu na projektima EU. To znači da bespovratna sredstva iz IPA fondova koje EU šalje u Srbiju i ne služe ni čemu drugom nego finansiranju, uz dodatne prihode od „dozvoljene” korupcije, „duboke” kolonijalne upravljačke strukture. Ova struktura se odužuje inostranim gazdama uvođenjem tzv. EU-standarda (čitaj kolonijalnih), koji obezbeđuju zapadnim multinacionalnim kompanijama politički, ekonomski i pravno privilegovan položaja, na osnovu koga stiču i izvlače iz Srbije ekstraprofit.
To je tajna namena bespovratnih IPA sredstava EU, o kojima se ovih dana po nalogu Kancelarije za evropske integracije toliko priča u medijima. Jer je anketa pokazala da građani Srbije veruju da je Rusija, a ne EU, najveći pojedinačni davalac bespovratnih sredstava Srbiji. Kolonijalne komesare je zaprepastilo to što građani Srbije više veruju svojoj intuiciji, nego brojkama.[11] Okupatoru se ne veruje ni kada „poklone” donosi, jer se „poklonima” kupuje izdaja. Zato je ovih dana na sajtovima Srbijinih ministarstava, a u saradnji sa Dinkićevom (pardon Vučićevom) Kancelarijom za evrointegracije, osvanuo poziv za novu kupovinu, posredstvom nagrada i projekata, srpskih novinara i studenta koji se budu uključili u još jednu akciju popularisanja okupatora – EU.[12]
Sa stranim plaćenicima u „dubokoj” upravi Srbija dočekuje krizu, koju gazde ovih petokolonaških struktura ovih dana ubrzano raspiruju na Balkanu. Iz ugla ove činjenice se i dvanaestodnevni otpor u Aprilskom ratu 1941. godine čini nedostižnim.
Zoran Čvorović
www.fsksrb.ru
______________
[1] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/zasto-glasati-za-vucica/
[2] www.mduls.gov.rs/ministarstvo-ds.php; www.mduls.gov.rs/struktura-sektor-za-evropske-intergracije.php;www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?pf=1&id=50122&url=%2Fvesti%2Fvest.php%3Fpf%3D1%26id%3D50122
[3] www.mpravde.gov.rs/team-member.php?id=1074
[4] mtt.gov.rs/sektori/sektor-za-normativne-poslove/sektor-za-normativne-i-upravne-poslove/
[5] www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/ministarstvo/pomocnici
[6] www.mpzzs.gov.rs/ministarstvo/sektori/sektor-za-medjunarodnu-saradnju/
[7] www.seio.gov.rs/src/kancelarija/organizaciona-struktura/
[8] www.mduls.gov.rs/ministarstvo-pomocnici.php
[9] www.mduls.gov.rs/ministarstvo-ds.php
[10] www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/2642480/gde-ide-ide-novac-iz-evropske-unije.html
[11] www.seio.gov.rs/src/vesti/941/189/335/detaljnije/podrska-clanstvu-srbije-u-evropskoj-uniji-47/
[12] www.seio.gov.rs/src/vesti/952/189/335/detaljnije/raspisan-konkurs-za-studentske-radove-o-evropskoj-uniji/; www.seio.gov.rs/src/vesti/956/189/335/detaljnije/na-seminaru-mediji-pregovori-sa-evropskom-unijom-i-ipa-fondovi-mogucnost-za-saradnju-ucestovao-21-novinar/; www.mpn.gov.rs/
