Treba s početka reći da je u Srbiji i samo iščekivanje odluke Ustavnog suda tzv. Republike Kosovo o sudbini „Zajednice većinski srpskih opština na Kosovu“, jedna protivustavnost. „Zajednica srpskih opština“ je deo neustavnog Briselskog sporazuma („Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa“), čiju je ustavnost Ustavni sud Srbije odbio da ocenjuje. Time je otvoren prostor Ustavnom sudu tzv. Republike Kosovo i nečinjenjem priznata konačnost buduće odluke tog kosovskog suda. A posredno, priznata je i suverenost (vrhovna vlast) tog organa tzv. Republike Kosovo.
Ustavni sud tzv. Republike Kosovo oglasio se nadležnim za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, za razliku od našeg Ustavnog suda (jer se radi o „političkom aktu“?!) i upustio se u njegovu ocenu (meritum). To je logično jer je Briselski sporazum ratifikovan u parlamentu tzv. Republike Kosovo i deo je pravnog sistema te kvazi države.
Po odluci Ustavnog suda tzv. Republike Kosovo, „Zajednica većinski srpskih opština na Kosovu“ nije protivna Ustavu tzv. Republike Kosovo. Uz to, nalaže se da se „kosovski zakonski akt“ koji uređuje lokalnu samoupravu i budući statut Zajednice srpskih opština usklade sa „duhom“ Ustava tzv. Republike Kosovo (kao smernice pronalaženju „duha“ tog ustava navedeni su odgovarajući članovi i poglavlja).
Sama odluka Ustavnog suda tzv. Republike Kosovo je, po našem Ustavu, sasvim ustavnopravno irelevantna jer je taj sud neustavan, tj. nepostojeći. Ona, dakle, ima posledice samo po pravni sistem tzv. Republike Kosovo. Ali pridajući joj toliku pažnju, srpska javnost mora da se zapita: da li je naš Ustavni sud tek vajni ustavobranitelj srpskog Ustava, a Ustavni sud kvazi države Kosovo organ koji stvarno čuva njen ustav? Ma koliko ovo protivrečilo zdravom razumu, izgleda da je tačno tako. Baš kao što je i ime „Zajednica srpskih opština“ cinično i oksimoron – kakve posebne srpske opštine u Srbiji?!
Slobodan Orlović
NSPM
