Predsednica Vlade Srbije o položaju radnika (Obeležavanje 120 godina 
rada Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), YouTube/Srpska napredna stranka, 26. april 2023. godine)
„Mi smo do pre deset godina u Srbiji imali oko 1.860.000 zaposlenih ljudi. Danas u Srbiji imamo oko 2.350.000 zaposlenih, što znači da smo u poslednjih deset godina otvorili skoro pola miliona, 500.000 novih radnih mesta, zaposlili 500.000 ljudi. (…) Nezaposlenost u našoj zemlji pre nekih 10, 11 godina je bila blizu 26 odsto, danas je ona ispod 9, negde oko 8,9 odsto. (…) Pre 10 godina prosečna zarada u Republici Srbiji bila je oko 330 evra. U decembru 2022. godine prosečna zarada u Republici Srbiji bila je 718 evra. (…) Ako se setite, minimalna cena rada je pre otprilike 10 godina, nešto više, uzela sam podatak iz 2010. godine, minimalna zarada je na mesečnom nivou u Republici Srbiji iznosila samo 15.747 dinara. Danas je minimalna zarada u Republici Srbiji 40.020 dinara.”
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je, 26. aprila, na obeležavanju 120 godina rada Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), da se njena vlada trudi da nađe „neku zlatnu sredinu“ i da „u granicama mogućeg“ radi na tome da položaj radnika u Srbiji bude sve bolji.
Brnabić je potom, u svom obraćanju u MTS-dvorani, podsetila prisutne članove SSSS-a na to kako su se u prethodnih deset i više godina kretale brojke koje bi trebalo da ukažu na promenu položaja radnika.
„Mi smo do pre deset godina u Srbiji imali oko 1.860.000 zaposlenih ljudi. Danas u Srbiji imamo oko 2.350.000 zaposlenih, što znači da smo u poslednjih deset godina otvorili skoro pola miliona, 500.000 novih radnih mesta, zaposlili 500.000 ljudi“, rekla je Brnabić.
Ona je skrenula pažnju i na stopu nezaposlenosti, pa je navela da je „nezaposlenost u našoj zemlji pre nekih 10, 11 godina bila blizu 26 odsto, a danas je ona ispod 9, negde oko 8,9 odsto“.
Nizu podataka tu nije bio kraj, pošto je predsednica Vlade napravila poređenje i u slučaju prosečne i minimalne zarade.
„Pre 10 godina prosečna zarada u Republici Srbiji bila je oko 330 evra. U decembru 2022. godine prosečna zarada u Republici Srbiji bila je 718 evra“, istakla je Brnabić i dodala:
„Ako se setite, minimalna cena rada je pre otprilike 10 godina, nešto više, uzela sam podatak iz 2010. godine, minimalna zarada je na mesečnom nivou u Republici Srbiji iznosila samo 15.747 dinara. Danas je minimalna zarada u Republici Srbiji 40.020 dinara“.
Da se ne bismo samo sećali, proverili smo podatke o kojima je Brnabić govorila.
Broj zaposlenih
Prvo Predsednica Vlade nije precizno rekla za koji period od pre deset godina se vezuje, ali je naglasila da „smo do pre deset godina u Srbiji imali oko 1.860.000 zaposlenih ljudi“.
Anketa o radnoj snazi koju objavljuje Republički zavod za statistiku kaže drugačije. Prema ovom izveštaju, u aprilu 2013, pre tačno deset godina, broj zaposlenih bio je 2.227.432. Ovo je, onda, netačno.
Brnabić je, s druge strane, u pravu kada kaže da je danas u Srbiji „oko 2.350.000 zaposlenih“, jer Anketa o radnoj snazi za prvi kvartal 2023. godine beleži 2.349.747 zaposlenih.
Međutim, zbog promene metodologije u obradi podataka za Anketu o radnoj snazi, podaci nisu od pre deset godina nisu uporedivi sa sadašnjim. Kako je Istinomer već pisao, u ovom vremenskom periodu došlo je i do promene definicije zaposlenih.
Kao najznačajniju promenu Republički zavod za statistiku naveo je to što su iz kontingenta zaposlenih isključena lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji, tačnije bez plasmana proizvoda na tržište.
Nova metodologija podrazumeva i druge promene, među kojima je i ta da su zaposleni oni koji su tokom posmatrane sedmice radili najmanje jedan sat za zaradu ili prihod, a ne više oni koji su radili za ličnu potrošnju (plaćeni u naturi).
Za sezonske radnike, koji nisu radili u toku posmatrane sedmice (jer su van sezone), ali koji očekuju da će se vratiti na svoj sezonski posao, po novoj metodologiji smatra se da imaju posao. Zaposlenima se smatraju i osobe koje imaju posao ili biznis sa kojeg su bile privremeno odsutne tokom cele posmatrane sedmice.
Osobe na roditeljskom odsustvu dužem od tri meseca, po novoj metodologiji se smatraju zaposlenima, dok su se po staroj metodologiji smatrale zaposlenima samo ako su primale 50 odsto ili više od zarade.
Dakle, premijerka u ovom slučaju ne samo što je, zbog promene metodologije u obradi podataka za ARS, poredila godine koje nije moguće porediti, ona je iznela i netačne podatke o broju zaposlenih 2013. godine.
***
„Nezaposlenost u našoj zemlji pre nekih 10, 11 godina je bila blizu 26 odsto, danas je ona ispod 9, negde oko 8,9 odsto.“
Ako je premijerka sa odrednicom „pre nekih 10, 11 godina“ mislila na april 2012. godine (s obzirom na to da je ovo izjavila u aprilu ove godine), onda se podaci delimično poklapaju sa izjavom da je stopa nezaposlenosti u Srbiji bila „blizu 26 odsto“ – u Anketi o radnoj snazi navodi se da je stopa nezaposlenosti u ovom periodu bila 25,5 odsto. Donekle, tačno.
Ali, godinu dana kasnije, odnosno „pre nekih 10 godina“, u aprilu 2013, stopa nezaposlenosti i nije bila „blizu 26 odsto“, već je iznosila 24,1 odsto. Dakle, netačno.
Od podataka koje Brnabić vezuje za „danas“ postoje minimalna odstupanja, jer je prema poslednje objavljenjim podacima, za IV kvartal 2022. godine, stopa nezaposlenosti dostigla 9,2 odsto. Brojke koje je predsednica Vlade navela u obraćanju odnose se na drugi i treći kvartal 2022. godine i tada je stopa nezaposlenosti zaista bila 8,9 odsto.
Promene u metodologiji obrade podataka za ARS i u ovom slučaju sprečavaju poređenja godina pre i nakon 2021. godine, s obzirom na to da, kako navodi RZS, primena drugačijih principa klasifikacije lica u grupu zaposlenih posledično, utiče i na nezaposlene, kao i na lica van radne snage. Ponovo – neuporedivo.
Računica problematična i kod zarada
Premijerka je potom članovima SSSS-a rekla i da je prosečna zarada pre deset godina u Srbiji bila 330, dok je u decembru 2022. godine dostigla iznos od 718. evra.
Potvrdu za ovaj iskaz Istinomer je pronašao samo u slučaju prosečne zarade za decembar 2022. godine. Kako je objavio Republički zavod za statistiku, prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) tog meseca iznosila je 84.227 dinara, što je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, 718 evra.
Ali problem je što je istog meseca 2012. godine, kako pokazuju podaci RZS-a, prosečna neto zarada bila je 46.923 dinara, odnosno 413 evra. Što znači da podaci predsednice Vlade za period od pre deset godina nisu tačni.
Ipak, iznos od 84.227 dinara ne može se sam po sebi uzeti kao značajan naročito kada se uzme u obzir nejednakost dohotka, odnosno činjenica da visoke zarade malog broja ljudi izvlače prosek.
Prema oceni Fiskalnog saveta, stope nejednakosti dohotka i rizika siromaštva su u Srbiji značajno iznad evropskog proseka. U Predlogu mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika siromaštva u Republici Srbiji, objavljenom u septembru 2022. godine, ova institucija podseća da je prema podacima Eurostata, nejednakost u Srbiji među najvećim u Evropi – u 2020. godini veća je zabeležena samo u četiri zemlje (Bugarska, Letonija, Litvanija i Rumunija).
Zbog izražene nejednakosti dohotka, medijalna (srednja) zarada se uzima kao podatak koji daje verodostojniji prikaz zarada u Srbiji. Tako je u decembru 2022. godine, mesecu za koji je premijerka navela prosečnu neto zaradu od 718 evra (84.227 dinara), medijalna zarada bila 60.413 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do ovog iznosa.
Govoreći dalje od minimalnoj zaradi, Brnabić je rekla:
„Ako se setite, minimalna cena rada je pre otprilike deset godina, nešto više, uzela sam podatak iz 2010. godine, minimalna zarada je na mesečnom nivou u Republici Srbiji iznosila samo 15.747 dinara. Danas je minimalna zarada u Republici Srbiji 40.020 dinara”.
Minimalna zarada 2010. godine, u periodu od januara do oktobra, iznosila je 90 dinara (neto) po satu. Iste godine, u novembru i decembru došlo je do povećanja, pa je sat bio 95 dinara.
To znači da su se minimalne (neto) zarade u navedenoj godini, prema računici Istinomera, tokom prvih deset meseci kretale u rasponu od 14.400 dinara (za 160 radnih sati u mesecu), do 16.560 dinara (za 184 radna sata u mesecu). U zavisnosti od broja radnih dana/sati, sa povećanjem od pet dinara, i u novembru i u decembru, minimalna zarada prelazila je iznos od 15.000 dinara – 15.200 za 160 radnih sati, odnosno 17.480 za 184 radna sata.
Drugim rečima, za prosečnih 174 radna sata, a uz povećanje sa 90 dinara (januar-oktobar) na 95 dinara (novembar-decembar), minimalna neto zarada je 2010. godine iznosila 15.805 dinara, što je iznos koji se za svega 58 dinara razlikuje u odnosu na premijerkin. Iz tog razloga, ovu izjavu ocenjujemo kao tačnu.
Od 1. januara 2023. godine minimalna cena rada po času, bez poreza i doprinosa, jeste 230 dinara, što za prosečan broj radnih sati godišnje (174) dostiže iznos od 40.020 dinara.
Da, ali…
Minimalna zarada je, kako pokazuju podaci Ministarstva untrašnje i spoljne trgovine o kupovnoj moći stanovništva, i dalje daleko od minimalne potrošačke korpe koja je u februaru 2023. godine iznosila 50.299 dinara.
Osim toga, Fiskalni savet je u svom Predlogu mera socijalne i poreske politike naveo i da stopa rizika siromaštva u Srbiji iznosi 21,7 odsto, što je iznad proseka Evropske Unije (16,6 odsto) i zemalja Istočne Evrope (16,5 odsto).
Poređenja neuporedivog
Predsednici Vlade Ani Brnabić nije prvi put da poredi podatke o (ne)zaposlenosti sa 2012. godinom. Njena prethodna izjava da je 2012. godine „stopa nezaposlenosti bila preko 25 posto, nezaposlenost mladih preko 51 posto“ od Istinomera je već dobila ocenu skoro neistina.
U poređenjima se nije proslavio ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je u emisiji Ćirilica takođe govorio o nezaposlenosti i tom prilikom istakao:
„Mladih 43% više zaposlenih, formalno prijavljenih je danas nego što je bilo pre samo nekoliko godina. Pogledajte stopu nezaposlenosti mladih 2012. godine 53,2%, danas 25,4%, dakle i dalje je to veoma visoka stopa nezaposlenosti.“
Za ovu izjavu, Vučić je dobio ocenu zloupotreba činjenica, pošto je, kao i premijerka, poređenje sa 2012. godinom pravio ne uzimajući u obzir promenu metodologije u obradi podataka za Anketu o radnoj snazi.
Metodologija je promenjena dva puta – 2014. i 2021. godine, a Istinomer je već dokazao da promene do kojih je došlo nedvosmisleno pokazuju da poređenja sa 2012. godinom nisu adekvatna.
***
Dakle, premijerka je govoreći o broju zaposlenih, odnosno o stopi nezaposlenosti, ali i minimalnim i prosečnim zaradama prvo kombinovala tačne i netačne tvrdnje. Zatim je poredila najnovije dostupne brojke, sa onim od pre deset godina i tako u vezu dovela podatke koji su, zbog promena u metodologiji obrade, neuporedivi. Iz tog razloga, Istinomer Ani Brnabić daje ocenu – zloupotreba činjenica.
Naslovna fotografija: FoNet
