Braća po dolaru: Kad je Otvorena Rusija srela drugu Srbiju

Bićemo nemilosrdni prema svakome ko želi da ugrozi bezbednost našeg stanovništva, rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić na televiziji Prva, osvrćući se na teroristički napad u Moskvi i utakmicu Zvezda-Zenit u Beogradu.

U njegovim rečima da je sit onih “koji su bežeći od rata došli ovde da nam sole pamet kako treba da izgleda bezbednosna situacija u Srbiji”, aktivista Ruskog demokratskog društva Petar Nikitin odmah je prepoznao sebe, iako ga srpski predsednik nije imenovao.

Nikitin je za “Danas” potom rekao da to može da se tumači kao pretnja i da on “nikome nije solio pamet o bezbednosnoj situaciji u Srbiji, već je samo protestvovao zbog rata i diktature u Rusiji” pa se, u osnovi, zbog svog protivljenja vlasti Vladimira Putina i našao na meti vlasti u Beogradu.

Međutim, da je Nikitinov “samo” antiratni protest mnogo više od toga, može se posumnjati već i na osnovu njegovog javnog delovanja. Ali, idemo redom.

Putinov poraz u Beogradu

Oko 200.000 Rusa došlo je u Srbiju za godinu dana, izvestila je agencija AP u februaru prošle godine pišući o “brojnima koji su novi život potražili u bratskoj zemlji slobodnoj od ugnjetavanja Kremlja”.

U Srbiji ih se zadržalo kudikamo manje. Prema podacima MUP-a Srbije, do maja 2023. godine za oko 30.000 Rusa odobren je privremeni boravak.

Rusi koji su u najvećem broju došli u Srbiju nakon početka sukoba u Ukrajini 24. februara 2022. obogatili su društveni i kulturni milje zemlje, deleći pri tom sa većinskim srpskim stanovništvom nekoliko suštinskih stvari kao što su slovensko poreklo, pravoslavna vera i viševekovne bliske veze dve države i dva naroda.

Da u tome postoje i nijanse, međutim, pokazao je pomenuti izveštaj AP-a gde se liberalni Rusi, kako su nazvani, iščuđavaju što Srbi toliko vole ruskog predsednika Vladimira Putina.

Dok oni glasaju protiv njega: ako je verovatni rezultatima koje je za Beograd medijima saopštio sam Nikitin. Kako je prenela agencija Beta, na ruskim predsedničkim izborima održanim od 15. do 17 marta, u Beogradu je glasalo 4.726 ruskih državljana, od kojih je 10 odsto glasalo za Putina, a najviše je osvojio Vladislav Davankov, oko 67 odsto. Podacima koje je saopštio srpskim medijima, Nikitin je, ustvari, demaskirao samog sebe.

Većina onih koji su izašli na izbore i glasali u Beogradu, nesumnjivo su, dakle, antiputinovski nastrojeni. I upravo na tom podatku padaju u vodu tvrdnje da “proputinovski” nastrojena srpska vlast proteruje Ruse i otkazuje im gostoprimstvo u Srbiji samo zbog njihovog protivljenja vlasti Vladimira Putina.

Naime, iako se broj onih ruskih državljana koji su glasali protiv Putina u Srbiji meri hiljadama, gostoprimstvo u Srbiji otkazano je samo nekolicini njih. Već iz toga je jasno da razlog proterivanja nije političke prirode neslaganja s vlastima u Rusiji, već neke druge, bezbednosne, na primer. Drugim rečima, da ih proteruju jer su protiv Putina, proterali bi ih mnogo više.

A pritom su ovi pojedinačni slučajevi dobili prekomernu pažnju u prozapadnim medijima na srpskom jeziku, pa je i tako stvoren utisak da je pojava masovnija nego što uistinu jeste.

Gostoprimstvo i glasna manjina

Uz to, nije na domet podsetiti da svaka zemlja, pa i Srbija, ima diskreciono pravo da pruži (ili ne pruži) gostoprimstvo stranom državljaninu. To je dakle pravo zemlje domaćina koja donosi procenu ko može ili ne može da živi na njenoj teritoriji, a ne “ljudsko pravo” koje vam automatski pripada i oko kojeg se zemlja domaćin ništa ne pita.

Ogromnoj većini od onih oko 200.000 Rusa (po računici AP-a) Srbija je pružila gostoprimstvo i, koliko znamo, pokazala se kao gostoljubivi domaćin koji im je omogućio da ovde nesmetano žive i rade. Pa je utoliko važnije pitanje čime se to, i u čije ime, bavila ona nekolicina nepoželjnih, jer njihovo proterivanje očigledno nije bilo posledica hira.

Pre svega, upada u oči da je manji broj njih zloupotrebio gostoprimstvo mešanjem u unutrašnje stvari Srbije.

Na dvanaestom protestu “Srbija protiv nasilja” u julu prošle godine, kako je izvestila Nova S, bio je i “ruski antiratni aktivista Petar Nikitin, koji je nedavno bio zadržan na Aerodromu ‘Nikola Tesla’ dve noći zato što mu nije bio dozvoljen ulazak u Srbiju jer je tako odlučila BIA”.

Nikitin je osnivač Ruskog demokratskog društva (RDD) u Srbiji, organizacije nastale u jesen 2022. u Beogradu koja za sebe navodi da je “antifašističko i antiratno društvo, dakle, oštro osuđujemo… agresivni osvajački rat koji je Vladimir Putin započeo protiv Ukrajine”. RDD ima samo Fejsbuk stranicu na kojoj ne navode svoje izvore finansiranja, ali tvrde da se ne mešaju u unutrašnju politiku Srbije – iako fotografije s antivladinih protesta svedoče suprotno.

Zamagljivanje izvora finansiranja, inače, postalo je legitimno i kada su u pitanju finansijeri, pa se tako u godišnjem izveštaju za 2014. američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) objašnjava da pojedini grantovi “u naročito represivnim zemljama” nisu navedeni po imenu korisnika, nego po fokusu programa jer bi saznanja o njihovom radu i saradnji sa NED-om tobože mogla da pokrenu neku vrstu odmazde prema korisnicima granta, kako su obrazložili.

Rusi protiv nasilja – i Vulina

Osnivač organizacije koja tvrdi da se ne meša u unutrašnja pitanja Srbije, Nikitin se na protestu pojavio sa transparentom “Vuline, vreme je”. A i sami protesti su se vrlo brzo iz građanskih pretvorili u opozicione sa sve političkim zahtevima, uključujući i ovaj koji je izneo Nikitin.

Ali i Vlada Sjedinjenih Američkih Država koja je tražila, i dobila, Vulinov odlazak s čela BIA.

Poruka upućena tadašnjem šefu srpske Bezbednosno-informativne agencije, pritom, neodoljivo podseća na jedan od slogana obojene revolucije u Ukrajini. Ako se tome doda i njegova majica sa likom Alekseja Navaljnog, uz učešće na političkom protestu i poruku srpskom zvaničniku da mu je došlo vreme, tu su gotovo svi elementi koji nedvosmisleno ukazuju na direktno mešanje u unutrašnja pitanja Srbije.

Inače, na istom protestu, navedeno je dalje u izveštaju Nove S, letke je delila i nevladina organizacija CRTA, i sama posvećena “razvoju demokratskog društva i građanskog aktivizma” kao i RDD, ali sa mnogo transparentnijom listom donatora na svom sajtu. Među njima su već pomenuta fondacija NED, “Rokfeler fondacija”, ambasade Kanade, Amerike, Britanije, Francuske…

Imajući u vidu pojavljivanje na istom protestu i Nikitina i CRTE valjalo bi se zapitati da li se Nikitin sam setio da se uključi u proteste, ili i njegovim delovanjem upravlja ista ruka koja velikodušno podržava rad CRTE?

Jedite kod Džoa

Može se opravdano posumnjati da stranog državljanina, koji protestujući traži smenu prvog čoveka bezbednosne službe zemlje u kojoj trenutno živi, ne vode baš ideali demokratije. Jer u demokratskom društvu šefa obaveštajaca ne biraju stranci. Zar ne?

Ono što je nesumnjivo, međutim, jeste da Petar Nikitin nije strano lice “američkim partnerima”. Naprotiv, on je, primera radi, bio gost na prijemu povodom Dana nezavisnosti SAD 4. jula u američkoj ambasadi u Beogradu.

Sa NED fondacijom među donatorima ili bez nje, veza, dakle, zaista postoji, ali kakve je ona konkretno prirode to ne možemo znati.

Konačno, ako su RDD i CRTA bili slučajni partneri na protestima “Srbija protiv nasilja”, i druge nevladine organizacije gaje otvorene bratske veze sa RDD-om i njenim osnivačem Nikitinom.

Igrom slučaja, koji već postaje toliko čest da postaje nepisano pravilo, izvori finansiranja su im svima isti – sa NED-om, “Rokfeler fondacijom” i zapadnim ambasadama kao stožerom.

Nije zgoreg podsetiti kako su o NED-u pisali američki mediji, pa da bude jasnije kako se jedan “samo” antiratni aktivista našao u ambasadi SAD.

“Njujork tajms” je još 1. juna 1986. konstatovao da program NED-a liči na pomoć koju je davala Centralna obaveštajna agencija (CIA) 1950-ih, 60-ih i 70-ih godina da bi ojačala proameričke političke grupe.

Predsedavajući NDA Karl Geršman priznao je da zadužbina preko Stejt departmenta kontaktira sa CIA u vezi s raspodelom grantova. A u intervjuu za “Vašington post” 22. septembra 1991. Alen Vajnstajn, bivši vršilac dužnosti predsednika NED-a izjavio je: “Mnogo toga što danas radimo, CIA je radila u tajnosti pre 25 godina.”

Krokodili dolaze

U tekstu “Figaroa” iz avgusta prošle godine ponovo čitamo o Rusima antiratnim aktivistima koji toliko intrigiraju zapadne novinare, iako čine manjinu među svojom zajednicom u Srbiji, da to već postaje intrigantno.

Dakle, iz francuskog lista saznajemo da u Beogradu “kolektiv mirovnih aktivista pokušava da upozori Srbe na ono što se zaista dešava u Rusiji, posebno javnim umetničkim nastupima”.

Izvesni Lav objašnjava da se svake nedelje članovi Ruskog demokratskog društva sastaju u prostorijama udruženja “Krokodil”.

Možda da osmisle performans pod naslovom “Vreme je”, nesvesni da smo tu predstavu već gledali i da smo već siti zapadnjačke škole režije.

Jer i finansijeri “Krokodila”, u čijim se prostorijama ruski antiratni aktivisti sastaju, već su dobro poznata imena: Fondacija NED, “Rokfeler fondacija”, Fond za otvoreno društvo Džordža Sorosa, zapadne ambasade…

Svi su tu, ceo spisak je na sajtu udruženja.

Vreme je za peticiju

Ni sa “Krokodilom” se ovo bratsko umrežavanje NVO sektora ne završava.

Tu je, na primer, i Beogradski centar za ljudska prava koji je preuzeo slučaj Petra Nikitina kada su mu prošlog jula srpske vlasti zabranile ulazak u Srbiju. Tada smo od Sanje Tošković iz ove NVO, a koja je gostovala na N1, saznali da “Nikitin nije običan stranac, već ima stalni boravak u Srbiji u kojoj živi skoro sedam godina”. Uz obećanje da će se obratiti i međunarodnim institucijama.

Za razliku od ogromne većine od onih više desetina hiljada Rusa, Nikitin definitivno nije “običan stranac” i to ne samo zato što je stigao ovde među prvima. Običnog stranca teško da bi tako zdušno branio nevladin sektor koji, gle čuda, ima iste, zapadne izvore finansiranja, dok neobični stranac u čiju se odbranu stavljaju prilježno podržava njihove političke ciljeve na ulici.

Otvoreno društvo otvorene Rusije

Stvar i nehotice postaje još transparentnija sa peticijom podrške Nikitinu s kraja jula prošle godine. U tekstu peticije navodi se da je izvršen pokušaj da se osnivaču RDD-a Petru Nikitinu uskrati ulazak u Srbiju, dok je drugom osnivaču udruženja, Vladimiru Volohonskom, odbijeno produženje privremenog boravka.

Važniji od samog teksta peticije, međutim, jeste spisak njenih potpisnika, koji pokazuje kako je sastavljena mreža čiji su sastavni deo i Nikitin i Volohonski.

Prvopotpisano na ovoj peticiji, odmah ispod Ruskog demokratskog društva Nikitina i Volohonskog, stoji ime Udruženja volontera “Barka” (“Kovčeg” na ruskom). Poput RDD-a, i “Barka” je relativno novo udruženje osnovano u martu 2022. kao odgovor na “proterivanje Rusa koji se ne slažu sa ratom u Ukrajini”.

Osnivač udruženja je Anastasija Burakova, u čijoj se kratkoj biografiji na sajtu organizacije navodi da je bila predsednik organizacije “Otvorena Rusija” od 2019. do 2021.

“Otvorenu Rusiju” osnovao je Mihail Hodorkovski, ruski oligarh u višedecenijskom sukobu s Putinom, koji trenutno živi u Nemačkoj.

I “Otvorenoj Rusiji” su podaci o finansiranju sakriveni, kao i RDD-u, ali s obzirom na to da su redovni gosti tribina američkog NED-a, može se naslutiti iz kog smera im stiže novac, ili, barem, jasna podrška.

Pomenutu peticiju potpisali su i ovdašnji korisnici NED-ovih sredstava, kao što je udruženje “Krokodil”, kao i ideološki blizanci u vidu “Žena u crnom”. A uz njih i nekadašnji članovi “Otpora” koji su odavno sa parolama “Vreme je” šetali ulicama Beograda. Poput narodnog poslanika Srđana Milivojevića, a uz njega su tu i Biljana Stojković, ali i predsednik Lige socijademokrata Vojvodine Bojan Kostreš.

Sve u svemu: isti je (zapadni) izvor finansiranja/podrške i ruskih i srpskih prozapadnih snaga. Od ambasade SAD do NED-a. To objašnjava i njihovu međusobnu povezanost.

A tu bi negde – jer u Srbiji deluju kao strani agenti, za kakve su u Rusiji i proglašeni – i trebalo tražiti prave razloge zbog kojih su u Srbiji nepoželjni.