Na velikoj konvenciji Srpske napredne stranke u beogradskoj Areni, održanoj u subotu, endokrinološkinja i načelnica Centra za infertilitet Svetlana Vujović se zahvalila predsedniku republike Aleksandru Vučiću „za sve rođene bebe, ali i buduće rođene“.
Doktorka je tom prilikom rekla „još jednom se zahvaljujem predsedniku Vučiću za sve rođene bebe, ali i buduće rođene“, jer su na svet došle zahvaljujući predsednikovim vizionarskim idejama. U red takvih spada i osnivanje Centra za infertilitet, prenosi portal N1.
„Zahvaljujući svim pronatalitetnim merama, koje su sprovedene na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, posle skoro četiri decenije, Srbija je zaustavila negativan trend pada ukupnog broja novorođene dece i jedina smo zemlja u regionu, koja je tokom prošle godine, zabeležila rast broja novorođenih, dodala je Kisić.“
Ovo je rečenica koja stoji na sajtu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju a koju je pomenuta ministarka izjavila na konferenciji „Demografski izazovi u Srbiji i na prostoru „Otvorenog Balkana““, u organizaciji udruženja „Mame su zakon“, čija je predsednica Tatjana Macura aktuelna kandidatkinja za poslanicu na listi Srpske napredne stranke.
Državna borba za natalitet
Pronatalitetne mere o kojima ministarka govori takođe su došle na inicijativu istog čoveka kome doktorka Vujović zahvaljuje za rođene i nerođene bebe. Podsetimo, uvođenje pronatalitetnih mera koje su „zaustavile trend pada novorođene dece“ predstavio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u jednom od svojih „obraćanja naciji“. Tako se promenio odnos prema onima koje je državni vrh do tada video kao porodiljsku mafiju.
Pa ipak, uprkos tvrdnjama državnih zvaničnica, garancije da živimo u društvu u kome ćemo decu začeti, roditi i gajiti u uslovima elementarne sigurnosti ne deluje da ima. Novčana naknada po rođenju dece svakako znači, nema porodice kojoj novac koji se izdvaja za rođenje prvog i svakog narednog deteta neće značiti u ovoj ili onoj meri, ali sistem tek nakon rođenja deteta treba da radi u korist te dece.
Da zdravstvena zaštita bude svima dostupna, politika javnog zdravlja prioritetna te obuhvat vakcinacije dovoljan da bolesti opasne po život dece pod kontrolom, da vrtići budu dostupni svima, da obrazovanje bude kvalitetno, društvo daleko od stanja ekstremnih podela i izuzetne nejednakosti u kome je u zoni siromaštva preko dvadeset odsto stanovništva. Da minimalna plata koju prima preko 15 odsto zaposlenih u Srbiji uspe da pokrije barem vrednosti minimalne potrošačke korpe, iako ni ona nije ni približno dovoljna za normalan život. Da zagađenje nije toliko da je opasno izvoditi zimi decu napolje.
Borba sa infertilitetom
Kako smo ranije pisali, u prevenciju kada je u pitanju reproduktivno zdravlje žena se nedovoljno ulaže – to se vidi prema broju obolelih i umrlih žena od bolesti reproduktivnih organa, koji je i dalje blizu evropskog vrha.
Prema dostupnim podacima, u Srbiji se svaki šesti par (koji su na konvenciji nazvani „otpisanim parovima“) suočava sa nekim od poteškoća da dođe do željene trudnoće. Iako je pomeranje granice za vantelesnu oplodnju o trošku RFZO na 45 godina starosti žene važna i dobra odluka, čak i za one koji mogu da ispune neophodne uslove za postupak VTO o trošku fonda, ovaj postupak je i skup i u svakom smislu iscrpljujuć.
Prema dostupnim podacima, oko 40 odsto parova koji imaju problem sa začećem je pogođeno ženskim sterilitetom, 40 odsto muškim, a 20 odsto je sterilitet nepoznatog uzroka. Mnoge žene i muškarci bi izbegli probleme sa infertilitetom kada bi prevencija bila dostupnija i pravovremena a koja bi podrazumevala preventivne endokrinološke i ginekološke preglede, hormonske skrininge, provere rezerve jajnih ćelija (posebno imajući u vidu da je u Srbiji broj žena u preuranjenoj menopauzi u evropskom vrhu), skrinige za trombofilije o trošku fonda i slično.
U Srbiji ne postoji ništa što bismo mogli da nazovemo politikama planiranja porodice, jer nema strukturnog pristupa rađanju koji bi pratile zdravstvene, socijalne i politike zapošljavanja, jačanje javnih usluga kroz povećanje dostupnosti adekvatnih kapaciteta predškolskih i školskih ustanova, javnog prevoza i slično.
A kako je rekla Jovana Ružičić iz Centra za mame za N1, „Vrlo dobro znam da se doktorka čitave svoje karijere zalaže za jedan ovakav centar. Sa jedne strane, sa svake strane mi je drago što je on otvoren, ali je toliko problematična naša politička kultura gde morate jednoj osobi da aplaudirate za apsolutno sve. Jer sve što se predstavlja na ovu temu nije došlo od građana, a jeste došlo od građana. Građani to plaćaju, a jednoj osobi se aplaudira. Kao da Vučić iz sopstvenog džepa vadi te pare i njime otvara klinike.“
