“Ja danas kažem da sam 70 odsto Srbin, a 30 odsto Nemac. Ja volim Srbiju, volim Metlić, meni je ovde mnogo lepo. Ovde je divan narod…”
Nemac Rudhart Verner odlučio je da svoje penzionerske dane provede u selu Metlić, nedaleko od Šapca. Tu ga je dovela ljubav, a danas za sebe kaže da se toliko privikao na život u Pocerini da je postao 70 odsto Srbin, a 30 odsto Nemac.
Za selo Metlić Rudi je prvi put čuo osamdesetih godina prošlog veka, kada se, tokom jedne posete Srbiji, zagledao u sliku devojke iz ovog sela. Ona mu se toliko dopala da je zbog devojke sa slike ovaj meštanin Frankfurta dugo tražio Metlić na karti, ali bez uspeha, a onda je rešio da sam potraži lepoticu u koju se zaljubio na prvi pogled.
-Kada sam došao do Šapca, pitao sam jednog čoveka gde se nalazi to selo Metlić. On mi je rekao da idem samo pravo trideset kilometara. Ja sam tako sam tražio selo dva sata – priseća se Rudi kako je prvi put zalutao u Pocerini.
Tada nije bilo table na ulasku u selo, umesto asfalta do kuće Pavlovića, gde je živela lepotica sa slike, Rudijeva buduća supruga Živana, vodio je kaldrmisani put, a drvene bandere bile su jedini putokaz za zaseoke. Ipak, to ga nije obeshrabrilo.
-Kad je on došao, ja sam razmišljala, šta hoće ovaj Nemac, Francuz, Rus. Nisam odmah shvatila da je Nemac. Međutim, on je počeo sve češće da dolazi. Bude ovde jedan dan, pa dva, pa tri dana, a onda ode na more, pa se ponovo vrati. Jedan dan je stiglo pismo, sećam se, bilo je nacrtano srce strelom probodeno i u tom pismu me pitao da li hoću da se udam za njega. Ja pre toga nisam ni razmišljala o udaji, ali sam čitajući romane maštala o nekom Francuzu, i onda sam odlučila da se udam – priseća se Živana.
Na proplanku odakle se pruža najlepši pogled na celu Pocerinu, gde se ukrštaju vetrovi pomešani sa mirisom jagoda i ruža, sagradili su Živana i Rudi svoj dom. Baš tu su slike sa venčanja kada se rasplamsala ljubav između prelepe Srpkinje i duhovitog Nemca koji nije mario za razike, lep život i slobodu, i odlučio da ovde provede penzionerske dana.
-Ja danas kažem da sam 70 odsto Srbin, a 30 odsto Nemac. Ja volim Srbiju, volim Metlić, meni je ovde mnogo lepo. Ovde je divan narod. Družim se sa komšijama i uživamo. Sad smo posadili i jagode. To je za mene težak posao i ne volim da berem, ali nosim gajbice i vozim na prodaju – ispričao je još ranije Nemac koji je zbog ljubavi došao u Srbiju.
Rudi vreme provodi i u alatnici, jer je u Nemačkoj do penzije radio kao elektrotehničar. Svi su ga u Metliću lepo prihvatili, kao da je oduvek tu živeo.
-Mi njega volimo, a i on nas. Voli da se šali, vrlo je duhovit i dobar domaćin. Posebno nam se svidelo kada je odlučio da se preseli u Metlić. To je još jedan dokaz da je između njih velika ljubav – priča komšinica Biljana Panić.
