Po Rezoluciji 1244 i pratećim dokumentima, monetarna politika na Kosovu i Metohiji pripada Srbiji (ostale oblasti su: vojska, spoljni poslovi i nadležnosti koje obezbeđuju jedinstveno tržište). Napad na dinar je napad na suverenitet Srbije
Izgleda da nam je još jedan napad Aljbina Kurtija, ovog puta na dinar, bio potreban da shvatimo da ne shvatamo šta sve znači „suverenitet i teritorijalni integritet“ Srbije i na teritoriji Kosova i Metohije.
Dinar – to je simbol suvereniteta države u oblasti monetarne politike. Ključna institucija zadužena za monetarnu politiku je Narodna banka Srbije (NBS). Brojne su nadležnosti, od emisije novčane mase, deviznih rezervi, kontrole i regulacije bankarskog i tržišta osiguranja, do odlučujućeg uticaja u pogledu upravljanja državnim vlasništvom u finansijskim institucijama.
Ukratko, monetarna politika je trećina suvereniteta bilo koje države, pa i Srbije.
Po Rezoluciji 1244 i pratećim dokumentima, monetarna politika na Kosovu i Metohiji pripada Srbiji (ostale oblasti su: vojska, spoljni poslovi i nadležnosti koje obezbeđuju jedinstveno tržište).
Napad na dinar je napad na suverenitet Srbije. Napad na dinar je jednostrano nametanje gubitka suvereniteta Srbije u nekom budućem sporazumu sa Albancima. To je isto kao kada bi Beograd zahtevao da autonomija na KiM nema nikakvu sadržinu osim urbanizma, na primer. To je taj nivo nametanja „početne pozicije“ u pregovorima koji zapravo ukidaju svaku ideju pregovaranja.
Naša greška je u tome što niko od predstavnika Srbije nije ukazao da je monetarna politika naša crvena linija o kojoj se ne može pregovarati (uz pomenute tri).
Istovremeno, naša je greška što smo pregovarali i potpisivali sporazume koji ne sadrže ni jednu pomisao, a ne odredbu, u pravcu suvereniteta Srbije na KiM. Dakle, sa jedne strane sami ne ističemo šta je za nas suverenitet Srbije na KiM i koje nadležnosti to podrazumeva, a sa druge strane u dugom nizu godina pregovaramo o platformama koje ne podrazumevaju bilo kakav suverenitet Srbije na KiM.
I na sednici SB UN, koja jeste diplomatski uspeh Srbije, opet nismo rekli da je dinar deo pitanja monetarne politike, koja u trajnom rešenju mora pripasti Srbiji i da o tome uopšte ne može da se pregovara.
Govorimo o teškoćama za narod, ciljevima Kurtija da etnički očisti KiM… ali suštinski o suverenitetu ne govorimo uopšte. Čak ni sada.
U tom kontekstu je pogrešno pozivati se na Briselski sporazum po kome Srbija ima prava da dodatno finansira prosvetu i zdravstvo, zato što ispada da postoji neko ograničenje o tome kada se može koristiti dinar kao sredstvo plaćanja. Kao da je to neki izuzetak. Ne. Te odredbe Brisleskog sporazuma se mogu tumačiti samo kao pravo Srbije da dodatno finansijski pomaže ZSO kao autonomiju unutar autonomije KiM, a nikako kao osnov po kome imamo pravo da koristimo dinar izvan okvira Brisleskog sportazuma. Mi to pravo imamo uvek. Ako ga neko silom otme, sliom će vremenom biti i vraćeno. I to tako treba i reći.
Došli smo do toga da posebno razgovaramo sa državama koje nisu priznale tzv. nezavisnost Kosova, kako francusko-nemački sporazum ne bi ušao kao pravno obavezujući u poglavlje 35.
Kako i zašto se to dogodilo?
Zato što smo prihvatili da raspravljamo o tekstu koji u 15 odredbi (manje je članova, govorimo i o stavovima istog člana) ima najmanje 9 (devet) koje su apsolutno neprihvatljive i bitno ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Takav tekst se ne prihvata kao osnova za razgovor.
Onda stavljamo primedbe, koliko je u našoj javnosti poznato, samo u pogledu jedne odredbe (od 9), čime signaliziramo da nama i nije mnogo stalo do suvereniteta kad su nam ostalih osam odredbi prihvatljive. Što znači da nas još jače treba pritiskati.
I naravno, zato što od 2008. godine u kontinuitetu prihvatamo stav EU da i tzv. Kosovo treba da bude članica EU – umesto da, na svaki pomen da Srbija u ishodu ne bi bila kao država prisutna na KiM i jedina koja uopšte može biti članica EU, jasno kažemo da u tom slučaju Srbija uopšte neće ići putem evropskih integracija.
I sad ubeđujemo druge, a nemamo snažno formulisan stav: ukoliko francusko-nemački sporazum uđu u poglavlje 35 Srbija prekida svoj put ka EU. Bez takvog jasnog stava nema diplomatskog uspeha.
Što se konkretnih rešenja položaja Srba i njihovih institucija tiče, tu će se kao prelazno rešenje najverovatnije morati pribeći evru kao sredstvu plaćanja. Ali u kontekstu jasno iznetog stava Srbije svima na Zapadu, da će to na kraju biti nadležnost NBS, privremena rešenja koja olakšavaju život ljudi nisu politički opasna.
Uzgred, nemamo više svoju Komercijalnu banku na KiM, prodali smo je po zahtevu tog istog Zapada i to u bescenje. Tako da je logistički sada teže pomagati Srbe ne KiM nego pre prodaje.
Na svu sreću, KiM ne čuvaju političari. Ni vlast ni opozicija. Čuva ga narod. Ti procenti u svakom istraživanju od preko 80% to dokazuju.
Ono što jeste uloga političara, ali i stručnih ljudi izvan politike, to je da narod čuvaju od državnog bankrotstva. A to je najveća opasnost koja je nad nama, u senci raznih političkih „vrućih“ tema.
Šta nam valja činiti definiše se samo od sebe iz činjenica da se na KiM ne pozivamo na suvereno pravo da monetarna politika pripada Srbiji, a u primeni monetarne politike slušamo MMF. Uraditi sve obrnuto. Jasno reći da je dinar naša crvena linija u pogledu položaja KiM, i zahvaliti se MMF što nam je nabio cenu struje najveću u okruženju, i da više sa njima ne želimo da poslujemo. Za početak.
autor:Branko Pavlović
