Verovatno je najblaži prigovor našem Predsedniku, da se ne ponaša kako bi trebalo da se ponaša kao šef države! Ne po „mom“ ili „tvom“ mišljenju, nego po onom što od njega, kao i svakog ranijeg i budućeg predsednika, traže ustav i odgovarajući zakon. Isto tako i formalno neobavezujuća, ali faktički i te kako obavezujuća očekivanja građana, osobito za situacije koje nisu toliko važne da se njima bave ustav i zakon. Uostalom, lako vide kako se u njima, ponašaju predsednici drugde. Čak i ako tamo nije kao kod nas parlamentarni nego predsednički sistem, tako da je predsednik skoro monarh, samo bez krune..
Takav slučaj bilo je njegovo nepojavljivanje u Londonu, kada je Nole nacionale na Vimbldonu igrao finale. S obzirom na medijski značaj tog meča, kod nas veći nego drugde, „čitav svet“ je video kako ga nema da poradi na popravljanju imidža svoje države. Ništa ne radeći, i ne strahujući od skandiranja koje bi ga možda čekalo, kad bi otišao na neki sportski događaj u Srbiji! Samo sedeći, po protokolu pored vrhova britanske aristokratije, ali i španskog kralja. Koji je tu obligatno bio, da na licinom mestu čestita svom sunarodniku ili ga teši u slučaju poraza, i dodatno podseti da je Alkaraz iz Španije!
Mislite da je ovo toliko „najblaže“, da nije dostojno pomena? Bilo bi, a je li bio negde drugde, sličnom prilikom? I da nije jedan od mnogih primera, njegovog shvatanja sebe i svih ostalih? Uključujući Nola i Karlosa, španskog kralja, britansku aristokratiju, i neposredne i posredne gledaoce. Shvatanja koje priliči Aninom šefu ali ne šefu države: kako da negde bude, ali ne i „prva violina“, ako ne i „solista“?! U loži makar i počasnoj, a ne na centru, ćuti i samo sluša neke tenisere, nekog vojvodu ili vojvotkinju? I ne daj Bože (što se i desilo), da snimaju nekog kralja kako čestita svom sunarodniku, a ne njega?!
Kao Predsednik Republike odnosno šef države, pretendent na neformalni status „oca nacije“ (što ograničava njegova relativna mladost), morao bi da vodi računa i o ovom, i onom pratećem. Rimskom: „Što priliči volu, ne priliči Jupiteru!“. Kasnijem: „Kulturan čovek prepoznaje se i po tome, što druge ne opterećuje sobom!“. Što on neumorno čini, neizbežnim i neprekidnim „japajakovanjem“. Ne čekajući da mu drugi ili neko treći, kaže da ih opterećuje…
autor:Radovan Marjanović