Dok je cvetala marihuana

Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić, sa biografijama koje ih nisu preporučivale da vode bilo šta u sektoru bezbednosti, dvojac su sa kormilarom u Predsedništvu Srbije na istom zadatku – da kontrolišu sve istrage koje bi mogle da ugroze vlas

Dok su Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić menjali najvažnije funkcije u sektoru bezbednosti, na Jovanjici je cvetala marihuana. I nije samo ona cvetala, kako navode istražitelji na najvećoj plantaži ove ilegalne biljke u Evropi, već i organizovani kriminal, rat klanova, huliganske grupe, sumnjiva trgovina oružjem, kao i korupcija u svim sferama. Zauzimajući i dalje te pozicije, kako se Gašić nedavno pohvalio, koje niko pre njega nije imao (ministar unutrašnjih poslova i odbrane, kao i direktor BIA), zaboravljajući Vulina, ovaj dvojac sa kormilarom u Predsedništvu i dalje je na istom zadatku – da kontroliše sve istrage koje bi mogle da ugroze vlast. Ovako ih je Aleksandar Vučić menjao na najznačajnijim funkcijama u sektoru „sile“. Vulin, koji je od 1. decembra 2022. šef BIA, bio je ministar unutrašnjih poslova od 2020. do 2022 , a ministar odbrane od 2017. do 2020. Gašić, koji je ministar unutrašnjih poslova u novoj vladi od 2022, bio je ministar odbrane od 2014. do 2016, a od 2017. do 2022. direktor BIA. Imali su različite biografije, za koje je zajedničko da ih baš ništa nije preporučivalo da vode bilo šta u sektoru bezbednosti. Vulin je političku karijeru započeo devedesetih na suprotnoj strani od tada velike većine mladih, jer je bio u zloglasnom JUL-u koji je vodila Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića. Gašić je bio preprodavac kafe koji je nosio nadimak po proizvodu koji je nudio – Bata Santos. Ono što ih trenutno razlikuje je da se Vulin prvi našao na crnoj listi SAD, kako se navodi, zbog „međunarodnog organizovanog kriminala, ilegalnih poslova sa drogom i zloupotrebe javnih položaja“. Bliskost režimu u Rusiji, za šta se prvo uhvatila propagandna mašinerija srpske vlasti, samo je uzgred spomenuta. „Sankcije za Aleksandra Vulina naglašavaju odlučnost Sjedinjenih Američkih Država da pozovu na odgovornost one koji su uključeni u koruptivne poslove koji promovišu vlastite političke programe i lične interese nauštrb mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, saopštilo je Ministarstvo finansija, dodajući da „ovi koruptivni poslovi olakšavaju ruske zlonamerne aktivnosti u Srbiji i regiji“. Ukratko, razvojni put Vulina, od kada je ponovo došao na vlast 2012, na zajedničkoj listi sa SNS-om, bio je od tetkinog deteta do baštovana u Jovanjici koji se našao na crnoj listi svetske sile. Osim što je kao ministar rada okopavao na Jovanjici, Vulin se, prema svedočenju inspektora Dušana Mitića, nije kao ministar policije oglašavao o bezbednosnoj proceni o ugroženosti ovog inspektora i njegovog nadređenog Slobodana Milenkovića.

gasic naslovnaU međuperiodu kada je Gašić već bio ministar policije, a Vulin još nije imenovan za šefa BIA novembra 2022., inspektor Milenković je otkrio da ga prate pripadnici ove tajne službe tako što je savladao jednog od njih. Iz BIA nikada nije stiglo objašnjenje. Nikada nije proverena tvrdnja, što je uobičajeni postupak, Marka Miljkovića koji je sa Veljkom Belivukom optužen da je vodio kriminalnu grupu, da im je Vulin kao ministar unutrašnjih poslova nudio da obezbeđuju imanje Jovanjica. Miljković je govorio o Jovanjici, ali indirektno, ne navodeći o kojoj plantaži je reč. Navodno ga je, prema njegovim rečima, Vulin zamolio da obezbeđuju imanje, čiji je vlasnik, a vo­di se na „nekog Nemca“ (prvooptuženi za Jovanjicu Predrag Koluvija ima i nemačko državljanstvo). Miljković je tu navodnu ponudu odbio jer nisu hteli da rade zajedno sa agentima BIA. Dodao je: „Malo nakon tog razgovora dešava se hapšenje u tom gazdinstvu gde ja vi­dim iz medija i pustim mu poruku: ’Je l` ovo istina što se priča?’ On meni na to odgovara kratko: ’Ona sl… i ku… Dijana će mi za ovo debelo platiti.’ Posle toga nismo razgovarali na tu temu.“

Gašić se po sopstvenom priznanju kao direktor BIA dopisivao sa prvooptuženim za Jovanjicu Predragom Koluvijom povodom dana ove tajne službe. Međutim inspektor Mitić, svedočeći pod zakletvom u postupku Jovanjica 1 naveo je da mu je Koluvija pokazao mnogo sadržajniju prepisku sa Gašićem od navedene. Zanimljivo je da ni svi Koluvijini telefoni nisu veštačeni, kao što uostalom nije veštačen ni jedan telefon predstavnika vlasti koji se spominju u slučaju Jovanjica. Mitić je svedočio da se na Jovanjici tokom akcije pojavio sada optuženi pripadnik BIA u Jovanjici 2 Aleksandar Tošić, koji se pozvao na rukovodstvo te agencije i tražio da čitav slučaj ne izađe u javnost. Svedočio je da je Tošićev nadređeni, Mirko Škero, šef Centra BIA Beograda, potom preko telefona isto tražio od inspektora Milenkovića, navodeći da je tako rekao Gašić, tadašnji direktor tajne službe. Da je Gašić, kome je Skupština ukazala poverenje istog dana kada je hrabra policajka iz Valjeva Katarina Petrović poslata u zatvor, ipak, na tankom ledu ukazuje završetak svedočenja Mitića. „Naša namera je bila hapšenje Mirka Škera i Bratislava Gašića“, posle čega su se „multiplikovali pritisci prema nama“, rekao je Mitić. Treba imati u vidu i da Slobodan Milenković, načelnik 4. odeljenja za borbu protiv droge beogradske policije koje je otkrilo Jovanjicu, tek treba da svedoči. Funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović u ulozi Koluvijinog advokata nazvao je svedočenje Mitića „pokušajem državnog udara“, jer je policija „po nečijem nalogu trebalo da napadne BIA“. Upadljivo je bilo da je na suđenju odbrana Koluvije više vremena u ispitivanju inspektora Mitića posvetila zastupajući Gašića, Vulina i brata predsednika Andreja Vučića nego njihovom branjeniku. Neobjašnjeno je kako ni MUP ni BIA, što je inače uobičajeno, nisu barem videli ogromnu potrošnju struje na Jovanjici. Vulin i Gašić, osim što su bili kolekcionari funkcija u sektoru „sile“, to su bili i u nerazjašnjenim aferama.

VULIN

VulinProcvat Vulinove političke karijere počeo je sa aferom „tetka iz Kanade“ u vezi sa stanom koji je kupio za novac koji nije zaradio. On i njegova supruga, dok je bio opozicioni poslanik na listi SNS-a, platili su stan 40.000 evra 2011, i obavezali se da će preostalih 204.620 evra uplatiti najkasnije do kraja septembra 2012. Kada je 2014. imenovan za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Agencija za borbu protiv korupcije je povela postupak protiv njega. Vulin je menjao iskaz. Prvo je tvrdio da je stan platio od prodaje imovine, a novinari KRIK su otkrili da je jedinu nekretninu koju je posedovao, jednosoban stan u Novom Sadu, dobio na poklon, a potom ga prodao bratu za 38.000 evra, što nije bilo dovoljno ni za prvu ratu. Vulin je potom izjavio da je novac dobio od ženine tetke iz Kanade. Postavilo se pitanje kako ga je uneo, jer nijedna državna institucija iznošenje i unošenje novca nije registrovala. U Srbiju se, inače, u kešu ne može uneti više od 9.999 evra, što znači da je za prenošenje tolikog novca bez registracije Vulin (ili tetka njegove supruge) morao da ide do Kanade i nazad 21 put. On je, međutim, Agenciji prijavio da je preostalu sumu za stan prodavcu uplatio odjednom, a ne u delovima. Agencija je 2015. podnela prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje slučaj prosleđuje Prvom osnovnom tužilaštvu, a ono prijavu odbacuje bez provera. Agencija potom podnosi prijavu Višem tužilaštvu, koje se oglasilo nenadležnim. Portal KoSSev otkrio je da je Vulin od 2012. do septembra 2013, kao direktor Kancelarije za KiM, bez tendera sklopio skoro milion evra vredan ugovor sa DBS Konsel security Service. Ta firma je za uplaćeni novac trebalo da postavi kamere u Kosovskoj Mitrovici. Kamera nije bilo u predviđenom roku, a milion evra je dato unapred. Sumnjiv je i način na koji je Kancelarija za KiM kupila uniforme, radna odela i obuću, kao i vozila za više od 600 pripadnika civilne zaštite. Svi ti poslovi proglašeni su za državnu tajnu. Imao je još jednu aferu dok je bio u Ministarstvu rada, kada je uhapšen brat Aleksandra Jablanovića, državnog sekretara i njegovog stranačkog kolege iz Pokreta socijalista, zbog prodaje droge, dok je koristio službeni automobil Ministarstva. Slučaj je bio zataškavan, dok ga mediji nisu otkrili. Vulin je prošao bez posledica, a Jablanović je podneo ostavku jer je utvrđeno da je bratu dao službeni džip. Kao ministra odbrane Vojni sindikat i poznavaoci prilika u Vojsci Srbije više puta su Vulina optuživali da je onemogućio da trošenje novca u Ministarstvu odbrane bude transparentno – na primer, kada su kupljeni polovni migovi u Rusiji koji nisu mogli da lete. Imao je svoju ulogu i u postavljanju članova nadzornih odbora u državnim fabrikama oružja, kao i u davanju dozvola za izvoz oružja sumnjivim privatnim trgovcima vezanim za vlast. Kao ministar odbrane javno je reagovao na tekst koji nikada nije objavljen. Naime tekst je postojao samo u imejl prepisci između nekadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca i glavnog urednika Nedeljnika Veljka Lalića, pa je očito da je njihovo dopisivanje presretnuto. I kao ministar policije, ali u blažem obliku, ponovio je nešto slično kada je malo ranije reagovao na tekst u NIN-u koji je objavljen.

Na pretposlednjoj funkciji tek se isticao kao partijski jurišnik i to ne samo koristeći položaj ministra već i službene kanale MUP-a za komunikaciju sa javnošću preko kojih su ranije slata saopštenja da građane obaveste o slučajevima u nadležnosti policije. Međutim, dok je Vulin bio ministar, u tim saopštenjima su citirani njegovi politički istupi i često verbalni napadi na medije, novinare, opozicionare i sve koji se usude da kritikuju njega i vlast koju predstavlja. Kao šef BIA imao je obavezu da ćuti, pa su građani malo odahnuli.

Naklonost jednoj stranoj sili, što nije sigurno preporučljivo za mesto ministra policije i šefa tajne službe, Vulin je ispoljio u više navrata. Kao ministar unutrašnjih poslova posle demonstracija decembra 2021. rekao je da nisu „upali u zamku obojenih revolucija“. Tog decembra se sastao i sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolajem Patruševom, posle čega je izdato saopštenje u kojem se spominje „zajednička borba protiv obojenih revolucija“. Asošijeted pres je objavio i da su Srbija i Rusija formirale zajedničku grupu za borbu protiv „obojenih revolucija“, što je termin koji koriste ruska i srpska vlast, a odnosi se na masovne demonstracije koje su dovele do pada više autokratskih režima. Sporna saradnja Vulina i ruskih službi tek se videla kada su ruski opozicioni aktivisti izneli tvrdnje da su prisluškivani u Beogradu i da je Vulin te materijale odneo u Moskvu maja 2021, odmah nakon beogradskog sastanka protivnika režima Vladimira Putina. Posle majskog seminara ruskih opozicionara u Beogradu i nakon odlaska Vulina u Moskvu uhapšen je početkom juna 2021. u Sankt Peterburgu Andrej Pivovarov, koji je organizovao seminare u Beogradu. Pivovarov je osuđen u Rusiji na četiri godine zatvora jula 2022, a Vladimir Kara-Murza, koji je uhapšen u Moskvi aprila 2022, osuđen je na 25 godina.

Gašić je kao gradonačelnik Kruševca od 2012. do 2014, kako je saopštila Agencija za borbu protiv korupcije, „nesumnjivo bio u situaciji sukoba interesa“, jer je kao prvi čovek Kruševca zaključio četiri ugovora sa preduzećima koja su u vlasništvu i suvlasništvu njegove supruge i sina. Kao ministar odbrane je priznao da je naredio da poleti helikopter u kome je poginulo sedam osoba, ali je rekao i da ne oseća nikakvu odgovornost za tu tragediju, kao i da bi, da može, sve ponovo isto uradio. Ostalo je nejasno i kako se tada „teleprontovao“. Odgovornost nije osećao ni kada je, kako je pisao Blic, na sednici Vlade ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru poklonio maketu helikoptera i tako uvredio žrtve i njihove porodice, jer do danas nije otklonjena sumnja da je zbog fotografisanja sletanje organizovano u Surčinu, gde se helikopter i srušio. Gašić je smenjen tek godinu dana kasnije, i to zbog seksističkog komentara koji je uputio novinarki B92 Zlatiji Labović: „Što volim ove novinarke koje ovako lako kleknu.“ Na suđenju kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke iz Kruševca kao dokaz je izveden presretnuti razgovor iz 2018, kada je Gašić bio šef BIA. Optuženi Saša Zoraja u razgovoru sa svojim prijateljem Igorom Neškovićem govori kako Jotić ne mora da se plaši neprijatelja. „Ko da ga ubije? Pa Bratislav Gašić je kod njega na kazanu. Nema ko da ga ubije“, govori Zoraja Neškoviću. Neverovatno je da je KRIK osuđen po tužbi Gašića zbog prenošenja vesti sa ovog suđenja. Da Gašić, ali i celokupna vlast, ne oseća bilo kakvu odgovornost pokazuje da su se oglušili na zahteve građana da bude smenjen zbog nezapamćenih majskih masovnih ubistava. Problem za vlast je i što su i roditelji učenika škole „Vladislav Ribnikar“ tražili odgovornost zbog objavljivanja spiska učenika koji je, prema navodima policije, sačinio maloletni ubica. Taj spisak je javnosti pokazao šef beogradske policije Veselin Milić u prisustvu ministra Gašića.

Zbog toga što vlast kontroliše veći deo medija za deo javnosti nije problem što je na čelo BIA imenovan neko ko nije smislio bolje izgovore od toga da mu je novac za stan dala ženina tetka iz Kanade i da se ne seća da je bio na Jovanjici. Tako problem nije ni što je ministar neko za koga kriminalci govore da je „na kazanu“ kod njih i ko ne oseća odgovornost za pogibiju sedam ljudi i dva nezapamćena masakra. Računi uvek stižu na naplatu i neobaveštenima. Osim cvetanja kriminala i korupcije, dolaze nam polako i sankcije.

Piše: Vuk Cvijić, NIN