Da ne bismo opet čekali 70 godina kako bi utvrdili da su postojala dva oslobodilačka pokreta u Jugoslaviji/Srbiji u Drugom svetskom ratu , utvrdiću, dok su činjenice još žive, u pokretu, da u Srbiji deluju dva pokreta za normalnu Srbiju. Aktuelna vlast sa predsednikom Vučićem kao glavnokomandujućim je mozak veteran-pokreta za normalnu Srbiju, to je bio njen primarni cilj od osvajanja vlasti. Oni koji nisu ušli u vlast, koji su otpali na izborima, kao jabuke druge klase, /sve je to sa istog drveta/ osporavaju normalnost Srbije pod vodstvom Ace Srbina i začeli su svoj pokret sa istim ciljem, stvaranje ”normalne Srbija”. Formalno, oni se tako ne zovu ali njihova praksa i zahtevi o tome govore, međusobno se osporavaju, vređaju, varniči kao kad munje sevaju, u žestokom su neprijateljstvu – kako i dolikuje borcima za normalnu Srbiju. Nije jednostavno kad udari normalan na normalnog. Skupština je postala gladijatorska arena u kojoj se odigrava play off između dva pokreta za normalnu Srbiju. Pokret za nenormalnu Srbiju još nije formiran, ali su rezultati najvidljiviji. Srbija je zemlja čuda!
Senzacionalna otkrića iz srpske istorije, deluju kao svež, čist vazduh u dugo neprovetrenim prostorijama, kao novi štof za nova odela srbskog srednjovekovnog mitskog identiteta. Prvo izmirenje i oproštaj i svođenje na zajednički imenitelj- SRBIN po onoj šaljivoj: ”samo jaši svi smo naši” i onda može da počne štancanje novih Srba sa srednjovekovnim identitetom. Postoje i agencije koje će udarati Apostille pečate na novoizštancane Srbe, kao poseban dodatni garant vernosti Zavetu, kolevci, korenu – znači markirana roba! Za neverovati, ali sve se ovo odigrava uz svekoliku pomoć Pink i Happy tv, proglašenih od učesnika protesta ” Srbija protiv nasilja” kao glavni izvori podsticanja primitivizma, vulgarnosti i nasilja u Srbiji! Ovakva emulzija je sama po sebi zastrašujuča!
Zaboravilo se da je upravo otpor tom srednjovekovnom srbskom mitskom idealu, u koji ne mogu da se uglave baš svi Srbi, glavni razlog svih antagonizama unutar srpskog društva od pojave Dositeja do danas. Svaka opaska na preterivanja sa mitom svrstava takve u neprijatelje srpskog roda, u razne izdajničke kolone, sad ih ima šest, u imeniku, a svi skupa su autošovinisti u nazivniku.
Otkriće da su postojala dva oslobodilačka pokreta u 2. svetskom ratu u Srbiji, ne obavezuje velike izumitelje da objasne otkud da smo toliko najebali kad smo izgleda svi bili u oslobodilačkim pokretima. A zna se da smo se uglavnom između sebe poubijali. Počeli smo sa tom praksom kad su formirane prve dve političke partije u Srbiji, znači odavno, i bez okupatora… Nije isključeno da se pronađe još koji oslobodilački pokret, jer je istorija postala igraonica i poligon novih i senzacionalnih srpskih tumačenja i istina. Samo da ne pređu na svetsku istoriju, Spartakov grob nikad nije pronađen, a i večiti plamen iz rudnika uglja australijskih Abordžinera mogao bi inspirisati neke naše mlade darovite derane.
Da li je ista matrica kad su u pitanju i pokreti za normalnu Srbiju? Svi smo izgleda za normalnu Srbiju, a ona nikako da se unormali, postaje sve nenormalnija. Kao i sa oslobodilačkim pokretima, a mi i danas pod okupacijom.
U poslednjih jedanaest godina, koliko je na vlasti, Vučić je najčešće koristio sintagmu ”normalna Srbija”u opisima svojih ciljeva kao vladara Srbije. Siguran sam da on ima najbolje namere, da sagoreva na dužnosti koji je preuzeo, danonoćno bdije nad ciframa i planovima koje dobija od Siniše Malog i Gorana Vesića. Daje sve od sebe za bolju, uređeniju, razvijeniju Srbiju, rezultati su neosporni, ali u segmentu ”normalna Srbija”, a to je onaj socijalni dio društva i države, živo meso, čovek, ljudi… nikako da se ostvare kao sa autoputevima, bolnicama, fabrikama, ali i kladionicama. Nije korektno da njih neprestano izostavljamo kao ozbiljan dokaz ekonomskog napretka ali i zla Srbije!
Vučića ustvari nikad niko nije pitao, šta je to po njemu normalna Srbija, šta on pod tim podrazumeva? Mislili smo da se to samo po sebi razume, ali izgleda da nije tako. Kad bi odatle pošli, možda bi nam bili jasniji njegovi mnogi paradoksi.
Koliko god delovao suvereno u objašnjenju svega i svačega, njegov odnos prema poražavajućem uticaju velikog dela javnih medija – televizija i tabloida na stanovništvo je neočekivano razočaravajući, plitak, odbranaški! Tvrdnja da neke tv programe mladi ne gledaju, ili da se može promeniti kanal ako nam se nešto ne sviđa, ili da ne čitamo tabloide ako pišu vulgarnosti je ispad koji bi mogao da ima i elemente krivičnog dela, jer to izgovara predsednik jedne države.
Nije problem za negovane ljude, ljude koji imaju integritet i osobnost/ličnost, šta će da slušaju, gledaju i čitaju. Oni to i ne čine, nego osećaju uticaj toga zla na jedan drugi način.
Problem je u opštoj mogućnosti da narodne mase imaju dostupne najodvratnije i najniže tv i novinske sadržaje koji razbuktavaju u društvu prostaštvo, nevaspitanost, nasilje, primitivizam, sve najgore, koju svaka vlast treba da iskorenjuje a ne da podstiče. Potpuno je legitimno zabraniti televizije i tabloide koji upropaštavju društvo hraneći najniže strasti i potrebe velikog dela njegovih pripadnika. Pogotovo u našem koje je posebno zapušteno, i zahteva gotovo specijalni tretman. A pogotovo ako je za vlast i predsednika Vučića primarni cilj – normalna Srbija. Kako može biti normalna Srbija sa ovakvim medijima?
Ne može nikako, to je duboko nenormalna Srbija!
Ovako je Platon pisao pre 2500 godina:
”Potrebno je vršiti nadzor… da bismo SPREČILI zloćudno, raskalašeno, prostačko i nepristojno delanje koje bi se moglo ispoljiti u oblikovanju živih bića..”
Kao najbolji student prava, morao je ovo zapamtiti kao i mnogo drugog o mimetičkoj umetnosti.
Fini deo društva koji ima socijalne, moralne i estetske kriterije i bira šta će da čuje, vidi i pročita, prisiljen je na ulici, pijaci, u trgovini, u prevozu, mesnim zajednicama, društvenim aktivnostima i organizacijama,u ukupnom socijalnom životu da živi sa velikim brojem onih koji nemaju nikakve kriterije. Tu treba da se nešto uradi, da se ovim finim ljudima olakša život jer to zaslužuju, a ovim drugim pomogne da se dignu iz blata u kojem ga drže mnogi tv programi i niska primitvna štampa podržavajući njihove odavno zapuštene duše.
Niko od normalnih građana Srbije ne misli da Vučić ima čarobni štapić i da će njegovim zamahom poteći med i mleko. Znaju ti građani ponajbolje mentalitet, karatkterne osobine i navike velikog dela građana Srbije, koliko je to uzrok mnogim našim nesrećama, ali ih vređa da i njihov predsednik ne želi da prestane da podržava medijske izvore najgoreg zla kojem jedno društvo može biti izloženo. Žalosno je da predsednik jedne zemlje, niskim, prljavim inatom prema svojim političkim protivnicima, nanosi trajnu uvredu vaspitanom, časnom i lojalnom delu građana Srbije.
Ti građani znaju da oni ne odlučuju ko će na izborima pobediti jer su najmanji deo biračkog tela, ali ako se ignoriše, omalovažava ovaj deo Srbije, njen najsvetliji deo, i natera da izađe na ulicu, onda je jasno da nešto veliko nije u redu. Ne gađajte ih u glavu, u mozak, ne činite da vas pamte po ovom zlu, valjda vi to i ne želite! Na taj način Srbija neće postati normalna zemlja, valjda je to jasno!
autor:Stevo Inđić
