Povodom Dačićeve ocene da bi poseta Pape bila korisna za Srbiju
Dačićeva izjava deluje kao da on radi za nečije strane interese, a ne državne, nacionalne, srpske… Ili, kao da radi za novce, pa je bliži rimokatolicima nego svom narodu. Njegovo lično mišljenje građane ne interesuje i nije nikog briga za to, ali on pokušava da ga nametne. I onda deluje da on zloupotrebljava svoju funkciju ministra spoljnih poslova i iznosi privatno mišljenje, ili stav neki lobi grupe, koja ima neke svoje interese i materijalne i lične koristi.
“Vi moj stav znate. Iznosio sam ga više puta. Smatram da bi poseta Pape Srbiji bila korisna za Srbiju i za srpski narod u celini. Što se tiče interesa srpskog naroda i Srbije mislim da bi sve to bilo korisno“, ocenio je Ivica Dačić, potpredsednik vlade Srbije i ministar inostranih poslova, na konferenciji za novinare povodom obeležavanja 100 godina od završetka prvog svetskog rata na svečanosti u Katedrali u Beogradu u prisustvu bečkog kardinala , nadbiskupa Kristofa Šenbrona, 10. novembra.
Bečki nadbiskup, kardinal Kristof Šenborn, koji je služio svečanu misu, odgovarajući na pitanje da li je njegov dolazak na misu doprinos nastojanju da papa poseti Srbiju, rekao da “nema nikakav nalog od strane pape po ovom pitanju”. Šenbrunov odgovor je možda i posledica već poznate skrivene i zakulisane diplomatije Katoličke crkve i Vatikana.
Ničim izazvan, Dačić je ponovo, ko zna iz kojih razloga, možda samo iz njemu znanih i onima koji iz Vlade Srbije ovo isto misle, napravio novi politički ispad mešajući se direktno u poslove i odluke SPC. Jer SPC ima neprikosnoveno pravo da odlučuje hoće li ili neće pozvati Papu iz Rima u posetu Srbiji.
Do sada SPC to nije nikada učinila i jasno je nedavno stavila do znanja da to ne namerava da učini.
Naglašavamo da se sledeće godine navršava se 800 godina autekefalnosti Srpske pravoslavne crkve (1219-2019). Moguće je da globalisti,evrofanatici, ekumenisti, laici, anacionalni krugovi u nas, zajedno sa rimokatolicima imaju nameru, planiraju da baš na taj veliki srpski jubilej pravoslavnih dovedu Rimskog poglavara Franciska u Srbiju i na taj način „obeleže i uveličaju“ naš sveti srpski jubilej.
Da dovedu internacionalisti na naše slavlje predstavnike onih koji su Srbe proganjali, ubijali (klali), silovali, spaljivali kuće, rimokatoličili i proterivali pravoslavne Srbe gde god su mogli. Baš oni „treba“ da svojim prisustvom uveličaju naše svečane dane.
Da Srbi žrtve i tada gledaju svoje dželate!
One koji su potamanili u hajci naš narod kao divlje životinje u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i u Vojvodini su ubijali Srbe gde god su stigle horde ustaških ubica. Zašto da nam dželati budu gosti, čiji je to hir?
Za čije interese radi Dačić
Pitamo ponovo: treba li sve zločine da zaboravimo? Da ih zaboravimo u ime budućnosti, mira, sloge, bratskog života, saradnje? Učinili su to već jednom Srbi pa su taj zaborav i veliku grešku skupo platili krajem prošlog veka novim proterivanjima, ubijanjima, klanjima, spaljivanjem imovine, silovanjima.
Tako da Dačićeva izjava deluje kao da on radi za nečije strane interese, a ne državne, nacionalne, srpske… Ili, kao da radi za novce, pa je bliži rimokatolicima nego svom narodu. Njegovo lično mišljenje građane ne interesuje i nije nikog briga za to, ali on pokušava da ga nametne. I onda deluje da on zloupotrebljava svoju funkciju ministra spoljnih poslova i iznosi privatno mišljenje, ili stav neki lobi grupe, koja ima neke svoje interese i materijalne i lične koristi.
Ne bi bilo dobro da Dačić to čini, da manipuliše sa tako važnim i značajnim društvenim i političkim pitanjima. To bi bila velika zloupotreba državne funkcije koju obavlja zarad svojih privatnih interesa.
Treba podsetiti da je pre tačno četiri meseca, početkom jula, Dačić davao slične izjave i agitovao u medijima da SPC promeni odluku i da prihvati da Papa Francisko poseti Srbiju i uputi mu poziv.
Taj postupak, koji je Dačić uporno širio tih dana (8.-9. jula) u srpskim medijima, izazvao je buru reagovanja u političkoj javnosti i bio je, ocenila je većina, krajnje nekorektan gest prema SPC i pravoslavnim vernicima, jer je direktno vršio pritisak na SPC i mešao se u odluke i poslove crkve. I po Ustavu to nije dozvoljeno, da se država meša u poslove i odluke Srpske pravoslavne crkve (SPC)! Posebno da od SPC traži da se ne protivi Franciskovoj poseti Srbiji.
Ocenili smo tada na osnovu argumenata, analiza i izjava kompetentnih sagovornika, istoričara, profesora i poznavalaca verskih prilika u seriji od šest tekstova da bi odluka SPC da pozove papu u posetu bila politički skoro samoubistven postupak, dugoročno štetan po srpske nacionalne i državne interese.
Sa kobnim posledicama po položaj preostalog srpskog stanovništva u Hrvatskoj, koje je i dalje izloženo pritiscima za iseljavanje, pretnjama, pljačkanju imovine, šikaniranju u atmosferi veličanja najgoreg ustaštva i pevanja pesama o pokoljima i masakrima Srba… Zato se broj Srba u Hrvatskoj svake godine smanjuje. Ima ih sada jedva 4 odsto.
I konstatovali smo tada da „niko, pa ni Dačić nema prava da se igra ovakvo ozbiljnim temama i problemima, zarad ostvarenja nekih sitnih i prolaznih interesa“.
Dačić je tada još tvrdio „kako bi papina poseta pomogla Srbiji da odbrani KiM“!?
Istoričar Aleksandar Raković, i verski analitičar Draško Đenović dokazivali su tada i ocenili „da to što Vatikan nije priznao samoproglašenu nezavisnost Kosova nije adut koji se može potezati kada je reč o papinom dolasku.
No, što se tiče Dačića i ljudi njemu sličnih uverenja, argumenti izgleda do njih ne dopiru.
Dačić je još isticao: „Voleo bih da se oko toga (posete pape Srbiji) postigne saglasnost, a naročito bih voleo da se ne igramo sa tim, jer je to pitanje od državnog i nacionalnog interesa.“
Niko nije protiv, kako misli Dačić, „da se naši zvaničnici sreću sa poglavarom katoličke crkve“. Ali, kako kaže pok. istoričar Dragoljub Živojinović: „Stvari su složene i zato što su istovremno usko povezani i crkveni i državni interesi“.
Dačić naš prorok Nostradamus
Ipak najveći skandal Dačić je načinio kada je na kraju svoje izjave izneo proročansko uverenje „da od pape Franciska nećemo imati boljeg sagovornika na tom mestu u narednih nekoliko vekova“.
Iskoristićemo sada ovu dobru priliku da pitamo potpredsednika vlade Srbije detaljnije o ovim njegovim saznanjima o dalekoj, viševekovnoj budućnosti i proročanstvima o ulozi pape Franćeska. Da li je Dačić imao neki kontakt sa nekom proročicom, gatarom, jer je ovakvim smešnim predviđanjima daleke budućnosti čak konkurisao čuvenom proroku Nostradamusu. U svakom slučaj ovakve njegove izjave su svakako neozbiljne, neodgovorne i neprimerene, a i „jezik je očigledno bio brži od pameti“, što bi rekao srpski narod.
Povodom ideje o dolasku rimskog pape u Srbiju konstatujemo sledeće:
„Na primeru odnosa Hrvata i Hrvatske prema Srbiji i Srbima vidi se sav antagonizam rimokatolika prema pravoslavnima, ta slepa netrpeljivost i potreba za potpunim, totalnim uništenjem onog koji je različit! Glavna parola te ustaške neprijateljske politike prema Srbima bila je: trećinu pobiti, trećinu proterati, a trećinu pokrstiti.
Neprestani pokušaji dovođenja pape u Srbiju imaju za cilj da se amnestiraju oni biskupi i fratri Rimokatoličke , na čelu sa Stepincem, koji su počinili zločine nad Srbima u vreme NDH. Zato ova akcija Rimske kurije ne prestaje. To je najopasnija tendencija, koja vodi u nove nesporazume, neslaganja i sporenja, a vodi dva suseda, Srbiju i Hrvatsku, pred međunarodne sudove.
Utoliko su nejasni razlozi zašto je bivši predsednik Srbije T. Nikolić uporno pozivao pre nekoliko godina Papu u posetu? Koje li je on argumente i razloge imao i jesu li bili u interesu Srbije? Toma „diploma“ jurio je u Vatikan, „pošto poto“ da dovede papu u Srbiju, setio se da zove Papu da se prošeta do Beograda?! Možda mu je želja bila da ostane zapisan kao predsednik u čije vreme je došlo do takve posete? Želja mu se, na sreću, nije ispunila.
Zato treba SPC da traži ( ima na to pravo) da se zaustavi ovo neracioanalno ponašanje sadašnjih srpskih vlasti, posebno I. Dačića sa novim agresivnim i neprimerenim pozivanjem Pape u Srbiju. Verovatno i on želi da, kao Nikolić, bude obeležen i zapamćen?!“
Možda je i najnovija odluka Sabora SPC i jasan stav svih srpskih episkopa o tome „da nema podele Kosova i Metohije i da ne dolazi u obzir nikakvo razgraničenje i poklanjanje naše –srpske teritorije tuđinu“ bio jedan od važnih razloga i povoda ove nove Dačićeve izjave o korisnosti dolaska pape za državu Srbiju , kojom je onako bahato, kako to može samo neodgovorna vlast, pljusnuo šamarčinu svim Srbima vernicima i pripadnicima SPC, a vrhu srpske crkve uputio jasnu poruku.
Jovo Vukelić
Izvor: izmedjusnaijave.rs
По том принципу требало би забранити улазак у Србију и председницима Немачке, Аустрије, Бугарске и других држава које су нам некада били непријатељи. Србија би самозадовољно прела и живела затворена у себе, изолована од света.
A KAKO BI BILO DA IVICA SE VRATI U SVOJU DEDOVINU U HRVATSKU I TAMO POZOVE PAPU.
UKUCAJ TI DA SE DRAŽIN BARJAK VIJE NE BI BILO ALBANIJE,PESMA SVE GOVORI.
Autor ovoga teksta – Jovo Vukelic izuzetno dobro poznaje proslosti, pazljivo i realno promatra sadasnjost, i nije mu tesko da previdi poslijedice krivih poteza u buducnost!!!
Ivica Dacic zivi i politicki opstaje na neznanju , neobavjestenosti, lijenosti i gluposti onih koji ga smatraju nastavljacem politike Slobodana Milosevica, onih koji su politicki slijepci da ne vide da je Dacic izdao sve sto se izdati moglo …..Narod…Naciju …Drzavu ..Vjeru …Partiju.. …Ideologiju…Slobu….i vjerovatno i sebe samoga !!!
Аутор овога текста – Јово Вукелић – живи у прошлом веку и жели да Србију задржи у изолацији, прошлости и мраку.