Ekstremno siromaštvo gotovo iskorenjeno…

1
978

„U Srbiji su gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva i smanjena je stopa rizika od siromaštva.“ Ana Brnabić (Saopštenje Vlade Srbije, 12. 2. 2019.)

KOMENTAR ISTINOMERA

Nakon predstavljanja Trećeg nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Srbiji od 2014 do 2017. godine, Vlada Srbije medijima je pre četiri dana dostavila saopštenje u kom se, između ostalog, navodi da je premijerka Brnabić izjavila da je Vlada primenila niz mera u cilju smanjenja siromaštva (borba protiv sive ekonomije, povećanje penzija i minimalne cene rada) i da su te mere dale rezultate. Iz kabineta premijerke saopšteno je i da su u Srbiji gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva i da je smanjena stopa rizika od siromaštva.

Na kojim podacima su bazirane ove tvrdnje i na koji period se odnose, iz kabineta premijerke Ane Brnabić nisu nam odgovorili. Međutim, odgovor o ekstremnom siromaštvu dobili smo iz Vladinog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Na pitanje koliko ljudi u Srbiji je živelo u ekstremnom siromaštvu u periodu od 2014. do 2017, dostavljeni su nam podaci Svetske banke iz 2015. godine.


“Prema tom izvoru u Srbiji 0,1 odsto populacije ima potrošnju ispod međunarodne linije siromaštva koja je postavljena na 103,1 dinara, to jest 1,9 američkih dolara ‘per capita’ (po glavi stanovnika, prim. Istinomera) dnevno. Podaci se odnose na 2015. godinu (poslednji dostupni podaci), uz napomenu da nije bilo većih izmena ni za godine unazad”, rekli su za Istinomer u Vladinom Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.


Međutim, budući da se na sajtu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije ekstremno siromaštvo, prema metodologiji Svetske banke, definiše kao iznos prihoda ispod 1.25 USD (PPP) na dnevnom nivou, a da su nam u odgovoru dostavili podatke koji se odnose na potrošnju, stvari se značajno menjaju.

To znači da nije 0,1 odsto stanovništva ekstremno siromašno, kao što su nam odgovorili iz Vlade, već je 5,6 odsto stanovništva u ekstremnom siromaštvu. Prevedeno u cifre, oko 395 hiljada ljudi imalo je prihode ispod 103 dinara dnevno i bio im je ugrožen biološki opstanak, jer nisu mogli da zadovolje ni osnovne potrebe za hranom (podatke Svetske banke videti u tabeli ispod).

Da Vas podsetimo:  Put Dijane Hrkalović od štreberke do najmoćnije žene MUP-a i mafije
Podaci Svetske banke o siromaštvu u Srbiji za 2015. godinu

Premijerka, dakle, kao uspeh ističe da je ekstremno siromaštvo, inače karakteristično za zemlje u razvoju, u Srbiji “gotovo iskorenjeno” jer “samo” 395 hiljada ljudi u Srbiji bukvalno nema ni za jelo.

Pritom prećutkuje podatak da je oko pola miliona ljudi u Srbiji apsolutno siromašno, jer nije u stanju da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe (osim hrane, podrazumevaju i odeću, obuću, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, transport, rekreaciju, kulturu…) i živi dostojanstveno.

Naime, 500.000 ljudi (7,2 odsto stanovništva) mesečno je trošilo manje od 12.045 dinara, koliko je u 2017. godini iznosila linija apsolutnog siromaštva po potrošačkoj jedinici. Dodatno zabrinjava podatak da je u pretprošloj godini, u odnosu na 2016, zabeležen porast siromaštva kod dece i kod osoba koja žive u višečlanim domaćinstvima.

Dalje, ako uporedimo apsolutno siromaštvo u 2017. sa godinama unazad, vidi se blagi pad u poslednje četiri godine. Vidimo, međutim, da je bilo i srećnijih perioda, u kojima je stopa siromaštva bila niža оd 7,2 odsto, koliko je iznosila 2017. Najniža stopa apsolutnog siromaštva bila je 2008. godine kada je iznosila 6,1 odsto, naredne, 2009. godine ta stopa iznosila je 6,6 odsto, ista je bila i 2011, dok je 2012. iznosila 6,3 odsto, pokazuju izveštaji, koji se mogu naći i na sajtu Vlade Srbije.

Podaci o siromaštvu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije

Hajde da pogledamo kako stojimo sa relativnim siromaštvom, pod kojim se podrazumeva da pojedinac nije u mogućnosti da ostvari odgovarajući životni standard u odnosu na društvo u kome živi.

Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuje da je stopa rizika od siromaštva (udeo ljudi koji imaju primanja ispod 60 odsto srednjih primanja u zemlji) u 2017. godini iznosila 25,7 odsto. To znači da je u riziku od siromaštva u pretprošloj godini bilo oko 1,84 miliona ljudi. Stopa rizika od siromaštva u pretprošloj godini, prema RZS-u, bila je neznatno viša nego 2016. i 2015, ali i nešto viša u poređenju sa 2014. godinom, kada je iznosila 25 odsto (videti tabelu ispod). Pritom, treba naglasiti da je RZS revidirao podatke za prve tri godine godine “zbog primene inovativnih metoda u obradi podataka”.

Da Vas podsetimo:  Svi ispadi i gafovi ministarke Darije Kisić Tepavčević
Podaci RZS o relativnom siromaštvu

Budući da se premijerka Ana Brnabić, nakon predstavljanja Trećeg nacionalnog izveštaja o smanjenju siromaštva u Srbiji, pohvalila smanjenjem stope rizika od siromaštva, zanimljivo je da se nije “pohvalila” i podatkom iz istog izveštaja, prema kom je stopa rizika siromaštva u Srbiji znatno iznad prosečne stope rizika siromaštva u Evropskoj uniji (17,3 odsto).

I u kategoriji relativnog siromaštva u najvećem riziku su deca, a izloženost riziku siromaštva značajno je porasla i za porodice s velikim brojem dece, kao i za jednočlana domaćinstva i jednoroditeljske porodice. U veoma lošem položaju su i nezaposleni, pošto je skoro svaka druga nezaposlena osoba (48 odsto) izložena riziku od siromaštva. Iznad proseka je i stopa rizika siromaštva samozaposlenih (32,4 odsto), što se objašnjava niskim zaradama u sivoj ekonomiji u kojoj su često prisutni, ali i činjenicom da ova kategorija obuhvata poljoprivrednike. U nepovoljnom položaju su i stara lica koja žive u jednočlanim domaćinstvima, jer je stopa rizika siromaštva za njih iznad proseka ukupne populacije (27,2 odsto).

Međutim, ukoliko se u obzir uzmu zamerke da je stopa rizika od siromaštva pokazatelj nejednakosti, a ne siromaštva, te da je stopa rizika siromaštva ili socijalne isključenosti osnovni pokazatelj za praćenje sprovođenja Strategije “Evropa 2020“ u domenu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, stvari stoje još gore.

Naime, prema izveštaju RZS-au 2017. godini čak 36,7 odsto stanovništva Srbije (oko 2,58 miliona ljudi) bilo je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti (videti tabelu RZS-a iznad). Ako se poredimo sa zemljama EU, veći udeo stanovništva koje je izloženo riziku siromaštva ili socijalne isključenosti od Srbije imaju jedino Bugarska i Rumunija. Takođe, prema istom izveštaju, 18,4 odsto stanovništva je u trajnom riziku od siromaštva (reč je o oskudici u onome što se smatra neophodnim za pristojan život i koja nije rezultat trenutnih finansijskih teškoća).

Da Vas podsetimo:  Sekte vrebaju online

Kada sve sumiramo i vratimo se na izjavu predsednice Vlade da su u Srbiji gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva i da je smanjena stopa rizika od siromaštva, premijerka Ana Brnabić dobija ocenu “skoro neistina”, jer je u njoj jedino tačno da se stopa rizika od siromaštva smanjila u periodu od 2014. do 2017. Netačno je, međutim, da su „u Srbiji gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva“, jer, kao što smo videli iz podataka Svetske banke na koje se iz Vlade pozivaju, u 2015. godini ekstremno siromašnih nije bilo 0,1 odsto stanovništva, kao što su nam odgovorili iz Vladinog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, već 5,6 odsto stanovništva ili oko 395 hiljada ljudi. Dalje, premijerka je izostavila da pomene i čitav niz činjenica koje značajno menjaju sliku o siromaštvu koju je predstavila građanima. Tako je izostavila ključnu činjenicu da čak pola miliona ljudi u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu i ne može da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe, te da je broj apsolutno siromašnih bio značajno niži 2008, 2009, 2011. i 2012. godine. Takođe, građanima nije saopštila da je od stope rizika od siromaštva, čijim se smanjenjem hvali, važniji pokazatelj ugrženosti stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti, prema kom je u riziku oko 2,58 miliona ljudi u Srbiji.

Tim Istinomera
Izvor: istinomer.rs

PODELI
Prethodni tekstVođa
Sledeći tekstNagrada za Ciprasa i Zaeva

1 KOMENTAR

  1. KO SE BRINE O BEDI?

    Predsednik i premijer(ka) mogu da pričaju šta god hoće i šta im padne na pamet. Da imamo visok, ako ne najviši u Evropi, privrede, standarda i što ne još. Statistika kaže nešto drugačije da u Srbiji pola miliona ljudi živi sa manje od 200 dinara dnevno. Premijer(ka) kaže da su gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva, a ona ne zna šta je siromaštvo, radila je ili su drugi radili za nju. Otvorene su silne fabrike, raste ekonomski prospiretet, a iz zemlje ide godišnje 50.000 mladih, umiru 80.000 penzionera natalitet je zabrinjavajući, a predsednik i Vlada se hvale napredkom, kada bi znala koji? Standard je afrički, laži svetske, lopovluk, kriminal i ostalog su na pretek. Prodali su RTB Bor, a dugovanja ostavili na grbači naroda, Spaskovski i njegovi mentori su upropastili onakvu firmu primer svetskog biznisa i niko nije kriv niko nije zlonamerno iskoristio nametnuta mu funkcija. Onolika dugovanja RTB Bor, koji je bio svetska firma i poklonjen je, bez posledica zaslužnih. ΛV morao bi da uhapsi svog Ronalda možda i sebe, jer se on hvalio nesebičnoj podršci ΛV. U RTB Bor je pokradeno i ono što nije moglo. RTB Bor po pričama nadžnih je obarao proizvodne i profitne rekorde, a u suštini otpisana su dugovanja od 900 miliona evra i ostala su dugovanja od 1,2 milijarde evra, kako je rekao mentor čelnika RTB Bor, od toga Ziđin je platio samo 200 miliona evra, ostalo će biti zapisano na grbači obožavalaca ΛV. Koji nagoveštavani napredak zemlje očekujete ljudi moji. Posmatrajte realnost, a ne iz usta vođe i njedovih poltrona. Tonemo polako, a sigurno i pored toga “da je Srbija tvrd orah i čudnovata vočka”, kako poetski reče predsednik u zanosu. Živeli kontejneri!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime