Piše: Dušan Marić
Po političkoj teoriji i praksi u civilizovanom svetu demonstracije su način da narod, političke stranke ili sindikati, izraze svoje stavove i pošalju određene poruke.
Jedino u Srbiji demonstracije su sredstvo za osvajanje vlasti. Nasilno. Bez izbora. Već tri decenije ova namučena zemlja se suočava sa pokušajima osvajanja vlasti na ulici. I sve te pokušaje čine političke partije koje su u Srbiji poznate kao dosovske stranke. Čiji je najveći podvig to što su na vlast došle državnim udarom, što su prve u Evropi, posle paljevine Hitlerovog Rajhstaga, zapalile zgradu državnog parlamenta, što su ubile više puta narodnom voljom izabranog predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića i svog lidera, predsednika pučističke Vlade, Zorana Đinđića i što su privredu Srbije opustošile, kao što su svojevremeno horde Džingis Kana opustošile istočnu i srednju Evropu.
Po ko zna koji put od masovnog ubistva u OŠ Vladislav Ribnikar u Beogradu, zove me prijatelj iz Dalmacije, ratni neprijatelj sa bojišta na Kupresu 1992. godine i pita da li mi u Srbiji znamo išta drugo da radimo osim da demonstriramo i rušimo vlast.
-Otkud ti to pitanje? Nije valjda da se ti zbog toga brineš?
-Pa, gospe ti, nije mi drago. Volim Beograd. Otkad ja pamtim, još od 1991. godine, kod vas stalno neke demonstracije. Čim ste izabrali Miloševića, počeli ste da ga rušite. Pre toga ste mu nosili slike ko ikone. Stalno neki bedaci jurišaju na parlament i televiziju, provaljuju, pale.
-I šta ti misliš o tome?
-Mislim da država ne može tako da živi i napreduje. Državi i narodu treba mira. Da nemate Vučića koji to nekako ispegla i istrguje, dovodi te strance da ulažu pare, kod vas bi svašta bilo.
-I vi u Hrvatskoj imate demonstracije.
-Imamo jednom u 5-6 godina. I traju dan, dva a ne kao kod vas mesecima. I niko ništa ne lomi i ne lupa. Ove budale kod vas lome, uništavaju. Srpskom zastavom razvaljuju vrata svog parlamenta. Mi se ovde čudimo kako država to dozvoljava. Samo ludaci mogu doći na ideju da svaki dan blokiraju saobraćaj u gradu od dva miliona stanovnika. Ne može tako da se živi.
-Demokratija.
-Kakva demokratija. Sve to Zapad plaća. Sve su to CIA i Soroš organizovali, jer nećete protiv Rusa. I nama su na isti način postavili vlast u Zagrebu. Junci, ne bi znali da vode selo a kamoli glavni grad. Ti znaš da ja ne volim ni ove iz HDZ ali kod njih se ipak znao neki red.
-Čime ti objašnjavaš to da u Zagrebu nema demonstracija kao u Beogradu?
-Time što mi čuvamo svoju državu.
Ко у Србији чува државу од 1944-те?
Вечито под окупацијом, вечито прогони.
Не зна се који је гори… Тито, Милошевић, Вучић…
Уклањање Коштунице по директиви Запада међутим означило је почетак последњег чила уништења Србије.
Зашто помињањете само 1944. годину? Србију у последњих 200 година скоро да нико није чувао- сви који су се били дохватили власти -од Карађорђа, Обреновића, који се обогатише на грбачи народа, па опет Карађорђевића (Александра, краља) он нас утера у заједницу са ратним губитницима рата 1914.-1918. Хрватима и Словенцима, па генералима Марковићем и Симовићем који пучем од 27. марта 1941.г. уведоше Србију у рат са Хитлером а онда Срби сами себи набише на врат комунизам Јосипа Броза-Тита- и, наравно до ових данашњих, НИКО НИЈЕ ЧУВАО СРБИЈУ. Чували су само своје личне интересе, профите и по могућности доживотну власт! Ипак- најгори „чувар“ -тачније уништитељ Србије је овај последњи -Вучић, власник и владар Србијом!