Dodela nagrade Peteru Handkeu se tumači na dva načina – kao trijumf umetnosti i istine ili trijumf politike i laži. Kada se ona i zvanično nađe u rukama koje su je ispisujući onolike hiljade strana odavno zaslužile, ne znam šta se može još uraditi da se ona iz tih istih ruku izbije od strane onih koji nisu navikli na istinu.
Čujemo ovih dana da je tzv. država Kosovo poručila svom ambasadoru u Stokholmu da nikako ne prisustvuje dodeli nagrade, jer treba da ostanu istrajni u svojim načelima. Smatram da je ovo pametan potez nazovirepublike Kosovo, jer zašto bi neko nepriznat išao negde gde će prisustvovati samo priznati? Zbog čega bi neko lažan išao da gleda trijumf istine? Zašto bi pripadnici onih koji su zatirali srpsku kulturno-umetničku baštinu na Kosovu i Metohiji išli da odaju počast kulturi i umetnosti?
Handke deli sudbinu Kosova i Metohije, jer su njega mnogi odvajali od književnosti kao nekoga ko njoj navodno ne pripada, kao što ni Kosovo, po njihovim rečima, ne pripada Srbiji. Ali kao što je Handke svojim delom i istinom o veličini tog dela vraćen u književnost, tako će se i Kosovo, uprkos svim nedelima učinjenim da se ono odvoji, ipak u potpunosti vratiti Srbiji bez koje ne bi nikada ni moglo da postoji, kao ni Srbija bez njega.
Delo Petera Handkea je za ove koji ga poriču samo jedno zrno, dok im je istina koju govori Handke, a koju oni nazivaju opredeljenjem, ogromna stena koja im zaklanja vidike prema revidiranoj slici istorije, pa je zato proglašavaju „stajanjem na strani zločinaca“. Lično, uvek bih hteo da budem uz istinu kako god je nazivali.
A Handkeovo delo, tačnije Nobelova nagrada koja je slepa progledala dajući se njemu, jeste zrno, kako tvrde napadači, ali je zrno u srcu nekulture, politike i spektakla, i to puščano, kobno.
Od danas, svi ovi lajači biće samo čopor pasa gladnih laži koji se obrušio na jednog nobelovca. Njihove reči Handkeu ne mogu ništa, dok njegova istina njima nanosi smrtne rane.
Handkeove reči istine napunile su šaržer njegovih usta, a trenutno nema usta većeg kalibra od Handkeovih, od danas i nobelovskih, repetiranih i spremnih za rafalnu paljbu po utvrđenjima laži.
