Novac iz „Fonda dijaspora za maticu“ pripada srpskim ratnim veteranima iz 1999.

U središtu ove priče su srpski ratni veterani i heroji iz 1999, srpski Predsednik Vučić, građani Srbije i Beograda, zatim vremešni srpski intelektualac iz Pariza dr. Sima Mraović(80), kao i „Fond dijaspore za maticu“. Ovih dana se kroz ove aktere prepliće priča o nebeskoj i moralno posrnuloj Srbiji. Pođimo redom, da povezujemo aktere ove priče.

Više od dva meseca srpski veterani i heroji, koji su 1999 godine na Kosovu i Metohiji branili i odbranili Srbiju na obroncima Košara, Paštrika, Goruzupa i drugim bojištima od pomahnitalih šiptarskih i NATO terorista, protestuju u Pionirskom parku za svoja elementarna ljudska i boračka prava. Njihova ljudska drama a naša velika srpska sramota se odvija nadomak Predsednikove zgrade, koji neće da ih primi i čuje njihovu životnu muku. Predsednik – mera svih stvari u državi, stvaralac, građevinar i arhitekta, tužilac i sudija, nagnut nad mapom Srbije ćuti i danonoćno radi (dok ostali, kako on kaže, kradu Bogu dane) na projektu svog života – na izgradnji 7-8 novih fudbalskih stadiona. Taj mega-projekat, koji će Srbiju koštati više od 600 miliona evra, po mišljenju Predsednika, Srbiju će dovesti na pijedestal evropskog fudbala. Ustvari, odvešće je na pijedestal gluposti, jer ti stadioni nisu potrebni Srbiji, gde je prosek gledalaca na prvoligaškim utakmicama 1000-2000 ljudi, dok je naprimer u Nemačkoj više od 25 000 i to za drugu(!) ligu, dok je za prvu(!) ligu dva puta veći. Znači, za Predsednika su prazni stadioni važniji od rana i patnji srpskih ratnih veterana – koji su 1999 odbranili Srbiju.

I dok Predsednik nema vremena za tamo neke uboge ratne veterane – sa zakrpljenim glavama i srcima, bez nogu, ruku i drugih organa, jer ih vidi kao balast (kao i KiM) za Srbiju na svetom putu u EU, za to vreme moralno obezglavljeni građani Srbije i Beograda sramno ćute i okreću glavu od ratnih veterana – valjda skupljaju snagu za svoje malograđanske „Košare“ zvane crni petak, kada u stampedu jurišaju na prodavnice, da bi došli do jeftinije robe.

Imaju li naši, od države otpisani, ratni veterani iz 1999 ikakve veze i sa „Fondom dijaspora za maticu“ i sa dr Simom Mraovićem iz Pariza? Da, i te kako imaju, jer su oni u centru priče o moralnom posrnuću, alavosti i beskrupuloznosti drugih likova ove priče.

„Fond dijaspora za maticu“ je osnovan 1999, u vreme kada je srpska dijaspora na trgovima Štutgarta, Minhena, Beča, Pariza i drugih gradova protestovala i namenski sakupljala novčanu pomoć za postradale i unesrećene sunarodnike tokom NATO agresije. Ta sredstva – oko 12 miliona maraka, bila su namenjena prevashodno za pomoć porodicama poginulih i ranjenih boraca na ratištima KiM, kao i u celoj Srbiji, za obnovu kuća, bolnica, mostova i drugu infrastrukturu. Spiritus movens tog Fonda je jedan čestit čovek, bivši (tadašnji) ministar spoljnih poslova Živorad Jovanović, koji je svojim autoritetom uspeo da očuva namenu Fonda – da se pomoć usmerava namenski tamo gde treba, naročito u početku rada. Kasnije, autor ovog teksta je upozoravao na neke devijacije u raspodeli sredstava Fonda – nenamensko davanje novca za stipendije, knjige i spomen kuće, a koje su inicirane od dela uprave iz dijaspore na čelu sa autokratom dr Milojem Milićevićem iz Berlina. Mora se priznati, da je do sada ovaj Fond finansirao i neke važne stavke – materijalna pomoć unesrećenima, gradnja i opravke mostova, itd. Problem ovog Fonda je taj, da je uprava na čelu sa g. Milićevićem već 20 godina nepromenjena i već duže vreme pokazuje znake zamora, kao i tendencije za nenamensko trošenje novca.

Ali, nije poenta u ovom tekstu rad Fonda, već činjenica da je u tom Fondu preostalo preko dva miliona evra i da se postavlja pitanje kako ih dalje utrošiti? Saznavši za to, neki iz dijaspore su se brzinom svetlosti ustremili i kidišu na ta sredstva. Naime, nedavno je poznati aktivista u francuskoj dijaspori dr. Sima Mraović, zajedno sa sinom i nekoliko poznanika, osnovao u Parizu pretenciozno nazvanu Srpsku međunarodnu akademiju nauka i umetnosti (SMANU!), koja bi trebalo da okuplja istaknute srpske intelektualce u svetu. Ovaj srpski patriota ima već godinama strasnu želju da okupi sve Srbe sveta u jednu krovnu organizaciju, te je u tom smislu (krajnje nevešto i brzopleto) osnivao niz planetarnih saveza Srba – Kongres Srba za Evropu, pa za Evroaziju, pa neke druge svesrpske kongrese itd. U sličnom zanosu planetarnog organizovanja srpske dijaspore, pored dr Mraovića bila je i dr Mila Alečković iz Pariza, koja je isto tako bila osnivač niza (neuspešnih) svetskih planetarnih organizacija srpske dijaspore – uključujući i gore navedene. I kao što je bilo za pretpostaviti, sve te planetarne organizacije – sa manje od desetak članova, bez definisanog realnog programa i dobre logistike, raspadale su se i pre nego što su zakonski osnovane. I pored svih tih programiranih neuspeha – koji su naneli štetu organizovanju dijaspore, ambiciozni, ali sada već vremešni, dr. Mraović(80) nastoji ovih dana, da po beogradkim hotelima afirmiše svoju SMANU, kao vrhunsku asocijaciju srpske dijaspore – bez koje Srbiji nema spasa. Pošto je SMANU, kao i sve ranije slične mega-asocijacije, „švorc“ i nema sredstva ni za metro-kartu, dr Mraović je našao slamku spasa, da novac za finansiranje svoje planetarne akademije SMANU ultimativno traži od „Fonda dijaspora za maticu“!

Za taj njegov zahtev nema nikakvog opravdanja – ni pravnog, ni moralnog ni ekonomskog, jer „Fond dijaspora za maticu“ nije osnovan za društvene aktivnosti pojedinaca u dijaspori, već isključivo za pomoć unesrećenim u Srbiji – postradalim u NATO agresiji 1999 godine. Bio bi to moralan zločin ako bi Fond dao novac za rad još jedne, kao što nas iskustvo uči, osuđene na propast i nikom potrebne planetarne asocijacije Srba. Utoliko pre, što je ideja dr Mraovića da bi SMANU trebalo da okuplja materijalno dobro situirane srpske intelektualce u dijaspori – koji bi u suštini mogli da se sami izdržavaju od članarine i priloga.

Postavlja se sada pitanje – kako bi „Fond dijaspora za maticu“ trebalo da upotrebi preostali novac? Za odgovor na to pitanje vratimo se na početak teksta, koji govori o teškom položaju srpskih ratnih veterana, onih koji su 1999 godine odbranili Srbiju, a čije probleme današnje vlasti potpuno ignorišu. U tom smislu nameće se sledeći predlog:

– Oformiti u „Fondu dijaspora za maticu“ prošireni odbor – sa novim članovima iz dijaspore, koji bi trebalo da u roku od 3 meseca napravi plan kako bi se sva novčana sredstva iz Fonda NEPOVRATNO DODELILA SRPSKIM VETERANIMA IZ 1999! Time bi onaj deo „Fonda dijaspora za maticu“, namenjen postradalima 1999, konačno ispunio svoju namenu. Na taj način bi srpska dijaspora izvršila svoju moralnu obavezu iz 1999 godine a takođe ispravila veliku nepravdu, koju srpske vlasti čine ratnim veteranima.

Očekuje se, da srpska dijaspora masovno i od srca podrži ovaj predlog. Tako bi se ona, za razliku od matice, dostojno odužila srpskim ratnim herojima i veteranima. Nismo im podigli bolnice kada je trebalo, ali pomognimo im danas, da bi preživeli sutra.

Dr Miodrag Kulić