Ispovedimo grehe

Znamo da svako od nas razmišlja o onome ko je i šta je. Znamo da su svi pravi Srbi ponosni na svoje poreklo. Naravno to šta smo, to za šta su nas đedovi zadužili i jeste samo za ponos. Ali dok razmišljamo o tome ko smo, šta smo bili i šta smo sad ako nam se dela koja su činili naši đedovi iako velika, čine veća nego što su zaista, to mora da nas zabrine. Takav zaključak mora da nas uputi na razmišljanje. Zašto nam ta dela deluju toliko nedostižna, nedodirljiva, za nas prevelika? Odgovor je kao i uvek jednostavan. Tako je zato što mi danas nismo uradili još uvek ništa. Nismo još uvek onakvi kakvi treba da budemo.

Ako o delima svojih predaka ne govorimo tako što ih poredimo sa svojima, već o njima pričamo samo kao nečem bajkovitom, pokazuje da uveliko kasnimo. To pokazuje da mi za razliku od naših đedova još uvek nismo dokazali da smo dostojni svetosavlja. Nažalost još uvek nismo pokazali da imamo veru, da posedujemo neophodnu hrabrost. Nemojmo da mislimo da je njima bilo lakše, da se i oni nisu plašili. Plašili su se isto kao i mi, zato što je to ljudski, zato što je to normalno. Ali su i odlučili. Odlučili su da ostanu Srbi. Oni pravi Srbi poput Jovana Gligorijevića.

„ZEKA Buljbaša – Jovan Gligorijević je rođen 1785. godine u Sjenici u Starom Vlahu.
Potiče iz siromašne porodice srpskog seljaka u kojoj su, pored njega, bili još dva brata i tri sestre. Imao je upadljivo zelene oči, zbog čega su ga roditelji i okolina prozvali Zeka. Kasnije, kad je u Prvom srpskom ustanku postao i ustanički buljubaša, postao je poznat u srpskom narodu i njegovoj istoriji kao Zeka Buljubaša…“ (1)

Kakav je zaista bio Zeka Buljubaša govori najbolje boj na Ravnju 1813. Tada je štiteći odstupnicu srpskoj vojsci tri stotine junaka na čelu sa Jovanom Gligorijevićem stalo u jednu stopu. Spremni da učine podvig. Spremni da za majku Srbiju polože svoje živote. Po nekim zapisima naime tada je vojska od oko 15 hiljada Turaka krenula na srpsku vojsku koja je bila bar pet puta manje brojna. Da ne bi bila poražena srpskoj vojsci je bilo neophodno da joj neko zaštiti odstupnicu.

Taj nemoguć zadatak na sebe preuzima Zeka Buljubaša sa svojim „golim sinovima“ (beskućnicima). Njihova jedina kuća je bila Otadžbina Srbija, a svoja kuća se nikome ne daje. Otadžbina se ni po koju cenu ne prodaje. Zato su dok su imali municije, branili svoju zemlju puškama. Onda kada je municije nestalo, isukali su noževe i jurnuli u slavu. Živi se ne predajući i neodstupajući. Izginuli su svi ugrađujući svoje živote u srpsku istoriju i našu slobodu. Kupivši dovoljno vremena srpskoj vojsci da se pregrupiše i nastavi rat. (2)

Ono što je njih razlikovalo od nas je bilo to što oni sebi nisu bili najvažniji njima nije vladala sebičnost. Mnogo više su voleli svoju decu, mnogo više razmišljali o svojim potomcima nego mi danas. Nisu oni kupovali ljubav svojih najmilijih poput nas, oni su je delima zasluživali. Mnogo više su vodili računa o svom narodu i Otadžbini nego mi. Ne smemo dozvoliti da nas danas zapadna ideologija pretvori u sebične zveri. Gde je tim zverima najvažniji sadašnji trenutak i lična korist.

Bogootpadan i bezakon narod ne može računati na uspeh. Takav narod bez obzira na svoj broj, snagu ili bogatstvo, neće uspeti da pronađe onaj pravi put. Računica, diplomatska veština, slatkorečivost, oružje, sila mogu takvom narodu doneti samo prividnu i kratkoročnu prednost. U sudaru sa Bogougodnim narodom sva ta prednost će se istopiti kao kocka leda ostavljena na vrelom asfaltu. U početku će iza te kocke ostati vlažna mrlja, ali vrlo brzo neće biti više ni nje. Nikakav trag vredan pažnje neće ostati iza neljudi.

Ljude ubija njihova sopstvena trulež, lenjost, pokvarenost. Moramo menjati takav svet koji nikome ne može da se sviđa. Da bi to uspeli moramo promeniti sebe, ono loše u nama. Čoveka uništava njegova unutrašnja ogorčenost, zavist, bezobzirnost, nasilnost, roptanje i manjak svesnosti. Kada bi uspeli barem delimično da spoznamo svoje mane, spas bi nam bio bliži.

Ispovedimo iskreno ono što o sebi znamo, vidimo, osećamo. Skinimo tu nepotrebnu težinu sa svoje duše. Dajmo joj da udahne svež život i počnimo da se menjamo. Menjajući sebe promenićemo i svet oko sebe. Nije svet postao zao zato što su svi dobri, već zato što su dobri prihvatili igru zlih. Umesto da svoje duše čuvamo i napajamo verom dozvolili smo zapadnim vampirima da je zarobe. Oni tako uspevaju da prežive, hraneći se čistim dušama onih neiskvarenih. Koristiće je sve dok je potpuno ne istroše a onda će je tako iznurenu šutnuti. Oni koji im dozvole da ispune njihov plan do kraja, mogu biti sigurni da tako prazne i iznurene duše neće moći nazad. Povratak na pravi put će tada biti već nemoguć, a s obzirom da su iz njih izvukli sve što im treba i demoni zapada će jedva čekati da ih odbace.

ISPOVEST

VoleosimeBoženisikrio
Inisiodmenezazirao
Niodbaciomeniukorio
Nikadsamsebeprezirao.

Nadamnomsisenaplakao
Ipojazbinamapovlačio
Zamnomsiuvatruuskakao
Ipodkamenjesezavlačio.

Naobaokasizažmirio
Kadsimenadeluzaticao
Samotinisisemirio
Nirukeodmeneodmicao.

Inisimarionizažalio
Štosisesvetinizamerio
Kadsisenamenesamilio
Ipredsvimamezagrlio.

Voleosimevišenoiko
Avišeodmeneomeniznao
Ikadanijedruginiko
Umenesisepouzdao.

Aljednomiostadežao
Inećunikadprežaliti
Znamštasizbogmeneizdržao
Alneumehtisezahvaliti.

Matija Bećković

Tačno je da se Bog nikad od nas nije krio, kada nismo nailazili na njegovu pomoć bilo je to zato što smo se mi krili od njega. Na sreću ni tada nas nije prezreo, i nikad ukorio koliko smo zaista zaslužili. Bilo je potrebno samo da prepoznamo njegovu milost, prestajući svaki uspeh sebi da prepisujemo a neuspehe objašnjavamo kao zlu kob. Ne dozvolimo da se svetosavlju vraćamo samo onda kada više ne vidimo drugi izlaz. Mnogo nam je pametnije da na već počinjenim greškama iz prošlosti naučimo i prihvatimo jedinu istinu. Tako ćemo prestati na pravi put stalno da se vraćamo pogrešnim, zaobilaznim, pa samim tim i mnogo težim stazama.

Danas su vlastodršci beskrupulozni, samoljubivi i oholi. Glume nacionaliste da bi se dopali narodu. Njihov nacionalizam je ustvari najgori oblik materijalizma. Tako formiran i nakaradan njihov nacionalizam je sve drugo, samo ne ono što bi trebao biti. To je najmanje ljubav prema svom narodu i svojoj Otadžbini. To je najviše samozaljubljenost, prevara i oholost.

Obzirom da su naši vlastodršci samo proizvod zapada jasno je kakav je i onaj ko ih je stvorio. Jedina razlika je u tome što je onaj koji ih je potpomagao i stvarao mnogo veći i jači pa se njihov materijalizam otvoreno pretvario u svoj najodvratniji oblik, u imperijalizam. U želju za bogaćenjem koja nema ograničenja. Takva neman grabi bez milosti sve tuđe: zemlju, bogatstva, ljude, vlast, živote … Imajući cilj da sebi sve prisvoji a sebe uspostavi.

Grabeći za sebe i svoje lične potrebe zapad je spreman da sve pred sobom uništi. Da bi došao do cilja udružiće se sa bilo kim. A kakvi su oni koji su zlu spremni da se stave na raspolaganje? Pa setimo se samo Hrvata, Albanaca, Bugara … U narodima poput Srpskog gde nikad nisu imali podršku morali su oduvek da je prave tražeći među nama one slabe, koje onda polako stvaraju po svojoj slici. Naravno svako delo nakaznog stvaratelja ne može biti ništa drugo do ista takva ili još gora nakaza.

„ Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa “što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima”, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja“.

Patrijarh Pavle

Oduvek smo se pitali zašto smo morali toliko puta da ratujemo i stradamo? Nikad na pravi način ne sagledavajući uzrok, a on nam je uvek bio tu pred očima. Dozvolili smo nakazama da vode našu sudbinu, rezultat toga ne može biti ništa drugo sem neko zlo. Pravi i jedini uzrok bilo je otpadništvo od onog što jesmo i što bi trebali da budemo i naše bezbozništvo. Kada smo imali mir mogli smo sami da kreiramo njegov sadržaj. Upravo od toga koliko smo bili verni, pravi i ispravni zavisilo je da li će rata biti ili ne. Sami smo bili krivi što miru nismo dali da potraje.

Onda kada je rat možda bio neizbežan od naše ispravnosti zavisio je broj žrtava i njegov ishod. Kada smo i imali kratkotrajne perioda mira dozvolili smo zarazi sa zapada da se širi našom Otadžbinom. Dozvolili smo da nakaze sa zapada nađu svoje saradnike među nama. Posle toga zarazu je bilo nemoguće bez rata zaustaviti. Kao i bezazlen grip koji se ne leči pa pređe u tešku upalu pluća razarajući ceo organizam. Mi smo potcenili zarazu stiglu sa zapada, u početku je nismo ni primečivali. Zatim smo kašljucali, a onda nas je oborila i tada smo uvek teškom mukom i sa posledicama morali da se borimo, sa sada već razgoropađenom nemani. Moramo naučiti da zlo sečemo u korenu koliko god to nekakvom zapadu zvučalo ne demokratski.

U ratu ne pobeđuju jači već oni kojima je duša u veri a Srbija je najbolji primer tome. Da li smo bili jači u Balkanskim ratovima protiv Turaka i Bugara? Možda smo mogli da se pohvalimo večom silom u Prvom i Drugom svetskom ratu od Austougara ili Nemaca? Jesmo li bili snažniji od NATO-a devedesetih, ili sa boljom avijacijom od njihove 1999? Naravno da će mnogi zlonamerno prokomentarisati da NATO nismo pobedili. Moram samo da sve „neverne Tome“ podsetimo da možda nismo pobedili ali sigurno nismo izgubili. Sa onima koji izgube se ne vode pregovori i ne potpisuju mirovni sporazumi, a sa Srbijom su baš to učinili. Borili smo se i pobeđivali uvek verom i istinom. Gubili smo samo onda kada smo dozvoljavali drugima da nas razjedine a sebi da se rasvetosavimo. Bezbožni i razjedinjeni ne možemo očekivati ništa drugo sem poraza.

Zato ti se ispovedamo Gospode. Otvaramo ti svoje duše spasi ih. Ne želimo da nas zapadne nakaze opkole i u bukagije bace sve ono dobro u nama. Želimo da budemo bolji, da nas se preci ne stide. Pomozi Bože narodu našem da pobedi zlo koje ga ujeda i grize. Neka zapadne hijene osete da si uz nas i neka beže kada to vide. Obasjaj nas opet tvojom neiscrpnom milošću jer smo narod svetog Save. Ima u nama još uvek i vere i snage za pobede nove. Život je rat, znamo da za pobedu u njemu moramo bolje. Zato ti se molimo za naš srpski rod, povedi ga svojom rukom u odlučujući boj i slavu. Znamo da smo kao svetosavci toga vredni i da ćemo ti to dokazati, jer su svi pravi Srbi predaka dosledni.

Nenad Blagojević

Fond strateške kulture

_____________

1. www.novosti.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98.524.html:276335-%D0%94%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%83%D0%BC
2, sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%83%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%88%D0%B0